Kojih infekcija žene treba leti da se čuvaju

0
181

ena_na_plaiMokri kupaći kostimi i peškiri pravi su rasadnici bakterija i virusa, ali i svlačionice i javni toaleti na bazenima i plažama, kroz koje dnevno prođe veliki broj ljudi.

Ako ste sklone bakterijskim infekcijama, povedite više računa o ličnoj higijeni kada se kupate u bazenu Leti je povećan broj infekcija urogenitalnog trakta jer mikroorganizmima koji ih uzrokuju naročito pogoduju toplota i vlaga.

Da biste izbegli ove neprijatne infekcije koje vrebaju u letnjem periodu, prvenstveno treba da povedete više računa o ličnoj higijeni.

Tuširanje nakon bazena ili mora prva je linija odbrane od vaginalnih infekcija, napominje dr Slavica Vasiljević, specijalista ginekologije, akušerstva i akupunkturologije i vlasnica ordinacije „Merida“ u Beogradu.

– Mokar kupaći kostim treba odmah da se promeni, jer je vlažna sredina idealna za razvoj mikroorganizama – upozorava doktorka Vasiljević. – Na plaži, betonu ili na ležaljkama uvek sedite na čistim i suvim peškirima, jer su kupaći kostimi slaba barijera od bakterija i virusa.

HLOR NE ŠTITI DOVOLJNO

Mikroorganizmi su, inače, normalni stanovnici vagine, čiju prirodnu floru, kako objašnjava naša sagovornica, čini oko 80 vrsta bakterija i nešto manje gljivica. Normalna kiselost vagine kreće se od 3,8 do 4,6 pH. Međutim, ako se štetni mikroorganizmi razmnože, remeti se njena kiselost i otvara se put bakterijskim, gljivičnim, pa i virusnim infekcijama. Jedan od najčešćih uzročnika infekcija, gljivica kandida, živi i razmnožava se u vagini i debelom crevu. Kada se poremeti kiselost vagine, gljivice počinju naglo da se razmnožavaju i izazivaju razne tegobe.

– Sekret postaje beličast, brašnjast i pomalo tečan, a prate ga peckanje i svrab – navodi dr Vasiljević.

– Razmnožavanju kandide naročito pogoduju toplota i vlaga, pa je na bazenima, tuševima i na plaži povećan rizik od infekcije.

Ženama i devojkama koje su sklone bakterijskim infekcijama dr Slavica Vasiljević savetuje da povedu više računa o ličnoj higijeni kada se kupaju u bazenu. Ona upozorava da velike količine hlora koje se stavljaju u vodu da bi se sprečile zaraze, ponekad ne štite dovoljno.

– Broj posetilaca često premašuje kapacitet bazena, pa je teško da voda ostane bakteriološki ispravna – objašnjava. – Naravno, rizik od infekcija veći je kod osoba koje imaju oslabljen imunitet, pa lakše mogu da se zaraze ešerihijom koli, enterokokom, streptokokom ili stafilokokom.

HLAMIDIJA SE KRIJE U PEŠKIRU

Razvoju infekcije doprinosi nošenje mokrih i uskih kupaćih kostima, naročito ako su izrađeni od sintetike ili drugog materijala koji „ne diše“.

– U letnjem periodu treba se čuvati i od bakterijskih infekcija koje izazivaju hlamidija, mikroplazma i ureaplazma, kao i od virusnih herpesa – upozorava dr Slavica Vasiljević.

– Iako se ove infekcije uglavnom prenose seksualnim putem, mogu da se dobiju i preko peškira, u kontaktu mikroba sa sluznicom vagine.

Na isti način možete da se zarazite virusom koji će izazvati kondilome, jer na peškiru može da se zadrži i do šest sati posle brisanja – upozorava naša sagovornica. Kondilome izazivaju humani papiloma virusi i najčešće se prenose seksualnim kontaktom, a da biste se zaštitili od ovog virusa, po savetu dr Vasiljević, ne smete da koristite tuđe peškire, niti da u kupaćem kostimu ili kratkoj suknji sedite na stolicama na javim mestima.

POSTAVI ODGOVOR

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.