Prevencija se sastoji u održavanju porodice i harmoničnih odnosa u njoj, jer samo pod tim uslovima možemo očekivati od majke da stvori široku emotivnu vezu sa detetom.
Jedna je od glavnih svrha porodice da očuva „sposobnost biti roditeljem“ neočuva li se ovo, nastaje začarani krug, jer osobe koje su u detinjstvu trpele, zbog uskraćene meterinjske nege, neće biti u stanju da to pruže svojoj deci. Tako se permanentno iz generacije u generaciju stvaraju socijalni invaliditet. Kada brzim tempom menjaju privredne odnose svog života,
razbijanje porodične zajednice, ekonomske migracije stanovništva, dolazi do nestabilnosti porodičnog života. Porodična grupa usled toga ( otac-majka-dete ),dovede se u situaciju da
ne može zaštititi dete.Postoji klasifikacija na sledeći način:
– Ona se nikad nije uspostavila ( stanje vanbračnog deteta )
– Prirodna porodična grupa je intaktna, ali ne funkcioniše efikasno- loši ekonomski uslovi, hronična bolest roditelja ili nestabilnost.
– Prirodna porodična grupa se raspala i zato ne funkcioniše zbog socijalne nesreće, smrt roditelja, ili hospitalizacija zbog bolesti, rastava braka ili roditelj u zatvoru itd.
U svim navedenim situacijama dete ostaje bez intenzivne zaštite roditelja, koja mu je toliko potrebna i ne postoji uticaj onog psihičkog organizatora dečjeg „svesnog ja “ i „savest“.
Jasno je da bi dugotrajno odsustvo tog psihičkog organizatora moralo da dovede do teškog oštećenja emocionalnog intelektualnog života deteta.
Tu je potrebno intervencija društva što može biti dvojako.
Posredna žaštita deteta od uskraćivanja roditeljke brige leži u zaštiti od propadanja porodice. To se sastoji u okviru ekonomske- socijalne- medicinske pomoći.
