Sa dečjom igrom stoji jedna druga oblast dečjeg stvaranja. To je dečji crtež.. Svaka dečja igra reflektuje prirodne dečje zahteve, tako i crtanje sadrži dečje doživljaje, zato je i razumljiv interes psihologa za dečji crtež.. Za psihologiju imaju veći značaj nativni crteži koji nastaju spontano, a ne sa sugestijama odraslih. Posebnu vrednost predtavljaju dečji crteži, koji se sistematski skupljaju iz dana u dan od jednog istog deteta. To može da bude bogata ilustracija njegovog razvitka.
Izučavanjem dečjih crteža se prati evolucija razvoja dečjeg crteža, odnosno dečjih predstava i mišljenja. Utvrdjeno je da postoji četiri stadijuma tog razvitka:
– Prvi je simbolični stadijum od jedne ipo do tri godine života. To je perod „linija“ ,kada dete samo povlači uzdužne linije. Njega tada interesuje proces crtanja.
– Drugi stadijum je period „škrabanja“ to je u doba od dvadeset do trideset meseci uzrasta. Traži se sličnosti izmedju svog crteža i stvarnih predmeta. Mada u suštini ovde nema nikakve sličnosti. Svaka crta predstavlja za dete simbol nekeog predmete.
– Pripremni stadijum je sledeći i obuhvata uzrast od 4-6 god. Simbolizam se zamenjuje realizmom i dete počne da crta poznatu dečju temu. To su čovečuljci s ogromnom glavom u početku ucrtava samo dva oka, kasnije usta, nos, uši i na kraju doda i udove.
U dečjem crtežu svaki deo čovečjeg tela ima svoju evoluciju. Na primer oči su u početku predstavljene tačkom, pa polukružnom crtom i najzad potpun krug. Usta se javlja posle očiju a ranije od nosa i ušiju. Vrat u početku ne postoji.Ruke takodje nema. Kasnije se pojave, prsti u neodredjenom broju. Kad dete nauči da broji onda ih ucrtava tačno. Trup u početku sasvim nedostaje. noge su sastavni deo svakog crteža. U početku su to dve linije, koje idu nadole, najzad dobijaju prste u vidu vila.
-Treći stadijum u razvitku dečjeg crteža je stvaralački stadijum. To je period od 6-7 god. do puberteta. Tada je dete najbliže umetničkom talentu. Njihovi crteži se odlikuju jednostavnošću, lakom ritmičkom linijom i harmonijom boja.Dečji crteži iz ovog perioda ukazuju na opštu detinjastu obdarenost.
Tako je zapaženo da umno zaostala deca uopšte ne crtaju.
– Najzad u toku školska doba počinje četvrti stadijum- stadijum raspada stvaranja. Škola izgleda da na neki način, zna da uguši dečje stvaranje i dete se budi kao siromašak pred umetnošću odraslih. U školi se najčešće crtaju geometrijske figure, raznih modela, i ornamenata, a deca u tom periodu najviše vole figuru čoveka,životinja biljaka a kasnije pejsaže.
