Neuhranjenost kod deteta

0
31

Neuhranjenost kod detetaNeuhranjenost ili pothranjenost je stanje koji nastaje zbog nedovoljnog nutritivnog unosa, ili negativnog nutritivnog bilansa-malnutricija.Tegobe su različite:problemi sa varenjem, neizbalansirana ishrana, pojedina oboljenja, anoreksija, primena loših popularnih dijeta koji su kalorijski vrlo restriktivne u doba puberteta.Gladovanje iscrpljuje organizam povećava se opsanost za razne bolesti i infekcije.Nedovoljno uzimanje proteina, ugljenih hidrata, alergija na proteine kravljeg mleka.Javlja se deficit u vitaminima, mineralima, oligoelementima.Gladovanje utiče na mentalni razvoj, tu treba naznačiti sindrom malapsorpcija to je poremećaj u apsorpciji jednostavnih materija poput aminokiselina, vitamina, masti ili prostih šećera.
Osnovna mera (ne)-uhranjenosti je indeks telesne mase (engl. Body Mass Indeks-BMI), to je metoda računanja koji se temelji na težini i visini osobe.Svaka osoba ima individualnu energetsku potrebu u zavisnosti od pola starosti, vrste posla kojom se bavi.U proseku to je oko 2300 Kcal koji se odnosi na odrasle osobe.Kod dece slično se računa samo se unos kalorija zavisi od uzrasta deteta.
Neuhranjenost je individualni nutritivni status.Postoji interakcija izmedju hrane, zdravstvenog i fizičkog zdravlja koji se odnosi na medicinski i socijalni poremećaj što često ima značaj siromaštva, naročito u nerazvijenim zemljama.Dosta dece je suviše probirljivo-slabo jedu neke namirnice naročito u drugoj i trećoj godini života.
Neuhranjenost nije isto što je gladovanje, mada često ide zajedno.Ako je dete neuhranjeno nedostaju hranljivi sastojci.
Prilikom kliničkog pregleda posmatraju se promene na površinskim sluznicama i koži, nastanak anemije usled neadekvatnog unosa gvoždja, uvećana jetra, snižen tonus mišića, prisutnost otoka.Javljaju se simptomi neuhranjenosti, umor, nedostatak energije, snižen imunitet, vrtoglavica, smanjena telesna težina, suva perutava koža, mišićna slabost, problemi sa učenjem, ispadanja kose, modrica nakon pritiska kože.
Detetu je potrebno obezbediti tri glavna obroka i dve užine.Obogaćeni sa više proteina, ugljenih hidrata, mastima, vitaminima i mineralima.
Najbolje sve raditi u saradnji sa stručnjacima iz te oblasti uključiti i nutricionistu.

POSTAVI ODGOVOR