|
Ginekologija Trudnoća - Menstruacija i Trudnoća
|
06.01.2012 |
 Uzrok nastanka
Kao i kod drugih maligniteta tačan uzrok je nepoznat. Rizičnim faktorima se smatraju gojaznost, hipertenzija, dijabetes.
Klasifikacija sarkoma uterusa
-Leiomyosarkom
-Mešoviti mezodermalni sarkom
-Sarkom poreklom iz endometralne strome
-Ostali sarkomi: maligni tumori krvnih sudova materice, limfo- i retikulosarkomi, kao i neklasifikovani sarkomi.
Sasvim suprotno od karcinoma endometrijuma, sarkom uterusa se odlikuje gotovo asimptomatskom ranom fazom. Najčešće se slučajno otkriva. U kliničke simptome ubrajaju se brzi rast materice i vrlo retke anomalije krvarenja (abnormalno krvarenje), bol, anemija, kao i bolovi u donjem delu trbuha.
Recidivi sarkoma su relativno česti (50%) i najveći broj recidiva javlja se van male karlice (intra-, odnosno ekstraabdominalno), često uz plućne metastaze hematogenim putem.
Prognoza je u slučaju sarkoma loša, a izlečenje (5-godišnje preživljavanje) je između 20 - 30%. Od velikog prognostičkog značaja je stadijum bolesti, stepen diferentovanosti tumora, kao i broj mitoza. Dobre terapijske prognoze imaju tumori u ranom stadijumu (stadijum I) gde je izlečenje između 85 - 90%.
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, pregleda i histološkog nalaza. Pomoć u dijagnostici mogu pružiti ultrazvučni pregled i CT male karlice, a frakcionirana eksplorativna kiretaža je pozitivna tek u 50% slučajeva sarkoma maternice.
Lečenje je operativni zahvat: analogno lečenju raka endometrijuma, ukoliko to zdravstveno i opšte stanje pacijentice dozvoljava, preporučuje se operativni zahvat. Operativni zahvat se sastoji u odstranjenju materice, jajnika i jajovoda (koji su oko 10% slučajevi zahvaćeni malignim procesom), kao i limfnih čvorova.
Adjuvantna kemoterapija: Primenjuje se samostalno ili u kombinaciji s hormonskom terapijom. Primenjuju se najčešće holoxan i farmorubicin.
Zračna terapija: U slučaju inoperabilnih pacijentica sprovodi se primarna radijaciona terapija palijativnog karaktera. |
|
|
06.01.2012 |
 Nastanak raka vulve se veže za zapaljenske procese na vagini i vulvi, infekcije HPV (humani papiloma virus) virusom, intraepitelnom neoplazijom, hipertrofičnim leukoplakijama i polnim bolestima. Bolest češce pogada gojazne žene, dijabetičarke, osobe koje su ranije lečene od raka vrata materice.
Makroskopski se tumor javlja ili u vidu bradavice sa orožalim naslagama ili u vidu ulkusa veoma često na terenu prekanceroznih promena (krauroza, leukoplakija vulve). Karcinom in situ se prezentuje u vidu bradavičaste promene modrocrvene boje, sa pojavom svraba. Može godinama da perzistira ili da pređe u invazivni karcinom.
Predilekciono mesto za javljanje invazivnog karcinoma je unutrašnja strana velikih i malih usana i klitoris.
Metastazira veoma rano u regionalne limfne žlezde. Udaljene metastaze se javljaju u jetri, plućima i drugim oprganima. Od simptoma su prisutni pruritus vulve (svrab), pečenje a kasnije sekret neprijatnog mirisa.
FIGO klasifikacija karcinoma vulve:
Stadium 0: carcinoma in situ (morbus Boowen i neinvazivni morbus Paget)
Stadijum I: tumor na vulvi, promera najviše 2 cm nema metastaza
Stadijum II: tumor je na vulvi, veći od 3 cm nema metastaza
Stadijum III: tumor doseže do uretre, vagine i anusa, postoje metastaze u regionalnim limfnim žlezdama.
Stadijum IV: tumor je prodro u bešiku, rektum ili vaginu, žlezde su pozitivne.
Prognoza nije dobra, zavisi od veličline tumora i njegove proširenosti.
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, ginekološkog pregleda, citološkog pregleda, biopsije i patohistološkog nalaza.
Lečenje kod karcinoma in situ terapija je široka ekscizija do u zdravo, a kod invazivnog karcinoma je radiklana vulvektomija sa limfadenektomijom koja se kombinuje sa zračnom terapijom. Lokalni recidiv se javlja u 1-5% slučajeva nakon hirurškog lečenja kod ranog stadijuma bolesti i u 10-15% slučajeva nakon sprovedene radio-i hemoterapije kod uznapredovale bolesti. Rak vulve se sa uspehom leči u ranim stadijumima gde se preživljavanje kreće oko 80%, ali kod uznapredovalog stadijuma oko 60% pacijentica umire unutar 5 godina od bolesti. Praćenje bolesnica podrazumeva kontrole svaka 3-4 meseca u prve dve godine, potom 2 puta godišnje do 5 godina, a zatim jednom godišnje doživotno. |
|
13.12.2011 |
 Naučnici su utvrdili i da višegodišnja uzimanje hormona za 25 odsto povećava rizik od raka dojke, a čak 78 odsto su povećane šanse za tumor limfnih čvorova. Najnovija studija objavljena u prestižnom magazinu „Journal of the American Medical Association“ tako prvi put stavlja u vezu terapiju hormonima i smrtnost.
