Kada se dete razboli, roditelji su uznemireni i žele da se što pre ozdravi.Većina njih odmah otrči u apoteku i kupi lek „po svom izboru“, bez prethodne konsultacije sa lekarom.Tada mogu da naprave grešku, koje može da naškodi detetu.Često se misli da je lek namenjen odraslima, mogu dati detetu, samo u manjoj dozi što je zaista pogrešno.nijedan lek koji je namenjen odraslima ne sme se dati detetu.Za njih se preve posebni lekovi i doziraju se na tačno odredjen način, isključivo po preporuci pedijatra.Kada je starije dete dobilo neku terapiju od lekara, a razboli se i mladje dete često se dešava da taj isti lek daje se i mladjem detetu misleći da je dečiji lek.Ta praksa je isto pogrešna.Davanje lekova na svoju ruku, može da promeni kliničku sliku bolesti, i da odvuče pažnju lekara na pogrešan put.U praksi se dešava da roditelji sami biraju antibiotik, i ubrzo posle olakšanja bolesti prekinu, ali se još nije postiglo izlečenje. S prestankom uzimanja leka, mikroorganizmi nisu još sasvim uništene i nastavlja se razmnožavanje klica, simptomi se ponovo pojavljuju i lečenje se počinje ispočetka.Kod svakog leka postoji uputstvo, kako se lek čuva, način davanja i rok važnosti.Svakom roditelju je zadatak da pažljivo pročita uputstvo, pre davanja leka.Detetu ne treba dati lek sa istekom roka važnosti.Treba obratiti pažnju, da se lekovi čuvaju van domašaja deteta uvek treba voditi računa, da lek ne uzimate ispred deteta, jer će poželeti da i sam popije.Neprijatan ukus leka za dete nije prepreka.Nakon davanja terapije, pogrešno je govoriti da je reč o slatkišu, bombonica ili slično.Uvek treba objasniti, da je to lek i zašto se daje.Uvek se treba pridržavati kod doziranja leka kako je lekar naznačio.Doza leka ne zavisi samo od dijagnoze, već od uzrasta deteta, telesne težine i slično.Ako roditelju nešto nije jasno uvek je potrebno da se savetuje sa lekarom.
