Za zdravo srce najvažnija je prevencija. Balansirana ishrana, unošenje više vitamina i minerala, šetnja i rekreacija ne podrazumevaju velika odricanja i napore a pomažu da srce i ceo organizam radi rasterećeno i dugovečno.
Tradicionalna srpska kuhinja jeste preukusna, ali je isto tako veoma nezdrava za srce. Za očuvanje srca i kardiovaskularnog sistema su, između ostalog, važni vitamin C, vitamin E, magnezijum, a njih najviše ima u ribi, integralnim žitaricama i zelenom lisnatom povrću. Važno je da u ishrani ne dominira so ili mast. Povrće tu igra važnu ulogu, jer sadrži tačno one količine soli koje su potrebne ljudskom organizmu – objašnjava kardiolog prof. dr Siniša Pavlović, direktor Poliklinike Kliničkog centra Srbije.
Osim tradicionalne kuhinje, poželjno je odreći se i drugih loših navika u ishrani, kao što su neredovni i preobimni obroci.
– Što zbog posla, što zbog nemarnosti, naši građani često ne jedu i po 16 sati. Onda se desi da, kad konačno sednu za kuhinjski sto, u cugu pojedu ogromne količine hrane i preopterete ceo sistem, a najviše srce. Potrebno je jesti više lakih obroka u toku dana, sa što više voća i povrća na trpezi, i sa što manje jakog i masnog mesa. Umerenost u svemu što radite najbolja je preporuka za zdravo srce – ističe dr Pavlović.
U prevenciji ne treba zanemariti ni značaj rekreacije i higijene zuba, dodaje naš sagovornik. Koliko god godina da imate, potrebno je šetati 35-45 minuta umerenim hodom pet dana u nedelji. Ovakve šetnje naročito koriste srcu posle ručka, ističe Pavlović. Posebnu pažnju moraju da obrate i kancelarijski radnici, koji su primorani na dugo sedenje. Njima se savetuje da, umesto liftova, koriste stepenice, kao i da, umesto telefonskih razgovora, prošetaju do stolova svojih kolega. Čak i tako naizgled nevažne stvari koristiće njihovom zdravlju.
Takođe, higijena zuba je od velikog značaja za ceo kardiovaskularni sistem jer se pokazalo da su pacijenti s lošom oralnom higijenom češće imali srčane i moždane udare.
