Mleko je specifičan proizvod lučenja mlečnih žlezda sisara.Neophodan je u ishrani dece i odrasle.Naziv mleko označava tečnost bele boje, koju stvaraju i luče mlečne žlezde ženski sisara i žene posle poroda, koja služi za ishranu mladunaca.U prometu naziv „mleko“ označava kravlje mleko.Ostale vrste mleka se posebno označavaju kao ovčije, kozje, ženino mleko isto se upotrebljava u ishrani čoveka.Ove vrste mleka se međusobno razlikuju po količini i po sastavu.
Ženino mleko sadrži mnogo manje belančevina oko 1-1,5% nešto manje masti 3%, manje mineralne soli 0,3%, a više mlečnog šećera-laktoze 7% i vitamina u odnosu na kravlje mleko.
Odnos kalcijuma i fosfora u ženinom mleku je povoljnije nego u kravljem mleku.
Kravlje mleko sadrži oko 3,6% belančevina, 3,5% masti, i 4,7% mlečnog šećera-laktoze.
Ovčije mleko uglavnom služi za proizvodnju sira i ovčijeg kiselog mleka, ređe se koristi kao konzumno mleko eventualno po selima.Po sastavu se znatno razlikuje od kravljeg mleka sadrži znatno više masti 6-9% i više belančevina oko 6%.
Kozje mleko po sastavu sličan kravljem mleku samo se razlikuje u mastima.Kozje mleko ima poseban ukus.Ako se odojčad hrani ovim mlekom može da se javi anemija zbog nedostatka gvožđa i bakra.
Mleko bivolice ovo mleko je najbogatija u belančevinama sadrži oko 5%.U mastima isto trostruko veći nego u kravljem mleku.Količina mlečnog šećera kao u kravljem mleku od 3-4%.
Mleko kobila ovo mleko je najsiromašniji u belančevinama 2% a u mastima 1% jedino je povećan mlečni šećer od 5-6%.
Kolostrum to je proizvod mlečnih žlezda žene koje luči nekoliko dana pre ili nekoliko dana posle porođaja.Kolostrum se po izgledu i po sastavu znatno razlikuje od mleka.U početku je žućkaste boje, kasnije postane bele boje.Sadrži znatno veće količine belančevina od 18-19%, povećana količina albumina i globulina a sadržaj kazeina je čak manji nego u mleku.
Kolostrum životinja se ne upotrebljavati u ljudskoj ishrani.
