Leukoreja se može javiti u bilo kom uzrastu. Ona nije bolest već samo manifestacija lokalnih ili sistemskih oboljenja ili ovulacije. Najčešći uzrok je infekcija genitalnih organa. Redi su uzroci infekcije udaljenih organa, psihički poremećaji, tumori i poremećaj i lučenja estrogena.
Sekret je obično bele boje koja potiče od sljuštenih inflamiranih ćelija. Prisustvo manje količine vaginalne sluzi je normalno, međutim ako sekret prlja rublje i izaziva lokalne tegobe treba ga smatrati patološkim. Čak i manja količina sekreta može biti uzrok neprijatnog zadaha i time dovoditi ženu u neprijatnu situaciju. U takvim slučajevima redovna, uobičajena toaleta može biti sasvim dovoljna. Ako je sekret obilniji i lokalni simptomi jače izraženi sekreciju treba smatrati patološkom.
Klinički nalazi
A. Simptomi i znači: pojačana sekrecija iz vagine može biti praćena osećanjem svraba ili pečenja usled nadražajnog dejstvarnokraće na inflamirani introitus. Bolesnica takođe može imati smetnje karakteristične za proktitis, može imati smetnje pri koitusu pa čak i vaginizmus. Sekrecija iz vagine međutim može se odvijati i bez ikakvih simptoma. Najčešće postoji obilan, beli ili različito obojeni sekret, obično neprijatnog mirisa. Česte su ulceracije u predelu vulve, vagine icerviksa.
B. Laboratorijski nalazi: pregledom krvne slike nalaze se znaci manje izražene infekcije. Citoloski pregled vaginalnog razmaza neophodan je kod svih bolesnica starijihod 25 godina a i kod mlađih ako je suspektan karcinom. Potrebno je preparate obraditi tako da je moguće u njima dokazati trihomonas, kandidu i ostale uzročnike. Često jemoguće dokazati trihomonas i u sedimentu svežeg urina. Ukoliko se trihomonas vaginalis dokaže i u uzorku svežeg urina dobijenog kateterizacijom, najverovatnije je da je u pitanju i infekcija bešike i uretre. Kultura trihomonasa je dosta teška ali se može ostvariti ako se materijal zaseje na specijalnu Trichocel-podlogu.
U slučaju da uz leukoreju postoje i pozitivni serološki testovi na sifilis, postoji verovatnoća da je leukoreja izazvana sifilisom. Pozitivna Freiova reakcija govori za Lymphogranuloma venereum.
Pregledom svežeg, nativnog preparata vaginalnog sekreta u prvom redu treba tragati za prisustvom Trichomonas vaginalis. Ukoliko se u razmazu nađu veća zamagljen ja usled nagomilavan ja ogromnog broja malih bakterija, verovatno se radi o infekciji izazvanoj Haemophilusom vaginalis. Tretiranjem preparata — razmaza 10% rastvorom kalij um hidroksida možemo iz njega eliminiisati krvne ćelije, posle čega će biti jasnije vidljive hife i spore candide, ukoliko postoje. Pregledom preparata obojenog po Gramu mogu se identifikovati gramnegativne diplokoke (Neisseria gonorrhoeae), ostale bakterije i eventualno helminti. Ako postoje uslovi za to vaginalni sekret treba kultivirati i to posebno pod aerobnim i anaerobnim uslovima, radi precizne identifikacije uzročnika. Za kultiviranje mikroorganizama iz grupe hemofilusa najpogodnija je Thioglvcolatpodloga. Takođe je potrebno vaginalni sekret inokulisati na podloge Nickerson, Sabouiraud i PaganoLevin u cilju identifikacije kandide.
Bojenjem preparata na acidorezistentne bakterije može se otkriti Mycobacterium tuberculosis. Takođe treba uzeti materijal za biološku probu (inokulacija zamorcu) ako postoji sumnja na tuberkulozno oboljenje genitalnih organa.
Prevencija
U slučaju ikad je infekcija ili reinfekcija verovatna, suprug treba da upotrebljava kondom. Preporučuje se izbegavanje promiskviteta, pozajmljivanje irigatora, rublja i svih ostalih predmeta kojima se infekcija može prenositi. Dugotrajna terapija tetraciklinskim preparatima može uzrokovati zbog poremećaja normalne vaginalne flore, infekciju kandidom.
Lečenje
A. Specifične mere: lečiti infekciju antibioticima prema niže navedenim uputstvima. Antibiotik menjati prema rezultatima antibiograma. Lečenje ne treba prekidati za vreme menstrualnog krvarenja već izmenom oralne i vaginalne aplikacije omogućiti kontinuiranu terapiju i za vreme menstruacije.
1. Lečenje Trichomonas vaginalis: bolesnicu treba lečiti nekoliko meseci, menjajućiterapiju svaka 2 do 3 meseca u rezistentnimslučajevima. Plan lečenja: (1) metronidazol (Flagyl) tablete od 250 mg davati 3 putadnevno per os u toku 10 dana. Potrebno je da istu terapiju istovremeno sprovodi i muž. Takođe se preporučuje upotreba kondoma zavreme lečenja, tj. sve dok se pregledom nedokaže odsustvo Trichomonas vaginalis u sekretu oba partnera. Obraćamo pažnju na činjenicu da ovaj preparat može dovesti doubrzanog rasta kandide. Nagli prestanak vaginalne sekrecije posle primene Flagyla može maskirati istovremenu infekciju gonokokom; (2.) diodohydroxyquinolin (Diodoquin), dekstroza, laktoza, borna kiselina (Floraquin), carbarson, i Devegan u obliku supozitorija daju se dva puta dnevno u toku 8 nedelja. Uz to, isti ovi preparati u obliku pudera mogu se upotrebljavati dva puta nedeljno u toku prvog meseca lečenja; (3) furazolidinnifuroxime (Tricofuron) dva puta dnevno 1 supozitorija u toku 8 nedelja.
