Selektivni Mutizam je poremećaj kod dece, karakteristika je nemogućnost govora, u nekim socijalnim situacijama.Ta deca u opuštenoj sigurnoj, sredini normalno govore.Nekad se dogodi da ne razgovaraju ni sa odredjenim osobama kod kuće.Većina slučajeva se dešava u školi, ili u drugim nepoznatim sredinama.Istraživanja pokazuju da selektivni mutizam je povezan sa sramežljivošću, ili nekim oblicima anksioznošću.Sa tim poremećajem komuniciraju ne-vervbalno, recimo klimanje glavom, pokazivanjem prsta, većina želi govoriti ali ne mogu zbog straha, sramote, anksioznosti.Uzrok selektivnog mutizma može biti genetska ili biološka činjenica, zatim uticaj okoline ili stresne situacije.Može da se izvrši uporedjenje bojaznosti i sramežljivosti od selektivnog mutizma, razlika se vidi u tome da selektivni mutizam onemogućuje detetovo svakodnevno funkcionisanje.Ako se ne leči vrši značajan uticaj-posledice na školovanje, opstanak i socijalni razvoj.
Osim izostanka govora kod te dece vidi se sledeća karakteristika:
*Osetljivost i izrazito emocionalnost.
*Kući su nefleksibilni, brzo se rasplaču, puno pričaju (za razliku od kontakta sa drugim ljudima).
*Imaju sklonost za umetnost i kreativni su.
*Pojačana zabrinutost i razni strahovi ( uglavnom kod dece starija od 6 godina).
*Noćna i dnevna enureza (nevoljno ispuštanje mokraće) ili enkopreza (nevoljno ispuštanje stolice).
Tu veliku ulogu i vaspitanje ima roditelj, pokazati veliko razumevanje, pružiti podršku u svaku situaciju, kad plače, ili ga je strah, kad je napeto.
Važno je dodati da ta deca sa selektivnim mutizmom mogu govoriti putem telefona, tada se osećaju bezbednim.
