Margarin ili maslac spada u omiljene namaze deci i odraslima.Često se postavlja pitanje koji namaz i koliko često konzumirati? Maslac u osnovi sadrži slatko, kisleo mleko, ili kiselu pasterizovanu pavlaku, mlečne masti u velikoj količini oko 80%.Maslac ima veliku nutritivnu i biološku vrednost zbog masnih kiselina.Najsvarljivija mast iz životinjskog porekla, jer tačka topljenja odgovara temperaturi ljudskog tela.Sadrži prirodnu emulziju masti, vode, lecitin, mineralne materije, kalcijuma, kalijuma, fosfora, magnezijuma, natrijuma, gvoždja.Izvor je provitamina A- karoten, vitamina A, D i E.Sadrži veliku količinu holesterola a kalorična vrednost je slična margarinu.
Margarin se dobija procesom hidrogenizacije biljih ulja u toku proizvodnje se dolazi do loših masti.Za proizvodnju margarina koristi se sojino, kikirikijevo, kokosovo ulje ili mast. Vodi se računa da ni jedan prirodni ukus ne prelazi u margarin.Zato je bez ukusa i umereno čvrstine.Proizveden od biljnih ulja je bez holesterola, sadrži dosta vode, obogaćen liposolubilnim vitaminima A, E, D, sadrži lecitin, emulgator, aditiv i masne kiseline.Može da se koristi kao namaz ili za pravljenje kolača.
Postavlje se pitanje:šta koristiti margarin ili maslac?
Margarin sadrži visok procenat zasićenih masti i masnih kiselina i zato povećava istovremeno loš holesterol a smanjuje dobar holesterol, zato postoji rizik od nastanka kardiovaskularnih oboljenja, karcinoma, smanjuje imuni sistem organizma i proizvodnju insulina.
Maslac sadrži masti i holesterol u većim količinama, zato je preporuka da se koristi u malim-umerenim količinama, za razliku od margarina puno je i ukusnija.Maslac je u ishrani čuvečanstva postoji već vekovima, nekad su pravili u kućnim uslovima.Margarin je na tržištu od pre sto godina.
Zaključak: je pre svega ukoliko želite da sačuvate zdravlje umereno i retko koristite jedno i drugo.
