Ishrana obolelih od infektivnih bolesti je individualan zavisi od samog oboljenja, od aktivnosti, običaja i digestivne tolerancije.Bolest može da se pogorša sa režimom pothranjivanja, ali neće pokazati poboljšanje prekomernom ishranom.Cilj ishrane, nije da se bolesnik goji nego da se dovede normalne težine.Povećanje metabolizma uvek prati svako febrilno stanje, dovodi do nagomilavanja štetnih produkata, do toksemije različitog stepena, što može da dovede do smenjenja aktivnosti jetre i bubrega organa koji vrše dezintoksikaciju.
Anoreksija i povraćanje, najčešći pratioci infektivnih bolesti, odredjuju tip ishrane.Ishrana mora da sadrži osnovne elemente kao i kod zdravih:ugljene hidrate, proteine, masti, soli, vodu, vitamine, koji moraju da budu adaptirani prema dotičnoj bolesti.kalorična vrednost, je potrebno da bude zadovoljno, jer je za vreme povećanja temperature, kalorična potrošnja veća za 100-200 Cal.od normalne, pa često dolazi u febrilnom stanju do gladovanja.Kod većine akutnih infektivnih bolesti, prema kliničkom toku bolesti ishrana može da se podeli na tri stadijuma.
Prvi stadijum ishrane
U početku bolesti dijeta se bazira na principu relativnog odmora digestivnog trakta:mali česti obroci tečne hrane, male kalorične vrednosti, kao:mleko, šećer, jaja, voda, voćni sokovi i dr.
Voda je neophodna za vreme febrilnih perioda da se zadovolji žedj, smanji gubitak iz organizma prilikom febrilnih stanja isparavanjem preko kože, pluća preko mokraće i stolice.
Mleko sama po sebi sadrži kompletne sastojke hrane, lako se vari i zauzima prvo mesto u dijeti febrilnih stanja.Za vreme kuvanja gubi vitamine, ali se ovaj deficit nadoknadjuje na drugi način.Da bi se razbila monotonija pomeša se sa kafom, čokoladom, kremovima i slično.
Šećer glavna energetska hrana, lako se vari i rado se uzima.Kod febrilnih stanja daje se putem ishrane ili preko infuzije u vidu glikoze.
Voćni sokovi se rado piju sadrže veliki procenat vitamina, svojim ukusom deluju osvežavajući.
Jaja su često u sastavu dijete.Dodaju se obično supama ili kašastoj hrani.
Drugi stadijum ishrane
Kontinuirana dijeta se daje bolesniku obično 48 časova od početka bolesti.Kaloričnost se povećava, ali princip relativnog crevnog odmora se održava.Ova dijeta se primenjuje za sve vreme febrilnosti.
Treći stadijum ishrane
Ova ishrana primenjuje se pri rekonvalescenciji bolesnika.Dijeta obično sadrži dosta velike kalorične i proteinske vrednosti.
