Hladno vreme, kada deca uglavnom borave u zatvorenom prostoru, idealno je za razmnožavanje raznih virusa, onih koji izazivaju prehladu.Postoji period kada se čini da je dete uvek prehlađeno i ima sekret u nosu. Bebe nemaju izgrađen odbrambeni sistem, ali putem majčinog mleka  dobijaju antitela, koja ih nekoliko meseci štite od  "napada", uzročnika bolesti.
Kako beba raste tako imunitet polako jača, to se odvija polako, traje godinama i tada se deca najčešće i obolevaju.
Mlađa deca od 5 godina oboleva godišnje od prehlade bar mesečno jedanput.Dok starija deca u toku godinu dana 5-8 puta.Prehlade su poznate, kao infekcije gornjeg respiratornog sistema.Uzročnici su virusi, postoji preko 200 različitih vrsta virusa, dela se prema godišnjim dobama.
Jesen: vlada virus gripa, virusi prehlada, virusi respiratornog trakta,
Zima: vlada virusi upale disajnih organa, virus gripa,virus influenza, virusne upale grla,
Proleće: vladaju virusi prehlade, virusi herpesa, virusi nekih zaraznih oboljenja,
Leto: najkarakteristični su enterovirusi-crevni virusi, prolivi.

Blenoreja ili vlaženje pupka je nakupljanje sukrvičnog  sekreta u udubljenjima pupčane rane. Ovaj sekret može da se zagnoji. Vlaženje pupčane rane je normalna pojava u toku zarašćivanja.Osim ako vlaženje ne traje duže, jer sprečava  normalno zarašćivanje-sušenje.
Lečenje: lokalno ispiranje pupčane rane  3% hidrogenom, zatim posipati sa praškom  (pulvis) Dermatola.Ako se pupčana rana posle 3-4 dana  ne osuši se upotrebljava  pulvis Enbecin.

Granulom pupka

Nastaje na površini pupčane rane, u vidu novog granulacionog tkiva.Ako je stvaranje ovog tkiva prekomerna onda je to granulom pupka.To može biti ispupčenje u obliku male pečurke sa peteljkom veličine pasulja.Nekad granulom može da krvari.
Lečenje, lokalno ispiranje pupčane rane 3% hidrogenom, zatim tuširanje lapisom-kauterizacija ambulantno sa argentum nitrikumom 1-2%.Ako je patrljak veći može se podvezati (stručno lice), sa sterilnim koncem, zatim posipati sa praškom Enbecina.

Omfalitis kataralis

Je zapaljenje pupčane rane i okolnog tkiva.Umesto da se rana sasuši  i zaraste, počinje da vlaži, javlja se crvenilo i otok okoline pupka.Iz rane izlazi sluzav sekret, kasnije se zagnoji i pokriva celu površinu rane.Beba može da dobije temperaturu, da povraća i gubi apetit.
Lečenje nije jednostavno, osim lokalnog lečenja umbilikalne rane potrebno je davati još parenteralno antibiotika i eventualno simptomatsku terapiju.

Ulkus umbilici

Je grizlica pupka u stvari ranica koja se zadebljala crvena a u dnu je pokrivena gnojem.Za tačnu dijagnozu je potrebno uraditi bris iz pupka da se tačno ustanovi uzročnik, zbog ogovarajućeg lečenja.Ako je reč o običnom piogenom infekciju osim lokalnog lečenja, dodaje se još parenteralno antibiotik širokog spektra.

Flegmona pupka

Nastaje kad se zapaljivi proces, koji prethodno nije pravilno i na vreme lečen.Proširi se na okolno tkivo u dubinu,  na tom mestu izaziva otok, crvenilo, bol.Dete ima temperaturu, povraća, nema apetit, malaksalo.Da ne bi nastupilo sepsa, daju se velike doze antibiotika širokog spektra od 7-10 dana.

Profilaksa:

Infekcija pupka zahteva strpljivo i energično lečenje, zbog upale i da na vreme saniramo proces širenja dalje infekcije.Da bi se sprečilo ovo oboljenje potrebno je:Aseptična obrada pupka, i pravilna nega pupčane rane u sterilnim okolnostima.

Ciklične promjene na endometrijumu

endometrij u prvoj fazi menstruacionog ciklusa, u vrijeme sazrevanja jajne ćelije, prvenstveno u DeGrafovom, a u manjoj meri i u ostalim folikulima koji sazrevaju, zapravo u njihovim zrnastim i teka ćelijama, pod uticajem najpre FSH a kasnije pod zajedničkim uticajem FSH i LH, luči se hormon ženstvenosti estradiol, koji se nakuplja u folikulinskoj tečnosti i kao ostali produkti endokrinih žlezda direktno dospeva u krvotok žene.
Pod dejstvom estradiol a u pubertetu dolazi do bitnih promena u organizmu žene, njenoj psihi i njenim polnim organima. Estradiol deluje na razvoj dojki, uterusa i vagine. Izlučen u manjim količinama podstiče, a u većim količinama estradiol inhibira sekreciju FSH.
Pod uticajem estradiola i progesterona, na sluzokoži uterusa mogu se razlikovati sledeće faze:
* faza proliferacije ili bujanja sluzokože,
* faza sekrecije,
* faza menstruacije ili faza deskvamacije površinskog funkcionalnog sloja
* faza regeneracije materične sluzokože.
Estradiol, još od početka menstruacije, počinje da iz zaostalih ostrvaca bazalnog sloja obnavlja deskvamisanu sluzokožu uterusa, a po prestanku menstruacije dovodi do bujanja, odnosno proliferacije obnovljene sluzokože. Neposredno po prestanku menstruacije sluznica uterusa u potpunosti je obnovljena.

