Većina mališana diše plitko, nehotično, uz zadržavanja udaha ili izdaha s tim se remeti ritam pluća i njihova ventilacija.To se naziva površinkim disanjem, usled takvog disanja detetovo pluća ne uspeva da se „provetri“, jer svež vazduh dospeva samo u spoljašnje delove pluća a veći deo ostaje ne obnovljenom atmosferom sto pogoduje alergenima, bakterijama, virusima.Dete treba da udiše vazduh plunim plućima zajedno sa gornjim disajnim putevima na taj način postoji otpor na respiratorne infekcije i alergene.Sami možete kao roditelj da se uverite koliko udaha i izdaha pravi vaše dete tokom jedne minute.Uzmite štopericu i pratite: dete od 1-3 godine uzrasta treba da udiše manje od 30.Dete od 4-6 godina oko 25 udisaja.Takvo disanje je ekonomičan i efikasan.Ako su brojevi puno veći postoji više udisaja znači da se radi o plitkom, površnom disanju, u pluća dospeva samo polovina udahnutog vazduha, a ostatak ispunjava „mrtav prostor“ traheje i bronhije i ne učestvuje u razmeni gasova.To najbolje pokazuje znak kada dete ne izlazi iz prehlade, veći je rizik za nastanak oboljenja asmatičnog bronhitisa.Treba naći uzrok šta detetu smeta, ako ne diše punim grudima, to može biti: gojaznost, sklonost prejedanju, meteorizam, suviše je zauzet igračkama.Kontrolišite povremeno da li dete uvlači i opušta stomak (trbušni tip) tzv.dijafragmalni oblik disanja koji je najpogodnije za najmladji uzrast, zapravo tako treba da diše malo dete.
