Genetički modifikovana hrana

0
177

genetikiOsnovno pitanje o genetički modifikovanoj hrani (GM) je: da li je i koliko štetna? Stručnjaci tvrde da su genetičke modifikacije ušle u lanac ishrane i dospela do naših trpeza.
Prema podacima Instituta za seme u Novom Sadu, kod nas se ne poštuje Zakon o genetički modifikovanoj hrani koji zabranjuje njenu proizvodnju. Seme GM soje i kukuruza sporednim putevima prelazi granicu i stiže do seljaka po nižoj ceni od uobičajene. Redovnim kontrolama u laboratoriji Instituta pronalazi se, godišnje, do hiljadu i po ha, zasejanih genetički modifikovanom sojom i kukuruzom. Od toga se uništi veoma malo.
Ne zna se tačno koliko je GM hrane dosad ušlo u našu zemlju. Procenjuje se da je od 1998. uvezeno između 200.000 i 400.000 t genetski modifikovane sojine sačme. Posledice upotrebe GM hrane mogu se ispoljiti u vidu bolesti, alergija, toksičnih dejstava. GM se ugrađuje u naše ćelije pa ćelije, umesto da proizvode normalne proteine, proizvode viruse, upozoravaju stručnjaci i dodaju da je veoma važno da li se životinje, čije se meso obrađuje, hrane genetički modifikovanom hranom.
GM? Šalji dalje!
Velika Britanija na svom prostoru zabranjuje korišćenje genetski modifikovane hrane, ali dozvoljava proizvodnju i izvoz u druge zemlje. Nemačka i Francuska se takođe protive genetskim modifikacijama. Gotovo u svim zemljama zapadne Evrope, u hrani ne sme da postoji ni jedan procenat genetskih modifikacija. Za razliku od razvijenog sveta, zemlje u tranziciji dozvoljavaju od 0,3 do 0,5 odsto genetskih modifikacija, a zemljama koje su kandidati za ulazak u EU, zakoni dozvoljavaju najviše 0,9 odsto modifikacija.
Činjenica je da genetičke modifikacije danas povećavaju prinose poljoprivrednih kultura, stvaraju više mesa (gaje se pilići s neprirodno velikim batacima), donose više hrane. Osim već postojećeg krompira otpornog na hladnoću i smrzavanje (u koji je ubačen gen ribe iz hladnih mora), uskoro treba očekivati i krompir koji apsorbuje manje ulja pri prženju, kukuruz i soju sa više proteina, dugo svež paradajz, slađe jagode.
Na drugoj strani, za mnoge istraživače i javno mnenje proizvodnja GM hrane je opasno igranje s prirodom. Prirodni sadržaj cijanida u krompiru štiti ga u zemljištu tako da bolje napreduje. Proizvodnja kukuruza koji sadrži toksin Bacillus thurigiensis (Bt) nije dovela do očekivanog smanjenja upotrebe pesticida, a GM biljke rezistentne na herbicide mogu trostruko uvećati njihovu upotrebu! Poljoprivrednici danas nekontrolisano koriste sredstva za zaštitu bilja, čime se truju i zemljište i zasadi.
Geni otporni na antibiotike koriste se u nekim GM biljkama kao markeri genetske transformacije. U biljku se, radi lakšeg uočavanja, ubacuju svojstva koja treba da nasledi (na primer, mogućnost stvaranja insekticida u lišću). Uprkos uveravanjima stručnjaka da geni rezistencije ne mogu izaći iz biljke, česta upotreba ovih marker gena može dovesti do smanjivanja efikasnosti antibiotika. Realna je mogućnost da geni iz biljaka pređu u mikroorganizme zemljišta, a kasnije i u patogene bakterije.
Neke zemlje EU zauzele su stav da antibiotik rezistentne markere treba ukloniti iz GM semena zbog eventualnog rizika po zdravlje. Međutim, i dalje iz većine GM žitarica u svetu (posebno u SAD) ovi markeri nisu uklonjeni.
Proizvodnja dozvoljena, potrošač bira
Pod pritiskom javnosti, neke evropske zemlje i Japan uvele su obavezno deklarisanje proizvoda koji se zasnivaju na biotehnologiji. Mnogi stručnjaci su protiv sugerisanja koji je najmanji dozvoljeni nivo kontaminacije (na primer, ispod 1%). Britansko udruženje lekara zatražilo je moratorijum za gajenje GM žitarica, ali je vlada to odbila i predložila istraživanja eventualnih rizika upotrebe GM namirnica. Prihvaćeno je pravo potrošača da upotrebljavaju hranu koja nije GM, ali i pravo proizvođača da je prave. Vlade Francuske, Austrije, Grčke i Luksemburga zabranile su uvoz GM žitarica. Američka organizacija za hranu i lekove FDA još uvek nije izmenila stav o bezbednosti upotrebe GM hrane, usvojen 1992, uglavnom zbog materijalnih razloga (u 1999. u SAD je trgovina kukuruzom procenjena na 20 biliona dolara pa tamo još uvek ne postoji obaveza deklarisanja GM proizvoda).
U Evropi, moratorijum
Moratorijum na GM hranu je na snazi u EU od 1998. U pokušaju da izbegne trgovinski rat sa SAD, gde tvrde da je ta bojazan neosnovana, EU se priprema da ukine moratorijum i da ga zameni oštrijim zahtevima za etiketiranje genetički modifikovanih proizvoda. Prema novim propisima, svi proizvodi sa više od 0,9 % genetičkog materijala, moraće da budu jasno označeni.
SAD tvrde da su zahtevi za etiketiranje nepravedni prema proizvođačima genetički izmenjene hrane, većinom američkim kompanijama. Evropljani se, međutim, protive takvoj hrani, u čemu ih uspešno podstiču ekološke grupe. Genetički izmenjeni proizvodi se retko vide u evropskim prodavnicama. Protivljenje genetski izmenjenoj hrani je naročito izraženo u Francuskoj i Italiji. Britanska vlada je nedavno objavila naučnu studiju u kojoj se zaključuje da je opasnost po zdravlje od genetski modifikovanih proizvoda mala, ali da ipak ima neizvesnosti.

Izvor: planeta.org.rs

POSTAVI ODGOVOR

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.