Termin „vegetarijanski“ koristimo uvek kada govorimo o načinu ishrane koji podržava konsumiranje namirnica biljnog porekla, a protivi se unošenju namirnica životinjskog porekla. Srodni ovom načinu ishrane jesu veganski, makrobiotički i frutarijanski način ishrane.
Vegetarijanci u užem smislu pored životinjskog mesa ne jedu ni mlečne proizvode ni jaja. Oni koji se ne pridržavaju tako strogog režima ishrane ipak jedu jaja i mlečne proizvode. U svetu je vegetarijanstvo veoma popularno, jer to nije samo odnos prema hrani već i zauzimanje određenih stavova – opšta briga o sopstvenom zdravlju, staranje za dobrobit životinja i ukazivanje na ekonomske i ekološke posledice ishrane zasnovane na mesu.
Vegetarijanstvo je prestalo da bude samo način ishrane već je preraslo u pokret koji sve više nutricionističkih stručnjaka podržava svojim teorijama i dokazima. Oni tvrde da se vegetarijanstvom smanjuju rizici od dijabetesa, hipertenzije, artritisa, raka debelog creva i prostate, kao i srčanih bolesti. Ako je pažljivo isplanirana i dobro izbalansirana, vegetarijanska ishrana obezbeđuje sve esencijalne hranljive sastojke. Dakle, ako želite da budete vegetarijanac, nije dobro da nasumice jedete bilo koje proizvode biljnog porekla, već treba voditi računa da dnevni jelovnik uključuje sve vrste neophodnih namirnica: voće, povrće, koštunjave plodove, semenke i, za one vegetarijance koji ih se nisu lišili – jaja i mlečne proizvode. Naročitu pažnju treba obratiti na ishranu trudnica i dece.
Istorija vegetarijanstva
Kroz razvoj civilizacije, predstavnici vegetarijanstva su iskazivali moralne i duhovne argumente da bi izrazili svoje gađenje nad jedenjem životinjskog mesa. O tome su govorili čak i antički pisci, poput Plutarha i Ovidija. Pitagora je smatrao da životinjska krv kontaminira i brutalizuje dušu. I danas razne religije, kao bramanizam, budizam, hinduizam i dr, ohrabruju ishranu biljkama. Početkom 19. veka počinju da se javljaju i naučni dokazi koji podržavaju korisnost vegetarijanske ishrane. Britanski fizičar Vilijam Lambe ozdravio je od teške bolesti hraneći se samo biljkama pa, ohrabren time, nastavlja da istražuje vegetarijanstvo.
Da ponovimo ono što je najbitnije – vegetarijanci ne jedu meso. Oni restriktivniji ne jedu ni jaja ni mlečne proizvode. Zanimljivo je da mnogi ljudi danas zovu sebe vegetarijancima i kada nisu sigurni u značenje tog termina, čak i oni koji to u stvari nisu (na primer, povremeno jedu ribu ili svinjetinu).
Kvalitetna vegetarijanska ishrana treba da bude što raznovrsnija, a da bi njena hranljivost bila na maksimalnom nivou, poželjno je da namirnice budu organski uzgajane.
Namirnice na kojima se zasniva vegetarijanstvo: povrće, mahunarke, voće, zrnaste biljke, proizvodi od soje, koštunjavi plodovi i semenke. Iako to ne deluje kao veliki izbor grupa namirnica, oni koji se posvete vegetarijanstvu posle izvesnog vremena primetiće raznolikost i bogatstvo ukusa. I našim čulima potrebno je da se priviknu na novu situaciju, jer naša tradicionalna kuhinja, ona na koju smo od detinjstva naviknuti, najčešće počiva na drugačijim ukusima. Raznim načinima pripreme i mnogim dostupnim začinima posle izvesnog vegetarijanskog „staža“ primetićete razlike na primer između ukusa karfiola, brokolija i kelja – što vam se ranije činilo veoma slično.
Vegetarijanci ističu nutricionističke prednosti svoje ishrane: biljke sadrže više vlakana, fitonutricienata i antioksidanata.
Naučnici koji se zalažu za vegetarijanstvo vršili su istarživanja i izneli sledeće podatke poredeći vegetarijansku i ishranu zasnovanu na mesu:
-
U proizvodnji mesa potroši se ukupno oko šest puta više vode nego u proizvodnji namirnica biljnog porekla. Dakle – prelaskom na vegetarijanstvo čovečanstvo bi znatno uštedelo vodu.
-
Zbog masovne proizvodnje mesa, povremeno se pojave bolesti poput bolesti ludih krava, ili ešerihije koli.
-
Životinjske farme svakodnevno proizvode ogromnu količinu otpadnih materija.
Kojim delovima populacije i u kojim situacijama vegetarijanska ishrana može najviše koristiti?
Osobama koje imaju problem prekomerne debljine, ženama sa predmenstrualnim sindromom, osobama obolelim od dijabetesa, onima sa visokim krvnim pritiskom i kardiovaskularnim oboljenjima.
A kada treba biti oprezniji?
Trudnice i deca u razvoju imaju velike potrebe za kalorijama i hranljivim sastojcima. I oni mogu biti vegetarijanci, ali treba pažljivo osmišljavati jelovnik, tako da ništa što je neophodno ne izostane.
Ako neko želi da postane vegetarijanac, ili poluvegetarijanac, na internetu može naći mnogo ukusnih recepata.
Izvor:zdravlje.krstarica.com
