Od 3-6 godine života, deca su vrlo privržena svojim roditeljima i lako ih je vaspitavati.Dečija znatiželja u ovoj dobi neobično izražena.Dete želi da upozna svet oko sebe, mašta mu je bogata, i sam stvara sopstvene zaključke.Dete ne zna gde mašta počinje i gde stvarnost prestaje.Zbog toga rado slušaju priče, nečiji govor, mašta im je beskrajna i jako utiče na psihički razvoj.Deteova mašta je njegov duševni život.Do druge godine života dete ispoljava „reproduktivnu“ maštu pri identifikovanju vidjenih predmeta u slikovnicama.Kada počinje da crta, škraba, bezveznim škrabotinama već nalazi sličnost sa stvarima to je već stvaralačka mašta.
U predškolskom uzrastu nisu još u stanju da shvate šta je „izmišljeno“, a šta je stvarno, tada im je mašta najintenzivnija.U porodici treba otvoreno razgovarati i iskreno da bi naučili razliku izmedju stvarnosti i laži.Psiholozi upozoravaju da maštanje može da se pretvori u laž.Do pete godine uzrasta su deca uglavnom iskrena, a već od 7-8 godine su sposobna da smisle priču, da se izvuku iz neke neprijatne situacije ili da izbegnu kaznu.Mašta je čar detinjstva, pomoću nje ispunjava se nedostatak ličnog iskustva.Igra je najbolje sredstvo da se pravilno razvija dečija duša, neguje intelektualni život, jača sigurnost, otklanja strah.
Danjašnja svetska tehnologija lišava mališane od samostalne igre, da se angažuju fizički, da razvijaju kreativnost.Mališani čitave dane provedu pored TV ekrana i računara, a roditeljima je lakše da puste crtaće nego da se pozabave sa decom igrajući.
