Tok energetskog prometa u našem organizmu

0
224

Tok energetskog prometa u našem organizmuRezultat prometa energije u našem telu, može biti trojak: ravan nuli,pozitivan i negativan.
Kaže se da je ravan nuli, kad je količina energije, koju naše telo dobija iz hrane ravna količini energijen koju telo utroši tj. oslobadja. Kad količina energije uneta hranom nadmašuje količinu koju telo utroši ( oslobadja) kaže se da je rezultat prometa pozitivan.
Višak neutrošene energije deponuje se u našem telu u obliku rezervnih organskih materija.
Najzad negativan rezultat prometa nastaje kad je količina energije unete u naše telo manja od količine koju telo oslobadja. U tom slučaju naš organizam troši sopstvene rezerve organskih materija iz kojih se oksidacijom oslobadja hemijska energija.
Količina energije izražava se u kalorijama.
Jedna kalorija je ona količina energije koja je potrebna da se 1 litar vode zagreje od 14,5 celzijevih stepeni na 15,5 ce. stepeni. To je tzv. kilogram/kalorija ili kg/Cal.
Značaj ishrane za održavanje radne sposobnosti i normalnog stanja organizma
Postoje metode za odredjivanje kalorične vrednosti hranljivih sastojaka. Utvrdjeno je da:
1.g belančevina daje fiziološki korisne 4,1 cal
1.g ugljenih hidrata takodje 4,1 cal dok
1.g masti daje 9,3 cal
Energija je potrebna za održavanje samog organizma, kad ne radi ništa voljno.
Energija neophodna za održavanje životnih funkcija, naziva se fiziološka energija ili bazalni metabolizam. Znači bazalni metabolizam je osnovni energetski promet neophodan za održavanje životnih procesa kao što su: Krvotok, aktivnost mišića za disanje, rad bubrega i jetre i za rad telesnih ćelija.
Ako čovek radi potrebna mu je još veća energija što zavisi od vrsta rada. Možemo pogledati jednu tabelu potrebe u kalorijama od 20-80 god. dnevno.
20-25 god.———3200 cal
45 god————-2880 cal
65 god————-2240 cal
80 god————-1700 cal
Osnovni sastojci hrane mogu imati energetsku, gradivnu, zastitnu ulogu u našem telu.
U energetske i gradivne spadaju: belančevine, masti, ugljeni hidrati a u zaštitne spadaju: mineralne materija i vitamini.
Kao što je već rečeno naše telo se satoji od istih sastojaka kao i naša hrana.
Tako se telo odraslog čoveka teškog 75 kg sastoji se od:
48 kg vode
18,5 kg belančevina
4,5 kg masti
3,5 kg mineralnih soli
0,5 kg ugljenih hidrata i vrlo mala količina vitamina.

POSTAVI ODGOVOR

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.