Dete ćete razmaziti onda, kad ste neprestano uz njega, pa i onda kad ne treba nikakve posebne pažnje. Dete oko kojeg ste po čitav dan, okrećete, posmatrate, oči ne skidate-nauči neprekidnu pažnju. Koristi priliku da se negde popne, cvili i jeca istog časa. Svakako dete mora biti okruženo ljudima koji ga vole, brinu i štite ga. Kad malo odraste bitće u stanju da ih nadje čim mu zatreba.
Sa detetom treba obzirno i priljateljski postupati. Da zna svoja prava, da ne dopustimo da bude nepristojno i grubo. Treba da ceni ljude oko sebe, a naročito svoje roditelje, svoje drugove, da ima osećaj dokle je granica njegovog ponašanja.
„Razmaženo dete nije sretno ni u svojoj vlastitoj kući.“ Kad podje medju druge ljude bilo to u 2,4,6 godini očekuje ga ružno iznenadjenje. Otkriva da niko nije spreman da mu se klanja. Ustvari, svakoga mrzi zbog njegove sebičnosti.
Ako Vaše dete zahteva od Vas da se igrate, i ako ste umorni-recite mu odrešito i veselo da ste veoma umorni. Sada ćete malo da se odmorite, a on sam da se igra. Deca moraju da se osećaju sa roditeljima, da budu poslušni. Dete će postati obzirno, pristojno nikako ne zbog kazne, prema svojim roditeljima, već zbog ljubavi i poštovanja koje za njim oseća.
Dete će imitirati svoje roditelje. Vremenom će upoznati njihovu dobrotu, narav razumevanje, i poštovanje.
Dragi roditelji-izbegavajte pretnje, svadje, sukobe po gotovu kazne.
Nekad kad je prilika takva tražite u vas pogrešnu metodu vaspitanja, možda ste vi upotrebljavali pogrešne metode, „Greška je u Vama“.
Sebičnost, nedruštvenost je osećaj nesigurnosti.
