Laž je pojava koja predstavlja negativno ispoljavanje jedne fiziološke pojave u dečjem psihičkom životu – MAŠTE. Od prave laži treba razlikovati pojavu konfabulacije i doba predškolskog deteta, koja se sastoji u tome što praznine u sećanju dete dopunjava izmišljenim doživljajima, često i pod uticajem sugestije koja potiče od okoline.
Najlakši i najčešći oblik laži je preterivanje. Dete najčešće preteruje da bi stvorilo utisak na svoju okolinu, i da bi joj imponovalo.
Najbolji vaspitač protiv ovog oblika laži je grupa dece u kojoj se dete kreće. Često je ova grupa dece vrlo oštro reaguje, te dete ovu sklonost mora da izgubi, ako ne želi da ga grupa odbaci.
Nekad dete laže iz plemenitih pobuda, da bi zaštitilo druga ili drugaricu. Ova pojava naročito česta u doba puberteta.
Ozbiljnije prirode je laž iz straha od kazne. U tom slučaju dete nema hrabrosti da podnese posledice svog prestupa, bilo zato što je kukavice, bilo što očekuje drastičnu kaznu poznavajuće svoje vaspitače – roditelje. I jedan i drugi razlog su opomena za odrasle.
Motiv laži može da bude težnja za priznanjem i nagradom. Poseban vid laži deteta je i simulacija bolesti – da bi skrenulo pažnju na sebe ili izbeglo neku neprijatnu obavezu.
Najteže su one laži, kojima dete želi da ostvari neke niske ciljeve ( lična korist, osveta,intriga )
One zahtevaju posebnu pažnju vaspitača- roditelja jer su izrazito nesocijalne pojave.
