Poznato je da su jaja veoma korisna u ishrani. Ali, pročitajte kako bi trebalo da ih spremate, gde da ih držite, i šta da radite kada vam jaje padne na pod.
JAJA su izvor vitamina D, imaju mnogo vitamina A, E, B2 i B12, a obiluju i kolinom, bezbojnim beličastim prahom, koji može da zaštiti mozak od starenja, odnosno da pospeši proces pamćenja i učenja. Jedno američko istraživanje, u kojem su tokom 14 godina praćene navike u ishrani više od 100.000 ljudi, pokazalo je da kod onih koji su jeli jedno jaje dnevno, nije bio povećan rizik od srčanih bolesti ili moždanog udara.
A evo šta možda ne znate o jajetu, ali bi svakako trebalo:
* Jaje srednje veličine može da sadrži deset puta više holesterola od 25 g polutvrdog sira, ali veći su izgledi da će sir uticati na povećanje holesterola u krvi jer sadrži gotovo sedam puta više zasićenih masti od jaja.
* Jaja obogaćena omega-3 masnim kiselinama nešto su skuplja, ali i zdravija. Studije pokazuju da su omega-3 masne kiseline dobre, kako za mentalno zdravlje, tako i za srce. Dnevno bi trebalo unositi oko 450 mg omega-3 masnih kiselina, ali istraživanja pokazuju da većina ljudi ishranom ne unosi ni polovinu preporučene količine.
* Držite ih u frižideru, u kartonskom pakovanju u kom su i kupljena. Tako neće izgubiti vlažnost, ali ni upijati mirise ostale hrane. Takođe, da bi duže ostala sveža, slažite ih tako da špic bude okrenut nadole.
* Kada vam jaje padne na pod, nemojte vlažnom krpom uklanjati nered, već razbijeno jaje dobro posolite i posle pet minuta ćete ga lako pokupiti papirnim ubrusom.
* Kako biste utvrdili da li je jaje sveže, stavite ga u činiju hladne vode u koju ste prethodno dodali malo soli. Ako potone, to znači da je sveže, ali ako nastavi da pluta dobro razmislite o tome da li da ga iskoristite.
* Jaje će se bolje skuvati i lakše ćete ga oljuštiti ako njegov širi deo pobušite špenadlom pre kuvanja. Vazduh će ući u jaje i belance će se razdvojiti od membrane ljuske
