Mališani od rođenja pokušavaju da komuniciraju sa svetom i, naravno, pre svega sa mamom i tatom. Da biste bolje razumeli svog mališana, pročitajte savete britanskih stručnjaka koji će vam pomoći da jednostavnim aktivnostima pomognete mališanima da što bolje komuniciraju.
Podstičite bebu da proizvodi samoglasnike, tj. da proizvodi konsonante i vokale i da ih spaja, jer se tako dobija „m“ i „a“ – „ma“; „t“ i „a“ – „ta“;“p“ i „a“ – „pa“…
– Ohrabrujte pokušaje uspostavljanja kontakta očima koji je povezan s govorom i imitaciju vokalizacije koristeći različite uzorke i emfraze. Kao primer možete da navedete povisivanje tona glasa kako biste pokrenuli pitanje:
– oponašajte smeh deteta i facijalnu ekspresiju (izraze lica)
– učite dete da oponaša radnje, na primer pljeskanje rukama, stiskanje usana kao da dajemo poljupce
– pričajte sa detetom dok ga kupate, hranite i oblačite. Opisujte šta radite, kuda idete, šta ćete raditi kada dođete na to mesto i koga i šta ćete videti
– učite dete da prepoznaje boje
– učite ga da prebroji neke stvari
– koristite gestove kao da mašete „pa-pa“
– podstičite onomatopeje, na primer izgovorite „vau-vau“ i pokažite sliku psa, „mijau“ – pokažite sliku mačke…, tako radite na audio-vizualnoj percepciji (glas – oko)
– podstičite pokušaj komunikacije
– čitajte detetu. Ponekad čitanje samo opisuje slike koje se nalaze u knjizi (slikovnici), tako da te slike prate pisane reči. Birajte knjige koje su pune boja, sa što većim slikama i koje nemaju puno detalja. Pitajte dete „Šta je ovo?“ pa ga podstičite da imenuje i pokazuje poznate stvari u knjizi.