2. Lečenje Candida albicans: u toku lečenja prekinuti upotrebu oralnih kontraceptivnih preparata i zameniti ih kondomom.
Plan lečenja: (1) Nvstatin (Mvcostatin) je vrlo efikasan i daje se u obliku vaginalnih supozitorija od 1.000.000 jedinica jednom dnevno u toku dve nedelje. (2) PropionGel — jednom dnevno aplicirati gel vaginalno u toku tri nedelje. (3) Gentianaviolet u 2% vodenom rastvoru aplicira se lokalno na predeo vu’lve, u vaginu i cerviks dva puta nedeljno u toku 3 nedelje. (4) Gentiana violet u kombinaciji sa mlečnom i sirćetnom kiselinom (GentiaJel) aplicira se vaginalno jednom dnevno u toku tri nedelje.
3. Lečenje Hemophilus vaginalis: (1) sulfathiazol, sulfacetamid i benzylsulfanilamidu obliku krema (Sukrin) aplicira se vaginalno jednom dnevno u toku dve nedelje; (2)zakiseljeni 0,1% hexetidingel (Sterisil) aplicira se vaginalno jednom dnevno u toku 2nedelje.
4. Lečenje atrofičnog (senilnog) kolpita:(1) diethylstilbestrol u obliku vaginalnih supozitorija od 0,5 grama daje se u toku tri nedelje svaki treći dan. Zatim prekinuti terapiju za nedelju dana, da bi se izbeglo vaginalno krvarenje, a zatim nastaviti ovakvu cikličnu terapiju neodređeno vreme, ukoliko nema kontraindikacija; (2) dienestrol ili Premarin u obliku vaginalnog krema aplicira se svaki treći dan u toku 3 nedelje. Obustaviti terapiju nedelju dana a zatim nastaviti na isti način; (3) Diethylstilbestrol, 0,2 do 0,5 mg dnevno per os 3 nedelje svakog meseca.
5. Gonoroični kolpit: lečenje je opisano u glavi 22. Napomena: bolesnicu smatrati izlečenom tek kad se dobiju tri uzastopna negativna nalaza kulture sekreta Skeneovih i Bartolinijevih žlezda i cerviksa. Neophodno je uraditi serološke testove na sifilis pre početka lečenja i posle 2 meseca.
B. Opšte mere: preporučuje se upotrebaunutrašnjih vaginalnih tampona, kakvi sekoriste i kod menstruacije, u cilju smanjenjakontaminacije vulve i smanjenja zadaha. Treba izbegavati koitus sve dok traje lečenje.U slučaju infekcije Trihomonasom i Candidom neophodno je istovremeno lečiti i muža.Ponovna pojava bolesti najčešće je posledica reinfekcije. I u ovom slučaju potrebno jelečiti oba partnera. Antipruriginozna sredstva se ne preporučuju, sem u slučajevimakad postoje alergične manifestacije. Specifičnom opštom i lokalnom terapijom svrab sebrzo otklanja.
C. Lokalne mere: ispiranje vagine rastvorom sirćetne kiseline (2 kašike sirćetana litar vode) može biti od koristi kod leukoreje. Nikada ne treba preporučivati ispiranje alkalnim rastvorima jer oni povećavajući pH remete razvoj normalne flore. Zdravim ženama ne preporučuje se često ispiranje — irigiranje vagine. Često ispiranje, bezobzira na vrstu upotrebljenog rastvora povećava sekreciju sluzi. Ukoliko se za ispiranjeupotrebljavaju iritirajući rastvori sekrecijasluzi još je veća.
Kod teških, rekurentnih i na terapiju rezistentnih kolpita izazvanih trihomonasom i kandidom, preporučuje se hemijska ili termička kauterizacija cerviksa, bez obzira što on, možda, ne izgleda patološki promenjen. Ispitati urinarni trakt, izvodne kanale Skeneovih i Bartolinijevih žlezda jer oni mogu biti rezervoar infekcije.
D. Hirurško lečenje: ponekad je indicirana kauterizacija ili konizacija cerviksa, incizija Skeneovih žlezda ili ekstirpacija Bartolinijevih žlezda. Ukoliko su uzroci leukoreje oboljenja cerviksa, uterusa ili tube (tumori, infekcije) može biti indicirana hirurška intervencija, laparotomija, zračenje ilidruge odgovarajuće mere.
Prognoza
Leukoreja kod trudnica, dijabetičarki i iscrpljenih žena jako se teško leci, naročito ako je uzročnik Trichomonas vaginalis, Candiđa albicans ili Hemophilus vaginalis. Posle porođaja ili posle popravljanja stanja dijabeta terapiju treba ponoviti i sprovoddti je 3— 4 meseca.
