Povrće

0
254

zoldsegfelePovrće predstavlja grupu različitih biljaka, čiji se razni delovi koriste u ljudskoj ishrani.Povrće se u ishrani koristi sveže ili u prerađenom obliku.Klasifikuje se prema delovima biljaka, koji se koriste u ishrani.Prema toj podeli, postoje nekoliko osnovnih grupa povrća:listasto, plodovsko i korenasto povrće.
Listasto povrće u ovu grupu povrće čini ono, čije se lišće ili cvetovi koriste za ljudsku ishranu to su:spanać, zelena salata, karfiol, kupus, kelj, zelje i drugo.
Plodovsko povrće ovu grupu povrća čini ono, čiji se plodovi koriste u ljudkoj ishrani tu spadaju:paradajz, paprika, boranija, grašak, krastavac, tikvice, sočivo.
Korenasto povrće ovu grupu čini povrće, čiji se korenovi koriste u ljudskoj ishrani tu spadaju:krompir, šangarepa, cvekla, beli luk, rotkvice, praziluk, celer i drugi.
Ostalo povrće:pored gljiva(pečurki) u ovu grupu se ubrajaju i neka druga povrća:špargla, rebarbara, artišoka i mahunasto povrće to su pasulj, sočivo, grašak, soja.Može biti kao suvo povrće bogata biljnim proteinima(legumin), gvožđe, fosfor, C vitamin.Ove povrće ne treba isključiti iz dečje ishrane.Da bi se lakše varilo treba služiti u malim količinama u obliku čorbe, pirea u kombinaciji sa svežem povrćem.U prvoj godini života uvek treba ove povrće propasirati.

Prerađevine od povrća

Prerađevine od povrća su različite:sok od povrća, razni koncentrati.Sok od povrća se dobija preradom svežeg povrća i konzervisanjem.Koncentrat od povrća se dobija ukuvavanjem i pasiranjem zrelih plodova(paradajz i drugo), bez dodatka kuhinjske soli i drugih konzervansa.

Konzervisanje povrća

Konzervisanje služi za sprečavanje, razgradnje hranljivih sastojaka pod dejstvom fermenata, koji se nalaze u povrću ili pod dejstvom raznih mikroorganizama(bakterije, gljivice).Postoji tri vrsta metoda konzervisanja:fizičke metode,biološke i hemijske.
Fizičke metode su:sušenje, smrzavanje, sterilizacija.
Biološka konzervacija se sprovodi delovanjem mikroorganizama koji izazivaju mlečno-kiselinsko vrenje, te na taj način zaštićuju razgradnju hranljivih materija(kiseljenje kupusa, krastavaca, paprike).
Hemijsko konzervisanje se sprovodi dodavanjem povrću raznih vrsta soli.

Sastav povrća

Voda-njen sadržaj u povrću je vrlo velik a naročito u zelenom povrću iznosi 80-90% od njegove ukupne težine.
Proteini-količina proteina je mala i iznosi svega 1,0-2,5% što zavisi od vrsta povrća.
Ugljeni hidrati-nalazi se relativno male količine ugljenih hidrata 1,5-9,0%, izuzetak je krompir.Ugljeni hidrati koji su prisutni u povrću sastoji se iz šećera, pektina, pentozana.U savkom povrću ima celuloze otprilike 1,0%.Celuloza nema hranljive vrednosti već služi kao stimulans za pravilno prežnjenje creva.
Lipidi-sadržaj u povrću je neznatan od 0,1-0,5% praktično može da se zanemari.
Mineralne soli:to je izvor mineralnih soli i na prvom mestu je kalijum, kalcijum, magnezijum i gvožđe.Gvožđe se naročito puno nalazi u zelenoj salati, spanaću i u boraniji.
Vitamini:u svežem povrću se nalaze znatne količine vitamina C, karotena i vitamina B komplex.Vitamin C se nalazi u kupusu, spanaću, paradajzu, svež krompir i drugo.Karotin se nalazi u zeleno, žuto, rumeno obojenim delovima biljke.Povrće sadrži raznih organskih kiselina, eteričnih ulja i mnogo drugih supstancija, koji daju prijatan ukus hrani.Kao što se vidi pojedino povrće je bolji izvor vitamina nego mnogo voće.Kalorijska vrednost povrća je različita, pošto je zavisna od njegovog sadržaja ugljenih hidrata.Svako sveže i ispravno povrće može da se upotrebi kao hrana za odojče, odvojeno ili pomešano.Najpogodniji način kuvanja povrća je kuvanje na pari, ili u vrlo malo vode.U ishrani odojčeta koristi se razna variva, kaša ili pire od prognječenog povrća.Treba gledati da za odojče svako povrće se sprema kao varivo bez  zaprške.

POSTAVI ODGOVOR

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.