Dete od osam meseci uzrasta, počinje da pokazuje strah odvajanja od roditelja po stručnom nazivu zove se separacijska anksioznost.To je normalna razvojna faza kada dete već pravi razliku izmedju poznatog, nepoznatog i omiljene osobe.U prvim mesecima majka i dete žive u tzv. zdravoj simbiozi, medjusobne zavisnosti odnosno zajednici.Do druge godine uzrasta kod deteta se razvija osećaj sigurnosti medjutim kod sasvim male dece oko 7-8 meseci uzrasta osećaj se pretvara u plač čim ne vidi roditelje.Kada vidite da dete tačno razlikuje mamu i tatu od nepoznatog lica, tada treba polako učiti na nove osobe ili okolinu.Ako negde odlazite dete uvek ostavite naspavanu, čistu, nahranjenu da ima isti ritam tokom svakog dana tako će naučiti na svakidašnjicu.Kod veće dece kada negde odlazite detetu uvek treba reći istinu i da će te se vratiti.Pre polaska u vrtić par dana ostavite dete sa bakom ili dekom malo da nauči na nove osobe u koga ima poverenja.Kada odlazite na posao detetu objasnite, poljubite ga i recite da je na dobrom mestu, a mama čim može dolazi kući.Deca predškolskog uzrasta prihvataju bez problema.Ako stižete kući gledajte da što više vremena provedete sa detetom, igrajte se i pričajte pričice.Nekad se dešava da dete burno reaguje na odvajanje od roditelja, suviše je uznemireno.To se naziva anksiozno ponašanje, ukoliko traje više od mesec dana kod deteta stariji od 5 godina, to čini ozbiljan problem što kasnije u adolescentnom dobu kulminira i stvori se slika anksioznost, teskobe ili drugi psihički problemi.Ukoliko je nivo stresa previsok, negativno utiče na mentalni, socijalni i fizički razvoj.Manifestuje se u fizičkim simptomima kao bolovi u stomaku, glavobolja, povraćanje, vrtoglavica, hiperventilacija.Znaci anksioznog poremećaja su i psihičke prirode strah za bezbednost, nesanica, potištenost, promena raspoloženja, autodestrukcija, teskobe.Detetu treba svakako stručan pomoć ako se ne pomogne dok su mali, kasnije može da preraste u napade od panike, fobije, nesigurnosti.
