Dečije skakanje je osnovna potreba u razvoju.Kao što je hodanjem, trčanjem i skakanjem se razvija odredjena sposobnost i veština.Treba spomenuti ravnotežu kada dete stoji na zemlji, nema problema sa ravnotežom, čim počinje skakati, mozak traži novi centar za ravnotežu.Važna je i koordinacija tela, time se povećava i koncentracija.Skakanjem zglobovi postaju elastičniji i prilikom pada nemaju toliko negativnih posledica.Zato neka deca mogu da prežive teške padove bez posledica, dok neki zbog malo nespretnosti imaju posledicu celog života.Roditelji često sprečavaju decu što negativno utiče na prirodni razvoj i inteligenciju deteta.Roditelji se plaše povrede i zabranjuju skakanje.Sa medicinskog aspekta gledano „neuroni“, koji ne rade umiru, a upravo oni prirodno podstiču decu da skaču.Svaki skok pomera težište tela pa moraju aktivirati sve mišiće da bi održali ravnotežu, zatu decu treba više paziti dok skaču.Aktivnosti kao trčanje, skakanje, povlačenje, preskakanje, penjanje treba što više dozvoliti mališanima jer je dokazano da je igranje važno za razvoj dece jer je osnovna karakteristika uspravan hod, koji nas je evolutivno razvijao posebno naš mozak.Svi delovi mozga su uskladjeni, povezani sinhronizovano rade.Ako dete puno vremena provodi u ležećem ili sedećem položaju otvara vrata za kasniju pojavu kognitivnih ispada.Zato pravilo glasi za jedan sat sedenja, mora se kompenzovati sa dva sata igranja van kuće u parku, igralištu.Tako će mozak dobiti puno impulsa, treba forsirati motoričke igre gde deca skaču, hvataju loptu, preskaču.Dečija igra definiše kasnije sposobnosti.Previše brinemo, štitimo decu udovoljavamo njihovim zahtevima i tako ih biološki oštećujemo.
