Smeštaj U Porodicu

0
195

Ako  prirodna porodična grupa iz bilo kojih razloga ne može da se održi, pored svih mera prevencije, i ako razvoj deteta i dalje dolazi u pitanje, onda društvo mora da reaguje,

 na ovaj dogadjaj nekom drugom vrstom intervencije. Kada se radi o novorodječetu, ili odojčetu društvo se mora tuditi da obezbedi detetu što u ovoj dobi najviše nedostaje. Ova društvena intervencija radi obezbeđenja porodične brige  detetu, koje je nema može imati dva oblika:

Adopcija ( Usvajanje )

Osnovni paradoks u radu sa decom i  uskraćenom  roditeljkom brigom sastoji se u tome što stotine porodica bez dece imaju potrebe za decom, a hiljade mališana kojima je poterban
porodični život se zapušta. Proces adopcije tiče se uglavnom triju osoba: majke „ukoliko je ima ), deteta, i adaptivnih roditelja. Stručni rad je svima potreban. Pre svega mora se pružiti
pomoć majci ( ukoliko postoji ), da joj se omogući donošenje realne odluke. Treba imati sposobnost da se uoče sve raspoloživi mogućnosti, koje su značajne za budućnost deteta.
Treba predvideti kako će adoptivni roditelji negovati dete, oni često nemaju nikakva iskustva.
Rana adopcija je u interesu adoptivnih roditelja i samog deteta, jer omogućava  kontinuitet materinske nege. Ukoliko se dete ranije usvoji, adoptivni roditelji će više osećati da je dete njihovo i lakše će se identifikovati s njegovom ličnošću razvijajući najpovoljniji afektivni odnos prema detetu.
*No međutim protiv rane adopcije ima i nekih prigovora.
odluka majke o adopciji može biti preuranjena.
-Dete neće se hraniti na majčinim grudima.
-Nema mnogo vremena za ustanovljavanjem razvojnih mogućnosti deteta.
Za donošnje odluke majci, treba vremena ali kod vanbračnih majki taj period neodlučnosti produžuje neodređeno dugo. Najvažniji faktori koji utiču na stav majke prema detetu je:
-Stabilnost njene ličnosti
-Realizam prema problemu vanbračnosti
-Stav prema ocu deteta.
Međutim, svi ti faktori postoje i pre rodjenja deteta, otud ako su nepovoljni-rođenje deteta-ih neće promeniti i nije verovatno da će majka uspeti u brizi za svoje dete.
Nije pravilno zaključiti  da je prehrana na grudima i kasna adopcija bolja za budućnost deteta od rane adopcije i veštačke ishrane, koja se obavlja sa potrebnom nežnošću i ljubalju.
Treba nastojati da adopcija u prvih šest meseci života postane pravilo, sa zadržavanjem izvesne elastičnosti, da bi se majkama dala prilika da dođu do odluke koja će ih zadovoljiti.
Ako za vreme tog iščekavanja dete ne neguje majka, bolje ga privremeno smestiti u kuću hranitelja nego u dom.
Treba stvoriti kvalifikovanu ekipu-kompetentnih stručnjaka i to: Stručnjak za humanu genetiku psiholog, socijalni radnik, medicinska sestra koja sa tim problematikom bavi.
Važno je otkriti dobre adoptivne roditelje, treba ispitati njihovu sposobnost za usvajanje. Jedan od važnijih preduslova za širu primenu adopcije je apsolutna diskrecija. U slučaju  njenog otsustva mogu da nastanu vrlo teške komplikacije pogotovu ako se  adoptivni i prirodni – (biološki roditelji ) medjusobno se poznaju.
U toku prethodnog izlaganja bilo je reči da je detetovo mesto u sopstvenoj porodici, ili ukoliko ove nema kod adoptivnih roditelja.Međutim uvek će biti dece  kojima je potrebno da se
smeste van sopstvene porodice, tu razlikujemo : a) kratkoročni i b) dugoročni smeštaj.

Kratkoročni smeštaj

Postoji veliki broj događaja, koja se ne mogu predvideti, kao što je  iznenadna bolest majke, ili smrt. Potrebno je preuzeti hitne mere za zaštitu dece, tu je indikovana kratkoročni
smeštaj. Najbolje kod rodjaka, suseda koga dete poznaje, i koji su zainteresovani za zdravlje i čuvanje deteta.  Ako je neizvodljivo, tek onda treba smestiti kod  dobrovoljnih hranitelja.

Dugoročni smeštalj

Prihvatanje dece od „loših roditelja“ na zaštitu privremenog karaktera, a bez ikakvog plana za budućnost deteta.
Smatram da razvitak deteta  ima svoje kritične faze. Od šestog meseca do nevršene 3.godine života, nužno iziskuje porodičnu brigu i posebno afektivne veze između majke i deteta.
Nedostatak porodične brige nenadoknadiv i zato je nadoknada kolektivnom brigom mahom bezuspešna i delom štetna.
Zato su u ovoj fazi efikasnija adopcija, smeštaj kod hranitelja, dečje jasle.
Posle navršena 3.god, iziskuje širenje socijalnih veza deteta, na širu socijalnu sredinu, nego što je to porodica.Zatvaranje deteta u krug porodice u ovoj fazi  šteti i dalji proces
socijalizacije dečje ličnosti, to se ispoljava u kasnijoj životnoj dobi.  Zato razne institucije čine primarnu prevenciju mentalnih poremećaja kod dece kao što su zabavni parkovi,
dečje obdaništa, vrtići,  letovališta,  zabavišta.

POSTAVI ODGOVOR

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.