Uskladite se sa ritmom i bojama proleća
S dolaskom proleća primećujemo kako se priroda budi: rađa se opet i opet novi život, pred nama je još jedan novi početak rasta. No, to se ne događa samo oko nas – i u nama je to vreme obnavljanja i ponovnog buđenja. Prirodno je da u to vreme postajemo aktivniji, želimo da započnemo nove stvari, manje spavamo i budimo se ranije.
Nastavimo li da jedemo kao i tokom zimskih dana oseticemo težinu, umor, nedostajaće nam energije, a možemo imati problema i sa alergijama. Sve su to poruke organizma da nešto treba menjati! Proleće je vreme setve te i vi posadite, započnite radove i poslove koji će rasti i zreti tokom godine. Proleće je takođe i vreme da se odbaci sve što je višak – olakšajte svom organizmu prirodni prolećni proces detoksikacije.
Po shvatanjima tradicionalne kineske medicine proleće je najbolji period da pročistite jetru, laboratoriju organizma. Zimska hrana, koja je obično teža za varenje i kaloričnija, opteretila je jetru i ovo je idealan trenutak da jetru odmorite i nahranite.
Na narednim stranicama možete da pročitate neke osnovne, korisne savete za kuvanje jela koja će blagotvorno delovati na vaš organizam.
Osnovna pravila za kuvanje tokom proleća
1. Prehrana treba da postane laganija, sa manje masnoća, slanih začina i ,,teških’’ sastojaka.
2. Idealna prolećna namirnica je ječam jer blago čisti organizam, a u kuvanju se može kombinovati sa integralnim pirinčem i raznim drugim žitaricama.
3. Supe treba da postanu takođe lagane, manje začinjene, ređe. U njih se može dodati i malo sirćeta ili limunovog soka kako bi se podstakli prirodni mehanizmi čišćenja i osveženja organizma. Opšte uzevši potrebno je u organizam unositi nešto više tečnosti nego zimi, tako da treba misliti o kvalitetnim čajevima, i naravno vodi.
4. Od mahunarki, sočivo je svakako zvezda proleća. Zeleno, smeđe ili bilo koje drugo. Sočivo je idealno za supe, variva, priloge… Tofu i tempeh se takođe se s dolaskom proleća češće pripremaju jer se jednostavno kombinuju sa povrćem, lako se pripremaju a manje opterećuju organizam nego meso.
5. Sa dolaskom proleća treba maksimalno uvrstiti povrće u ishranu. Samo, budite nežni i nemojte njegovu slatkoću i hrskavost uništiti predugim kuvanjem. Šaren tanjir pun raznog povrća je jedna od neophodnosti prolećne ishrane.
6. Zeleno je boja proleća! Neka se stoga na vašem tanjiru svaki dan makar jedanput nađe i nešto zeleno i lisnato. Raskoš hlorofila i minerala nahraniće vaš zimom i hladnoćom ispošćeni organizam, a ujedno će obaviti i blagu i neophodnu detoksikaciju.
7. Fermentisane namirnice kao što su miso i prirodni soja sos (tamari ili šoju) takođe čiste organizam, posebno od masnoća koje su se nataložile tokom zime.
8. Posebnu pažnju tokom prolećnog kuvanja obratite na kvalitet ulja koje koristite zato što su s dolaskom proleća jetra i žuč posebno osetljivi. Koristite samo kvalitetna hladno presovana ulja. Za proleće je najbolje maslinovo ulje, ali nemojte preterivati sa količinom. Za prženje je sasvim dovoljna kašika ili dve.
9. U širokom luku izbegavajte rafinisane proizvode, posebno šećer i kombinacije belog šećera i brašna. Osećaćete se puno bolje!
•Zeleno, ah što volim zeleno
Brokoli, mladi kupus, blitva, spanać, prokelj, raštan – bogati su beta karotenom, folnom kiselinom, vitaminom C, kalcijumom i gvožđem. Ove sastojke ne možemo zameniti niti jednim vitaminsko-mineralnim preparatom. Zeleno lisnato povrće ne sadrži masnoću, bogato je biljnim vlaknima neophodnim za dobro varenje, a sadrži i pravu riznicu zdravlja – hlorofil! Hlorofil je važan antioksidans koji oplemenjuje našu krv i pomaže obnavljanje crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina.
Zelene namirnice vrlo dobro čiste organizam tako da vam pomažu u održavanju linije a i kvaliteta kože.
Neke vrste zelenog lisnatog povrća (naročito spanać i blitva) sadrže veće količine oksalne kiseline (ona razlaže kalcijum iz organizma i sprečava njegovu apsorpciju, te doprinosi nastanku kamenca u bubregu), stoga je posebno važno takvo povrće kuvati jer se kuvanjem većina oksalne kiseline izgubi.