Rezultat istraživanja koje je trajalo 11 godina i u kom je učestvovalo 16. 608 žena u postmenopauzi između 50 i 79 godina koje su imale matericu, prema rečima dr Rowan Chlebowski, autora studije, odnosi se na uzimanje kombinacije estrogena i progesterona, kao i druge kombinovane hormonalne terapije, naročito one koja se koristi u postmenopauzi.
Tako, dr Chlebowski, kao istraživač i onkolog, savetuje ženama da hormone koriste u što manjim dozama i da ih koriste najkraće moguće.
Žene treba da razmisle i da se konsultuju sa svojim lekarima o tome da prestanu da piju hormone − savetuje dr Chlebowski, ističući da je u Americi posle objavljivanja rezultata upotreba terapije zamene hormona dvostruko smanjena (sa 40 na 20 odsto). To su, ipak, i dalje desetine miliona recepata godišnje, a biće potrebno dosta rada i truda da svi shvate značaj ovih rezultata. Naime, ginekolozi od 1942. prepisuju korišćenje nekoliko hormona, sa ubeđenjem da ne postoje štetni efekti.
|
|
Opširnije...
|
|
|
04.12.2011 |
 Reklo bi se da kod nas ova bolest drži jaku drugu poziciju, dok prvo mesto drže kondilomi, poznati i kao genitalne bradavice, dok npr. u Americi (gde godišnje oko 2.8 miliona ljudi oboli od hlamidije) hlamidija drži prvo mesto po broju obolelih. Statistike takođe kažu da je 1 od 10 seksualno aktivnih osoba, inficirana ovom bolešću.
Uzročnik Hlamidije je bakterija Chlamydia trachomatis.
Hlamidija prenošenje
Hlamidija se prenosi seksualnim kontaktom sa obolelom osobom, uključujući sam seksualni snošaj, analni seks i oralni seks. Prenošenje bakterije hlamidije se takođe može desiti putem vaginalnog porođaja sa inficirane na novorođenče. Kada se ne leči, hlamidija može trajno da ošteti polne organe i da dovede do steriliteta i kod žena i kod muškaraca. Takođe, hlamidija trachomatis je jedan od najčešćih uzročnika upale pluća kod novorođenčadi.
Svaka seksualno aktivna osoba može dobiti hlamidiju. Što je veći broj seksualnih partnera, veći je rizik od infekcije. Hlamidija i gonoreja imaju slične simptome, a mogu imati i slične komplikacije ako se ne leče, pa se hlamidija ponekad pogrešno dijagnostikuje kao gonoreja, i obrnuto. Ovo je loše, jer se lečenje ove dve polne bolesti razlikuje.
Hlamidija kod žene može inficirati cerviks i urinarni trakt, a takođe može da uzrokuje i zapaljenje karlice kada dospe u kanale materice (uterine tube). S obzirom da grlić materice kod tinejdžerki i mladih devojaka nije potpuno zreo, one su u posebnom riziku od infekcije, ako su seksualno aktivne.
Sa druge strane, hlamidija kod muškarca može da inficira urinarni trakt i epididimis (deo muškog genitalnog trakta koji sprovodi spermu od testisa do semevoda) a posledica mogu biti epididimitis (upala semevoda, tj. semenih kanalića), otekline ili zapaljenje testisa, kao i bolovi u testisima.
SVAKO ko je seksualno aktivan, treba da se testira najmanje jednom godišnje, s obzirom da simptomi hlamidije mogu da budu i neprimetni.
|
|
Opširnije...
|
|
28.10.2011 |
 U SAD-u se od 1973. do 2000. godine broj žena s prekanceroznim stanicama stidnice (vulve) uvećao za više od četiri puta, posebice žena u četrdesetima.
Rak stidnice je obično rak pločastog epitela kože, s najčešćom pojavom u starijih žena. Obično je uzrokovan infekcijom humanim papilomavirusom (HPV), koji također uzrokuje i rak vrata maternice.
Vulvarna intraepitelna neoplazija (VIN) predstavlja intraepitelni stadij raka stidnice. Intraepitelni stadij označuje pojavu atipičnih odnosno malignih stanica unutar epitela stidnice u različitom stupnju zahvaćenosti. Nisu svi stupnjevi vulvarne intraepitelne neoplazije (VIN) obavezno i prekanceroze. U prekanceroze se ubrajaju samo teška displazija i carcinoma in situ koje se označuju s VIN3.
Vulvarna intraepitelna neoplazija (VIN) dijeli se u dva tipa. Uobičajeni tip vulvarne intraepitelne neoplazije (VIN) često je povezan s HPV-om te čimbenicima rizika kao što su pušenje i oslabljeni imunološki sustav. Dok je diferencirani VIN često povezan s dermatološkim stanjima stidnice.
U većini slučajeva vulvarne intraepitelne neoplazije (VIN), koja se sve više očituje među ženama u 40-im, postoje vidljive izdignute lezije koje mogu biti bijele, sive, crvene, smeđe ili crne. Većina žena s vulvarnom intraepitelnom neoplazijom (VIN) neće primijetiti nikakve simptome, no neke žene mogu imati krvarenje, iscjedak, ili svrbež.
Stoga liječnici preporučuju ženama da povremeno pregledaju područje oko svoje stidnice ne bi li uočile neobične mrlje ili lezije. Ukoliko ih uoče svakako bi se trebale javiti svojem ginekologu.
Dijagnoza raka stidnece se obično postavlja biopsijom kože pod lokalnom anestezijom, a ponekad je za razlikovanje vulvarne intraepitelne neoplazije (VIN) od raka potrebna široka lokalna ekscizija. Neupadljive promjene se mogu uočiti bojenjem stidnice toluidinskim modrilom ili kolposkopom.
|
|
Opširnije...
|
|
|
|
|
|
|
Strana 1 od 18 |
|
|
|
