U drugoj i trećoj godini života, dete počinje igrati. U početku otimaju igračke jedno drugom bez mnogo ceremonije.Dete u to vreme još nema osećanje prema drugom, ali već postoji borba za napadačem.Ako se to retko dogadja ne treba dati poseban značaj.Kod stalne pojave treba pustiti da se igra sa starijom decom, koji će znati da iskažu svoja prava.Kod dvogodišnjeg deteta možemo zapaziti da nerado daje svoje igračke, to ponašanje je potpuno prirodno.Dete stiče osećaj plemenitosti vrlo postepeno, usporedno s razvojem duha.Ako zahtevamo da svoje igračke da drugoj deci, mišljenja je da je čitav svet od njega uzima ne samo deca već i odrasli.Kako dete raste tako treba učiti u zajedničke igre,zabave, deljenje igračke tada će već postati interesantna zabava i razonoda igrati se sa drugom decom.
Dečja plemenitost se razvija kao i ljubav prema drugoj deci.Nespretna briga i prevelika pažnja kvari dete u njegovom odnosu prema spoljnom svetu na dva načina:
-Raste u uverenju da je u središtu sveta, i da mu se svako mora diviti, bez obzira da li to zaslužuje ili ne.
-S duge strane nije naučilo da se bori u životu, da se sam zabavlja, da bude srdačno i da se tako dopadne ljudima.
