Gojaznost

0
234

gojaznostGojaznost je najčešća bolest nepravilne ishrane.To je bolesno stanje, koje se ispoljava prekomernim nagomilavanjem masti u organizmu i povećanjem telesne težine za  deset i više procenata od odgovarajuće idealne težine.Uzrok gojaznosti je uvek unošenje većih količina energetskih hranljivih materija (ugljenih hidrata,masti), nego što su potrebe organizma.Povećan unos tih materija uslovljeno je različitim činiocima životno doba, pol, trudnoća, loše navike, smanjena fizička aktivnost, ekonomsko stanje ili endokrini poremećaji.Gojaznost se podjednako javlja u svakoj životnoj dobi.U dečijem dobu posle puberteta češće kod žena nego kod muškaraca.Gojaznost kod žena često se javlja posle trudnoće i u menopauzi.Loše navike-stalno grickanje predstavlja glavni uzrok u nastajanju gojaznosti.Fizička aktivnost je od posebnog značaja, gojaznost se retko javlja kod osoba koje odmor koriste za šetnje, bavljenje raznim sportovima.Gojaznost se često javlja kod osoba siromašnog stanja jer svoj glad zadovoljavaju ugljenim hidratima i mastima, dok osobe sa boljim ekonomskim standardom više koriste belančevine i vitamine.Možemo zaključiti da osnovni uzrok u nastanku gojaznosti je unošenje većih količina energetskih hranljivih materija nego što je to potrebe organizma.Utvrđeno je da se telesna težina za godinu dana uvećava za 2 kg. ako se dnevno unosi samo 50 Cal više, nego što je to potreba organizma.

Klinička slika

Raspored masti u organizmu gojaznih osoba je različito.Masno tkivo u toku gojenja najčešće se uvećava na trupu i ekstremitetima, nekad se masno tkivo nagomilava na grudnom košu, gornjem delu trbuha, na vratu ili na licu.Kod gojaznih osoba je smanjen stvaranje polnih hormona i donekle imaju karakterističan izgled.Uvećanje telesne težine kod gojaznih osoba dovodi do degenerativne promene (artrotične promene na zglobovima,kičmenog stuba,kolena,stopala, karlice),koje se ispoljavaju pri kretanju.Pored toga javljaju se promene na koži u obliku intertrigoznog dermatitisa, varikoziteti vena, dijafragmalna i ventralna hernija kao posledica mehaničkog opterećivanja.Gojazne osobe se sporo i nespretno kreću, češće su razne povrede na radu ili na ulici.Izložene su podsmehu okoline , često se javlja psihička napregnutost, slabljenje volje za rad, izbegavanje šetnji.Sve ovo pogoduje daljem uvećanju telesne težine.Usled mehaničkog opterećenja često se javlja bronho-plućne infekcije, srčana insuficiencija,zapaljenjske promene na koži intertrigo ispod dojke u aksilama, ingvinalnim predelima.Razne metaboličke  komplikacije kao što je hiperlipemija,hiperholesterolemija, što najčešće uzrokuje nastanak kalkuloze žučnih puteva, mokraćnih puteva, nastanak ateroskleroze, cerebralni insult.

Lečenje i profilaksa

Se sastoji u zdravstvenom prosvećivanju i vaspitanju širokih slojeva, posebno dece i omladine o pravilnoj ishrani, o uzrocima gojaznosti i o posledicama koja ona daje.Osnovni princip je smanjenje telesne težine na vrednost koje odgovaraju životnom dobu, polu, visini i zanimanju.Treba ih ubediti da se odreknu loših navika, unos većih količina hrane koje uzrokuju gojaznost.Unos odgovarajućih hranljivih materija uz odgovarajuću fiziku aktivnost,u periodima odmora rekreacije, gojaznu osobu treba upoznati sa kalorijskom vrednošću raznih namirnica.To su najčešće hleb,kolači, slatkiši, suva hrana, masne supe, čorbe.Uzimanje raznih alkoholnih pića kao aperitiv između obroka nije dozvoljeno, jer 1 g. alkohola pri razgradnji oslobađa 7 Cal.Smanjenje dnevnog unosa kalorija hranom treba da omogućava postepeno smanjenje telesne težine do odgovarajuće.Utrošak energije u toku dana zavisi od fizičke aktivnosti na radnom mestu i za vreme odmora.Gojazne osobe koji sedećki rade zahtevaju od 2000-2500 Cal. dnevno.Osobe koje se kreću zahtevaju 2500-3000 Cal. dnevno, dok sa teškim fizičkim radom zahtevaju i do 4000 Cal dnevno.Smatra se da je najbolje energetska vrednost u dnevnoj ishrani smanjiti od 30-50% od standardnih dnevnih potreba  zavisnosti od uzrasta, pola i zanimanja.To bi zančilo za gojaznu osobu dijeta glasi za manju kalorijsku vrednost od 800-1200 Cal.Unos balančevina je u standardnim količinama 1 g. na kg. telesne težine, čak mogu i veće količine da se unesu jer izazivaju osećaj sitosti i duže ga održavaju.Unos ugljenih hidrata i masti  da su smanjeni u dnevnim energetskim vrednostima 40-50%.Smanjenje učešća ugljenih hidrata je nepovoljno jer uzrokuje  veču razgradnju masti, i pojavi se ketoza dovodi do pojave brojnih nelagodnosti kao što je glavobolja, malaksalost, muka, povraćanje.Najbolje je na svakih 1000-1200 Cal. dnevno bude oko 100 g. ugljenih hidrata.Masti  treba da budu ograničeni na tu kaloriju 40 g.Vitamini i mineralne materija isto kao i kod normalno uhranjenih osoba.Ishrana treba da je bogata sa zelenim povrćem, svežem voću.Količina vode isto kao i kod  normalno uhranjenom osobom.Unos voćnih sokova nije preporučljiv,sadrži velike količine ugljenih hidrata.Važan činilac za lečenjem  gojaznih osoba fizička aktivnost, različiti oblici sportskih aktivnosti što dovodi do potrošnje energije.Svakodnevne šetnje.

POSTAVI ODGOVOR

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.