Kod dece pričanje u snu-somnilokvija je česta pojava.Najčešće u uzrastu izmedju 10-12-te godine, nakon toga se smanjuje i nestaje.Pričanje nije vezano uz medicinske ili psihološke probleme.Roditelji su često zabrinuti, ali je to pojava bez uzbudjena.Deca od 3-10-te godine obično škripaju zubima-bruksizam, ili hodaju u snu, govore, pričaju spavajući, redje su noćno mokrenje ili noćne more.Pričanje u snu za vreme sanjanja-REM faze sna.Naše telo je privremeno u paralizi to je zaštitni mehanizam, čija je svrha sprečavanje pokreta tela o kojima sanjamo, na taj način izbegavamo ozlede.Paraliza uključuje i mišiće zadužene za govor.Deca više govore u snu od odraslih, jer je taj mehanizam još nije razvijen.Epizode govora u snu varira od mrmljanja do tugotrajnih govora, i nije emocionalno obojen.Deca pa i odrasli, koji govore u snu nisu svesni.Kod dece ako je govor razumljiv često je vezan za dnevni dogadjaj ili za nešto što ih zabrinjava.Smatra se da su glavni razlozi za pričanje-govor u snu je umor, stres, iscrpljenost, povišena telesna temperatura koji se manifestuje u vidu buncanja.
Uticaj roditelja pre spavanja:
Pre spavanja dete ne treba da bude fizički aktivan.Zato treba organizovati jednu rutinu, da se dete smiri i opusti.Uvesti toplu kupku, čitanje bajke, pevanje.Nikako ne treba navići dete da gleda televizor, ili da igra video igrice.Pustiti dete da spava u isto vreme, da ima svoju naviku i omogućiti dosta sna.Nedostatak sna može prouzrokovati razne probleme u koncentraciji, emociji, ponašanja.Pre spavanja kod malog deteta obavezno treba čitati opuštajuće lagane priče, ili pustiti tihu muziku.
