Inulin je biljni polimer, rezervni ugljeni hidrat, prisutan je u raznim biljkama, kalorijska vrednost je mnogo niža od ostalih ugljenih hidrata.Inulin se najviše nalazi u artičoki, maslačku, cikoriji, crnom i belom luku.Kalorijska vrednost leži u njegovoj strukturi koju digestivni enzimi nisu u mogućnosti sasvim svariti.Inulin dospeva u debelo crevo kroz intestinalni trakt bez da je metabolisan u nepromenjenom stanju gde podleže potpunoj fermentaciji od strane selekcionarnih bakterija.Usled anaerobne fermantacije nastaje bakterijska biomasa-gasovi, Co2, kratkolančane masne kiseline, mlečna kiselina, CH4, H2, a oslobodjena energija iznosi oko 1-1,5 Kcal/g.Zbog niske kalorijske vrednosti inulin se koristi za zamenu masnoće, šećer, u mlečnim proizvodima, slatkišima, sladoledu, kremovima.
Delovanje inulina na crevnu mokrofloru:
Na zdravlje čoveka neke vrste bakterija povoljno deluju a to su: Bifidobacterije, i Lactobacili.“Hranjenje“ tih bakterija inulinom omogućava im da nadvladaju štetne bakterije.Fermentacijom inulina dolazi do zakiseljavanje sadržaja kolona i za posledicu ima rast joniziranih minerala, kalcijuma i magnezijuma.Davanjem odnosno unosom inulina nastaje modulacija metabolizma lipida što daje dobre rezultate u smanjenju nivoa triglicerida.Svakodnevna ishrana obezbedjuje konzumaciju inulina prosečno od 3-11 grama dnevno.Naučno istraživanje otkriva da je bezbedan i u većim količinama, nema kancerogeno dejstvo kod nekih osoba koji pokazuju osetljivost može prouzrokovati grčeve, proliv, nadutost, meteorizam.
