Pre nego što se dete progovori služi neverbalnom komunikacijom, da bi se iskazala svoje potrebe, osećanje, želje.Plač bebe je kao prva komunikacija, kada nešto boli jako plače.Ako je usamljena čuje se tužan plač.Kada je gladna, žedna, ukakana plač je drugačiji, ubrzan uz mahanje rukama i nogama.Plač je poruka da mu nešto treba.Neverbalna komunikacija poručuje emotivna osećanja, pružanje ruke, raširenost očiju, bacakanje po krevetu, zgrčenost, namrštenost.Dete uči neverbalne poruke iz oblasti života, emotivne, socijalne, kognitivne u tome umnogome utiče kulturna sredina, zatim porodična atmosfera značajno utiče na razvoj verbalne i neverbalne komunikacije sa odredjenim poverenjem i optimizmom.Kada dete već govori dijapazon neverbalnih komunikacija se ne smanjuje već se komplikuje sa drugim porukama kao stid, sakrivanje, žurba, nestrpljivost, razdražljivost, nerazumevanje govora.
Za detetovo psihičko zdravlje je vrlo važno da od ranog detinjstva susreće sa verbalnim i neverbalnim porukama, koji su identične.
