Danas se mnogi naučni slažu kako je kikiriki od orašastih plodova najzaslužniji za dobro zdravlje. Naime, 10-godišnje istraživanje na Harvard School of Public Health u Bostonu pokazalo je da ako žena, na primer, u sedmici pojede 200 g mešanih oraha, smanjuje rizik od srčanih bolesti za 35%, a ako umesto oraha pojede kikiriki, rizik smanjuje za dvostruko . Ima stručnjaka koji pišu o kikirikiju kao dijetetskoj namirnici, ne zato što je siromašan kalorijama (jer on to nije) već stoga jer, naročito u obliku putera za mazanje, izaziva smanjivanje apetita, pa se tako i uprkos njegovoj velikoj kalorijskoj vrednosti, kilogrami gube. Objašnjenje ovog fenomena relativno je jednostavno: kikiriki je smesa proteina, biljnih masnoća i rastvorljivih vlakana u obliku hrskave strukture koja izvrsno „pokriva“ glad. Istraživači sa Purdue univerziteta napravili su upoređivanje, pa su tako utvrdili da je pet puta duža „pokrivenost“ osećaja gladi sa kikirikijem nego sa grickalicama na bazi pirinča. Postoje dokazi da se prženi kikiriki slabo upija, dakle dugo zadržava u želucu i tankom crevu, što bi mogao biti dodatni razlog za dugotrajno zasićenje. Kikiriki ponajprije ubrajamo u namirnice koje hrane mozak, jer pojačava memoriju i koncentraciju te sluh i pažnju. Prehrambene vrednosti kikirikija znaju cijeniti vegetarijanci, koji svakodnevno koriste njegove proizvode, osobe koje imaju značajnih zdravstvenih tegoba radi poremećaja nedostatka folne kiseline (jetra, tkiva, itd), te oni koji boluju od kardiovaskularnih bolesti. Kao i sve mahunarke tako i kikiriki deluje povoljno kod:* Dijabetesa, jer ima sposobnost održavanja ravnoteže, to jest niske nivoa šećera u krvi
* Oslabljene muške potencije
* Pojačavanja lučenje mleka kod dojilja.
Kikiriki je ujedno blagi laksativ koji koristimo i kao antioksidant koji štiti srce od srčanog udara, karcinoma i moždanog udara, pomaže nam kod bolesti želuca (kod povišene želudačne kiseline), kod upalnih stanja, bolesti bubrega, krvi i krvnih sudova, i tegoba sa pražnjenjem creva i hemoroida.