Pri kuvanju zelenog lisnatog povrća treba uvek prvo zakuvati vodu (dovoljno je da visina vode u posudi bude 3-4 cm) pa tek onda staviti povrće. Ovakvo povrće kuva se od dvadesetak sekundi (mlado lišće rotkvice, i drugo mlado lišće) do najviše 3-4 minuta. Najboji pokazatelj da li je ovo povrće dovoljno ili previše skuvano je njegova boja: jarko zelena boja znak je da je namirnica dobro skuvana i da još uvek sadrži hranljive sastojke, dok maslinasta boja upućuje na to da je povrće prekuvano.
Klijanje
Klice (semenja, žitarica i mahunarki) odlične su upravo u proleće. One predstavljaju pravu riznicu minerala, a proces klijanja ove namirnice čini lakše svarljivim. Klijanjem se aktivira i hlorofil, a klice sadrže vrlo malo kalorija. Klijanje nije skupo i jednostavno je klice pripremiti i kod kuće.
Načini kuvanja
Tokom proleća preporučuje se kratka termička obrada namirnica: kratko kuvanje u vodi, parenje, kratko prženje na malo ulja, presovanje povrća. Ovako pripremljene namirnice imaju laganu, a osvežavajuću energiju koja nam pomaže da se i mi osećamo lagano i aktivno.
Kiseljenje povrća
Kiseljenje povrća je veoma jednostavan način pripreme namirnica, a donosi jedan nov kvalitet ishrani – sadrži više hranljivih sastojaka nego sirovo povrće: tokom kiseljenja hranljivi sastojci se u povrću kondenzuju, voda se cedi, te se smanjuje volumen, tako da se može pojesti manja količina hrane, a uneti više hranljivih sastojaka.
Kiseljenja hrane je idealno i za sve one koji žele da izbegnu masnoću u hrani jer povrće nakon što odstoji u svom soku ima odličan ukus i ne zahteva nikakav preliv. Nije nevažna ni činjenica da vam ovaj način pripreme omogućava da imate jelo od povrća pripremljeno unapred.
Luk, praziluk, šargarepa, mladi luk, rotkvica, daikon, celer, kupus, keleraba, peršun, zelena salata – svo se ovo povrće može kiseliti. Koristite najviše četiri vrste povrća u jednom presovanju. Od četiri šolje tanko naseckanog svežeg povrća dobićete dve šolje ukiseljenog povrća.
Kako kiseliti?
Na četiri šolje seckanog svežeg povrća dodaje se 1 kašika tamari sosa ili 1 kašika umeboši sirćeta ili 1 i ½ kašičica soli ili 2 kašike pirinčanog sirćeta.
Za puniji ukus možete dodati đumbir (jednu kašičicu sitno seckanog đumira ili dve kašike soka od đumbira), 1 čenj belog luka, 1-2 kašičice začinskih trava.
Postupak:
1. Operite povrće i očistite ka od uvelih ili potamnelih delova.
2. Tanko nasecite povrće, stavite ga u zdelu i začinite.
3. Ukoliko kiselite/presujete povrće rukama: 5 do 8 minuta pritiskajte začinjeno povrće dok se volumen ne smanji na pola.
4. Ukoliko kiselite u presi: samo kratko promešajte povrće i začine te ostavite da odstoji od pola sata do 24 sata u presi.
Ukiseljno krtolasto i korenasto povrće može se koristiti od tri do četiri dana, a ponekad i nedelju dana (zavisi od vrste začina, jer so i umeboši sirće omogućavaju duže konzerviranje). Zeleno lisnato povrće može se ukoliko j eukiseljeno koristiti oko od dva do tri dana.
Ukiseljeno povrće čuvajte u poklopljenoj kutiji, u frižideru. Pre posluživanja procedite.
Neke osnovne napomene, koje nikada nije loše ponoviti
Ishrana treba da bude u skladu sa godišnjim dobom i treba da prati promene u prirodi. Nije svejedno da li je temperatura trideset stepeni ili pet ispod nule. Određene namirnice i načini pripreme hrane hlade organizam dok ga drugi načini greju. Izbor hrane treba naravno uskladiti i sa vašim polom, godinama, nivoom aktivnosti, i naravno zdravstvenim stanjem.
Radost sa kojom pripremamo jelo uticaće na kvalitet obroka, više od bilo kog začina. Uživajte zato pripremajući ove recepte, budite zahvlani na podarenom životu i hrani koja je pred vama i ne zaboravite da svaki zalogaj dobro sažvaćete!
