Povećan arterijski krvni pritisak-hipertenzija arterijalis, može da se javlja i u manjem uzrastu.Preporuka je da kod dece od navršenih treće godine života treba kontrolisati krvni pritisak, ako je dete rodjeno sa povećanom intrakranijalnom pritiskom, kod srčane, endokrine ili bubrežne bolesti zatim uzimanja lekova zbog neke hronične bolesti.Hipertenzija kod dece može biti primarna-esencijalna ili sekundarna kada dete boluje od neke bolesti.Osim toga postoji i tzv.hipertenzija belog mantila kada je vrednost krvnog pritiska visoka samo prilikom posete lekaru a u kućnim uslovima je vrednost normalna.Zanimljiva je i maskirana hipretenzija u kućnim uslovima je povećana a kod lekara su vrednosti normalne.Merenje krvnog pritiska kod odojčeta i malog deteta je otežano ili je nemoguće, zbog nemira i plača pa se merenje vrši automatiziranom oscilometrijom ili ultrazvučnim doplerom.Kod malog deteta simptomi povišenog pritiska manje je izraženo, dok stariji mogu se žaliti na glavobolju, vrtoglavicu, smetnje vida, krvarenje iz nosa, neurološke poremećaje ili pomućenje svesti.Hipertenziju pedijatar odredjuje prema skali: tu igra ulogu uzrast, telesna težina i visina.
Lečenje hipertenzije se sastoji od raznih preporuka: optimalna telesna težina, fizička aktivnost, smanjen unos soli, redovni obroci sa tri glavna jela i dve užine, zdrav način života, boravak na svežem vazduhu, uzimanje dovoljne količine tečnosti.Terapija može biti nefarmakološka povezano sa režimom života zatim farmakološka ili medikamentozna.Pedijatar sastavlja medikamentoznu terapiju na osnovu uzroka bolesti, po potrebi vrši konsultaciju sa kardiologom, endekrinologom i nefrologom.
Gojaznost je često praćen hipretenzijom, iako nema drugih razloga.Sa regulacijom telesne mase obično se normalizuju i vrednosti arterijskog pritiska.
