Svoje potrebe u hranljivim materijama čovek obezbeđuje svakodnevno, unošenjem različite vrste hrane, odnosno hranljivih namirnica u odgovarajućim količinama.Hranljiva vrednost pojedine vrste hrane, zavisi od vrste i količine hranljivih materija od njihovih iskoristljivosti, u organima za varenje.Izuzetno neke namirnice mogau da sadrže samo jednu čistu hranljivu materiju, kao što je slučaj sa šećerom, mastima i uljima.Ove nabrojane namirnice nisu sastavljene od čistih hranljivih materija.Šećer pored ugljenog hidrata-disaharida (saharoze) sadrži manju količinu vode i drugih materija.Najveću hranljivu vrednost imala bi ona namirnica koja bi sadržala sve hranljive materije.To bi bila idealna hranljiva namirnica koja bi obezbedila svu energetsku potrebu organizma znači belančevine, masti, ugljeni hidrati, esencijalne aminokiseline,esencialne masne kiseline,mineralne soli i razne vitamine.
Treba da postoji ravnoteža između životinjske i biljne belančevine, zatim treba da postoji ravnoteža između životinjskih i biljnih masti, jer prve sadrže u dovoljnim količinama vitamin A , a druge sadrže esencijalne masne kiseline.Isto tako treba da postoji odgovarajući odnos između vitamina i mineralnih soli.
Ako se unose veće količine energetskih materija posebno ugljenih hidrata, treba da je unos bude veća vitamina B, koji ima veliku ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata.
Unošenje i iskorišćavanje nekih minerala zavisi od unošenja i količina nekih vitamina.Iskorišćavanje kalcijuma i fosfora iz hrane zahteva da organizam dobija dovoljne količine vitamin D.
Iz nekih hranljivih namirnica posle iskorišćavanja u organizmu nastaju završni kiseli proizvodi, a iz drugih bazni,što ima veliki značaj u održavanju acido-bazne regulacije u organizmu.
Hranljive namirnice životinjskog porekla i žitarice daju kisele, a hranljive namirnice biljnog porekla alkalne proizvode.Zato hrana treba da je zastupljena hranljivim namirnicama životinskog i biljnog porekla.Zbog acido-bazne regulacije čovek treba svakodnevno da uzima različite hranljive namirnice u odgovarajućim količinama.Samo na taj način svaka osoba može da obezbedi svoje potrebe u pojedinim hranljivim materijama i da budu zadovoljni principi pravilne ishrane.
Prema poreklu, hranljive namirnice mogu se podeliti na dve osnovne grupe:
a) hranljive namirnice biljnog porekla tu spadaju:žitarice i njihovi proizvodi, razna povrća, voća, biljna ulja.
b)hranljive namirnice životinjskog porekla tu spadaju:mleko i mlečni prozvodi, meso i njihovi proizvodi, jaja, životinjska mast.
No međutim nezavisno od porekla prema svom sastavu i hranljivoj vredosti sve hranljive namirnice mogu se svrstati u šest osnovnih grupa.
I. grupa-mleko i zamena za mleko
II.grupa-povrće
III.grupa-voće
IV.grupa-hleb i zamena za hleb
V. grupa-meso i zamena za meso
VI.grupa-masti i ulja.
