Birati namirnice koje unosimo, u pravo vreme da ne bi nastala skladištenje masnoće.Najveća pažnja se obraća kao prioritet u dnevnom rasporedu, doručak i ručak, koji se najčešće preskoči ili se zaboravi.Ujutru jesti obrok životinjskim ili biljnim masnoćama, i sporovarećim ugljenim hidratima (žitarice, hleb, cerealije).Doručak pokreće sve ćelijske funkcije u organizmu. Idealan doručak se sastoji od belančevina, masti i spore šećere.U organizmu je tzv.endogeni holesterol u najvećoj meri, u jetri je neophodan za sintezu hormona tako se sintetizuje „dobar holesterol“.Ukoliko se ne unosi ujutru masnoća životinjskog ili biljnog porekla povećava se loš holesterol „LDL“, umesto da se obnavljaju ćelije naprotiv nastaje oksidacija slobodnih radikala samim tim se ubrzava starenje i pojava bolesti.Ujutru je značajna sekrecija enzima koji metaboliše unete belančevine.U ishrani se može konzumirati za doručak ćureće i pileće grudi, paštete i suhomesnati proizvodi, proja sa sirom, gibanica, jaja, sirevi, puter.Voćni jogurt retko samo zbog zadovoljstva.Hrono dijeta omogućuje normalno funkcionisanje celog organizma.
Sekrecija hormona insulina je najveća ujutru takodje hormona Kortizola visoka što se smanjuje u toku dana.Kortizol utiče na povećanje šećera u krvi. Zato ujutru navedeni hormoni iscrpljuju organizam ukoliko unosimo brze šećere-med, kristal šećer, veštačke zasladjivače, voće.Pankreas (gušterača), treba da se zaštiti od oscilacije lučenja insulina zato je potrebno jesti složene šećere integralne žitarice i cerealije.Vremenom iscrpljuje se pankreas sa brzim šećerima i nastaje insulinska rezistencija.Od pića u jutarnjim časovima piti biljne čajeve sa limunom, za podizanje imuniteta.U toku varenja C vitamin daje baznu sredinu,-bazni pepeo.Odnos baza i kiselina u organizmu treba da je 80% bazna i 20% kisela namirnica.Prekomerni aciditet-kiselost organizma izazivač je raznih simptoma i bolova zatim hroničnog umora, učestale prehlade, glavobolje, bolovi u mišićima i zglobovima, razni gastritisi, čirevi, tumori, karcinomi.
Zato treba da imamo na umu sledeće namirnice koji povećavaju kiselost organizma:Kolači, peciva, hleb od belog brašna, čokolada, kafa, pivo, veštački zasladjivači, alkoholna i gazirana bezalkoholna pića.Doručak treba da traje od 20-30 minuta i uvek pre 11 časova.
Sredina dana je vreme za ručak jesti belančevine biljnog i životinjskog porekla, povrće, salate.
Povrće se svrstaju u četiri grupe:
-Korenasto:šargarepa, celer, cvekla, rotkva, krompir, crni i beli kuk, praziluk, peršun.
-Glavičasto i lisnato: kupus, kelj, kerelaba, brokoli, zelena salata, spanać, blitva, karfiol.
-Plodovito: tikva, bundeva, paprika, paradajz, krastavac,
-Mahunasto- (leguminoze): boranija, grašak, pasulj, sočivo.
Jelovnik za ručak:
*Pileća supa bez testenine sa puno peršuna, zelena i šargarepe.Jesti pileće meso sa zelenom salatom, začinjeno sa limunom.
*Pileće belo meso sa belim lukom dinstanom baburom paprikom i zelena salata preliveno maslinovom uljem i limunom.
*Testenina sa paradajzom, zelena salata ili mešana od rotkvice i šargarepe.
*Čorba od karfiola sa brokolijom, zelen, šargarepa pomešano pavlakom sa dodatkom limunovog soka.Meso ispečeno i preliveno vinom uz dodatka paradajza i začina.
*Pljeskavice, grilovano povrće, salate razne.
Sve vrste pečurke mogu se kombinovati sa mesom i sa ugljenim hidratima.Posle ručka desert treba izbegavati najmanje dva sata.
Užina:
Treba jesti brze šećere, koji su izvori energije.Svi organi rade maksimalno, potrošnja energije je velika, a lučenje insulina je najniži nivo.Mozak dobija dodatnu energiju.Treba jesti sledeće namirnice: voće, crna čokolada, voćni jogurt, koštunjavo voće, voćna salata, suve smokve, prirodni voćni sokovi, biljni čajevi bez šećera, kafa.
Kod omiljene poslastice obavezno pogledati glikemijski indeks, za užinu je idealno vreme od 16-18 časova.
Večera:
Nastaje odmor organizma, snižava se nivo Kortizola, nivo insulina je nizak, a povećava se lučenje nekih digestivnih enzima.Ćelije se regenerišu i nove se stvaraju, aktivira se i imuni sistem.Vreme za večeru je od 19-20 časova.Idealno je jesti za večeru lakih proteina i salatu.
Sprema se tunjevina, pileće i ćureće meso, zelena salata, rendana šargarepa rotkvice.
Jelovnik za večeru:
*Grilovano belo meso, rendana šargarepa ili zelena salata.
*Tunjevina i mešana salata.
*Riba, brokoli u pari kuvan i salata.
