Način života današnje dece, koja sve više provode vreme uz ekran, mobilni telefon, igrice dovelo je do socijalne distance, sve se više povlače u sebe.Povučena deca su niskog samopouzdanja, sramežljiva, teško uspostavljaju kontakt s drugima, retko prilaze i započinju razgovor.Više su slušaoci i posmatrači.Sve zadržavaju u sebi, boje se da će biti ismejani, zbog toga često reaguju agresivno, nervozno, ljuto ili depresivno.Ponekad znaju biti u svom svetu, nisu prisutni, ne prate nastavu u školi, i ne zanima ih ni loša ocena.Kada roditelj primeti da je dete povučeno ništa ga ne interesuje s vremenom stvara emocionalne, mentalne i energetske blokade koje uzrokuju ozbiljne probleme u komunikaciji i odnosima u mladosti i odrasloj dobi i vode ga u bolest.Povučenost se često tumači kao sramežljivost, ali su to dva različita pojma.Već u najranijoj životnoj dobi primećuju se deca koja vode lakše sklapanje prijateljstva ekstravertirana i bučna za razliku od intravertirane dece.Povučeno dete radije posmatra drugu decu nego da se uključi u igru.
Polaskom u vrtić stanje se ne menja, može i da se pogorša.
Povučeno dete ima svoj svet, mašte, zamišljene prijatelje, kućne ljubimce.Povećana je verovatnost da će biti žrtva školskih nasilnika ili da će ga vršnjaci socijalno izolirati i ismevati.U školi redje se javljaju i kad znaju zadatak retko dižu ruke.
Postoji i povučenost kod siromašne dece, gde roditelji nisu u trendu sa vremenom.Ne mogu detetu priuštiti „cool“-skup mobilni telefon ili obuću ili odeću što im postoji bolna stvarnost i zbog taoga povlače se u sebe.
Najgore je ako zbog socijalnog pritiska mlada osoba krene kriminalnim putem kako bi bila
„cool“.
