Gestacijska trofoblastna bolest nastaje u organizmu majke od fetalnog tkiva (trofoblasta) i odnosi se na četiri oblika od kojih je najčešće javlja kao hifdatiformna mola, rede kao invazivna mola, horiokarcinom ili trofoblastni tumor placentnog lezista.
Hidatiformna mola se javlja na oko 0,1% trudnoca, cesce kod starijih zena i mladih od 15 godina. Nacin nastanka je jos nedovoljno jasan, postoje dva moguca objasnjenja. Po prvom nastanak je povezan sa oplodnjom jajne ćelije čiji je maternalni genom izgubljen ili inaktivisan jednim spermatozoidom, a po drugoj sa dva spermatozoida (u oko 10% slucajeva) pa je genetski matreijal u oplodjenoj janoj celiji iskljucivo ocevog porekla. Moze biti kompletna kada posteljica ima karktaristican grozdast izgled i nekopletna kada se češće mogu naći fetus ili pojedini njegovi delovi. U slučajevima kada je prisutan vitalani fetus , on obično ne doživljava drugi trimester trudnoće, a u retkim slučajevima kada dostigne termin umire posle nekoliko dana.
Simptomi hidatiformne mole su vaginalno krvarenje, uvećan uterus, izrazena mučnina i povraćanje. Dijagnostikuje se obično ultrazvučnim pregledom i merenjem nivoa beta subjedinice humanog horionskog gonadotropina (HCG) u krvi. Povisene vrednosti HCG-a se normalno nalaze u trudnoci i sluze kao osnova brzog testa na trudnoću koji se najčešće koristi radi ranog otkrivanja trudnoće. U slučaju molarne trudnoće njegov nivo u krvi je znatno visi nego kod normalne trudnoce. Lecenje se sprovodi sukcionom evakuacijom sa pažljivom kiretazom, sto je uspesno u preko 80% slučajeva. Ponekad je potrebna i hemioterapija. Vazno je praćenje stanja pacijentkinje merenjem HCG-a posle evakuacije, svake dve nedelje do postizanja dva uzastopna negativna titra, a potom svakih mesec-dva do isteka prve godine. Tokom druge godine praćenje se vrsi na tri do šest meseci. Mogucnost ponovljene hidatiformne mole je desetostruko veća.
