Uzimanje hrane tj. pojava gladi ( apetita) i osećaja sitosti stoji pod kontrolom centara koji se nalaze u hipotalamusu.To znači, da se u prednje-spoljnjem jedru nalazi centar koji reguliše osećaj gladi tzv. centar gladi.Nasuprot njemu u prednje unutrašnjem jedru hipotalamusa nalazi se nervni centar koji reguliše osećaj sitosti tzv.centar sitosti.
Smatra se da regulisanje gladi obavlja se na taj način što draži iz prednje-spoljšnjeg jedra hipotalamusa deluju inhibitorno (smirujuće), na prednje unutrašnje jedro, odnosno centar sitosti.Pretpostavlja se, da ova jedra imaju receptore, za koje draž predstavlja koncentracija glikoze u krvi.Zato se zovu glikoreceptori.Kada se koncentracija glikoze u krvi se smanji (izmedju obroka), nastaje draženje-aktiviranje glikoreceptora u spolnjem jedru hipotalamusa, što ima za posledicu pojavu osećaja gladi.Ako se tada uzme hrana te koncentracija glikoze u krvi se poveća, nastaje draženje glikoreceptora u unutrašnjem jedru.Tada inhibiše (umiruje) draži u spoljnjem jedru što ima za posledicu prestanak osećaja gladi i pojavu osećaja sitosti.
Na uzimanje hrane utiču i drugi činioci kao što su:Opšta uhranjenost, temperatura tela, temperatura okoline, stanje organa za varenje.Normalno uhranjena i gojazna osoba ima manji osećaj gladi, nego pothranjena osoba.Povećanje telesne temperature smanjuje osećaj gladi.Zbog toga bolesne osobe sa povišenom temperaturom imaju manji osećaj gladi, slabiji apetit.Isto tako posle obroka kada nastane apsorpcija hrane i metabolizam hranljivih materija dolazi do povišenje telesne temperature i do 1 C stepeni.Pri tome osećaj sitosti ostaje još izraženiji, nego neposredno na kraju obroka.Osećaj gladi pri napornom radu, kada je stvaranje toplote povećano nije izražen i javlja se tek kada se osoba odmori.
Uticaj spoljne temperature na osećaj gladi i sitosti se najbolje ispoljava leti i zimi.Leti kada je spoljna temperatura visoka osećaj gladi je smanjeno, a uzimanje tečnosti žedj je povećano. Zimi kada je temperatura niska osećaj gladi je izraženija.Posle uzimanja obilnog obroka nastaje izraženije punjenje želuca, javlja se osećaj sitosti.
Količinu uzete hrane regulišu i drugi činioci:kao žvakanje, lučenje pljuvačke, gutanje.Svi ovi mehanizmi omogućuju da uzimanje hrane bude odmereno prema potrebama organizma, bilo da se radi o svakodnevnim potrebama u energiji, za obnavljanje istrošenih ćelija i tkiva, za rast i razvoj ili obezbedjenja izvesnih rezervi.Poremećaji ovih mehanizama uzrokuju poremećaje u uzimanju hrane što ima za posledicu preobilno unošenje i uvećanje telesne težine pojavu gojaznosti ili pak smanjeno unošenje odnosno pojavu mršavosti.
Glad
Naziv glad označava želju za uzimanjem hrane.Pojava gladi praćena je raznim drugim pojavama u organizmu.Osećaj gladi je praćen ritmičkim kontrakcijama želuca.To su kontrakcije gladi.Pri tome se javlja osećaj napetosti i pečenja u predelu želuca, nekad bolni osećaj (grčevi gladi).Pri pojavi gladi čovek postaje razdražljiv i nemiran.
Apetit
Često se termin apetit identifikuje sa pojmom gladi.Apetit takodje označava želju za uzimanjem hrane.Osećaj apetita često se ispoljava željom za uzimanjem odredjene vrste hrane.Može se reći da apetit pomaže čoveku da odabere odredjenu vrstu hrane.
Sitost
Sitost je suprotan osećaj prema gladi.Osećaj sitosti se ispoljava odsustvom želje za uzimanjem hrane.Ovaj osećaj se javlja posle uzimanja obilnog obroka kada se želudac ispuni dovoljnim količinama hrane.
