Potrebe u ugljenim hidratima

0
178

Potrebe u ugljenim hidratimaUgljeni hidrati se sastoje(kao i masti) od ugljenika, vodonika i kiseonika.Nalaze se uglavnom u biljnoj hrani kao monosaharidi, disaharidi i trisaharidi tj. sastavljeni od dve, tri molekula monosaharida i polisaharida.Naš organizam koristi složene ugljene hidrate tek kad ih razlaže u monosaharide (glikozu, fruktozu, galaktozu), od kojih je najvažnija glikoza ili dekstroza.To je skrobni ili grožđani sećer koji se u prirodi nalazi u grožđu, medu, i u našoj krvi a sastavni je deo molekula saharoze, laktoze i skroba.Skrob je najvažniji ugljeni hidrat koji se nalazi u zrnu žitarice, krompru, leguminozama.Glikogen je rezervni ugljeni hidrat čovečjeg i životinjskog organizma koji se nalazi u jetri, mišićima a stvara se od glikoze koji je normalni sastojak čovečje krvi.
Ugljeni hidrati su u našem telu glavni izvor energije, ako ih nema dovoljno onda naš organizam oksidiše belančevine i masti.Najveći deo glikoze 60-70% služi za pretvaranje u energiju, dok se ostatak pretvara u masne kiseline i glikogen koji je kao rezerva nagomilava uglavnom u jetri i u mišićima.Za pravilno korišćenje ugljenih hidrata potrebni su i vitamini (tijamin, riboflavin,nijacin) i neki minerali kao magnezijum, fosfor.U pavilnoj ishrani ugljeni hidrati treba da daju 50-60% od ukupnih dnevnih cal.U ishrani siromašnoj u mastima i belančevinama oni dostižu 70-80% od ukupnih dnevnih cal.Kod napornog rada treba uzeti više ugljenih hidrata nego obično.

POSTAVI ODGOVOR

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.