Senzornom integracijom nazivamo različite informacije zvučne, mirisne, dodirne, vidne, ukusne, osećaj kretanja, što naš mozak poprima i obradjuje.Ukoliko naš mozak ne diskriminiše koordinira, filtrira te senzore govorimo o disfunkcijama senzorne integracije kao haos, gužva koji utiču na svakodnevno finkcionisanje deteta pa i odraslog čoveka.
Stručni tim iz Kalifornije te poremećaje podelio na sledeće kategorije:
*disfunkcija senzorne modulacije gde specifične senzorne informacije pripaze na nivo finkcionisanje npr. strah od kretanja, odbojnost od dodira, vožnje.
*disfunkcija senzorne integracije gde dete nije sposobno koristiti senzorne informacije npr. teškoće prepoznavanje putem dodira, ili izvodjenje novih zadataka.
Deca koja imaju poremećaj senzorne integracije lečenje se postiže uključivanjem u aktivnosti bogate taktilnim (dodir), osećaj položaja vlastitog tela u prostoru i vestibularnim informacijama.Takav pristup omogućava razvoj neurološkog sistema i uklanja patološke oblike ponašanja.Pomaže detetu da upozna svoje socioemocionalne veštine za svakodnevnu aktivnost.
Ciljevi terapije:
-Osposobiti dete na svesnost za održavanje pažnje, istraživanje prostora, usvajanje novih saznanja, učenja.Osiguravanje novih motoričkih zadataka (pisanje, crtanje, vožnja bicikla).
-Terapiju senzorne integracije mogu obaviti radni terapeuti, fizioterapeuti i logopedi.