Uzrok nastanka

Egzogeni i endogeni faktori kao što su maceracija kanala, mehaničko i hemijsko oštećenje, alergija, dijabetes ili seboroične promene smanjuju elastičnost kože i daju atrofiju ceruminoznih žlezda. Doprinoseći faktori su opadanje masnih kiselina u sekretu lojnih žlezda, opadanje lizozima i oštećenje mehanizma samočišćenja kanala. Sledi sušenje kože, remeti se hemijski balans i pojačava se sklonost infekciji.
Postoji više oblika zapaljenja spoljašnjeg uva:

Otitis externa cirkumscripta (furunculus)

Čir ušnog kanala je posledica stafilokokne infekcije korena dlačica, koje se nalaze u membranskom delu kanala. Najčešće infekcija prodire kroz povređenu kožu kanala. Mnoge profesije češće su ugrožene tim oboljenjem (tekstilci, kožari mlinari)
Prvi simtom je bol koji se pojačava gotovo iz sata u sat. Pojačava se i pri pritisku tragusa ili povlačenjem ušne školjke u bilo kom pravcu.
Otoskopija je bolna, a vidi se u početku crvenilo kože sa lokalnim izbočenjima, od kojih je najizraženije na donjem zidu kanala. Zapaljenska reakcija ostalih delova kože sužava kanal izazivajući pritisak na zidove što samo pojačava bol. Ukoliko dođe do perforacije furunkula u spoljnem kanalu nalazimo sukrvičavo gnojni sekret. Posle ovoga bol popušta.

Hronično zapaljenje suzne kesice (hronično dakriocistitis) je zapaljenje suzne kesice koji se nadovezuje na obliteraciju suzno-nosnog kanala, zbog toga dolazi do stagnacije bakterija u suznoj kesici, koji razvijaju patogena moć i nastaje zapaljene sluzokože koja oblaže unutrašnju stranu suzne kesice.
Klinička slika:sa spoljašnje strane kože ne vidi se ništa.proces je sa unutrašnje strane suzne kesice.Nastaje suzenje oka, nakupi se gnoj u unutrašnjem uglu otvora kapaka.Može da nastane konjuktivitis.Prilikom ispiranja suznih puteva, tečnost ne prolazi u nos, već se vraća na otvore suznih tačkica, pomešana sa purulentnim sekretom.
Dijagnoza:se postavlja na osnovu kliničke slike i oftalmološkog pregleda.
Lečenje:primenjuje se hirurška metoda.Davanje antibiotika nije baš uspešna, zato treba uraditi dakrocistorinostomiju ili ekstirpaciju suzne kesice.

Halacion je hronično zapaljenje Meibomovih žlezda, koje su vertikalno poredjane lojne žlezde u pločama očnih kapaka.Ukoliko se odvodni kanal Meibomovih žlezda se začepi dolazi do zastoja sekreta i zapaljenja.
Klinička slika:se manifestuje stvaranjem bezbolnog čvorića, nastaje grebanje u oku, smeta i zbog estetskog izgleda.Čvorić je čvrste konzistencije, smešten je u tarzusu.Koža nad njim je pokretna i ne vide se znaci zapaljenja.Halacion spontano ne može da se resorbuje.Može da se probija kroz vežnjaču kada se nad njom stvara granulaciono tkivo polipoznog izgleda.
Dijagnoza:se postavlja na osnovu kliničke slike i oftalmološkog pregleda.
Lečenje:sprovodi se hirurškom metodom, uklanjanjem čvorića, često se recidiviraju. 

Legionella spada u gram negativne aerobne bakterije, intracelularni paraziti koji najviše pokazuju afinitet za plućno tkivo.Izazivaju akutnu pneumoniju  (legionarska bolest), poseduju endotoksin.Izvor infekcije mogu biti vodeni  ekosistem u kojima cirkuliše voda u zatvorenom sistemu  (ovlaživači vazduha)-Aerosoli koji sadrže legionele dospevaju u pluća, gde izazivaju fibrinopurulentnu upalu.
Patološki-medicinski značaj
Legioneloze su bolest respiratornog trakta.Nakon inkubacije koji traje od 2-10 dana nastupa visoka temperatura, jeza malaksalost, ubrzano disanje, neproduktivan kašalj kasnije sa iskašljavanjem krvi.Bolovi u grudima, zglobovima i glavobolja, često  sa mentalnom konfuzijom nekad sa halucinacijama, usporen rad srca (Bradikardija), mučnina i prolivi.Ukoliko se bolesnik ne leči nastupa bubrežna i respiratorna insuficijencija i septički šok.
Postoji blaži oblik infekcije tzv.Potiljak-groznica karakteriše influenza, (like sindrom) nalik na gripu sa blažom simptomatologijom, temperaturom glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima.Bolest traje oko 7 dana, bez terapija prolazi.
Mikrobiološka dijagnostika:uzima se septum, bronhijalni sekret, krv, pleuralni izliv,mokraća.Koristi se test: ELISA i lateks aglutinacije, RIA.
Lečenje:Izuzetno dobro deluje Cefalosporin treće generacije, Eritromicin i simptomatska terapija.
Izvor:Bolesno Dete

Kašalj je nagla eksplozivna forsirana ekspiracija.Počinje sa brzom i dubokom udisaja koji stvara određeni pritisak u grudnom košu.Taj pritisak održava se kontrakciji izdisajnih mišića i istovremenim zatvaranjem glasnice, koja se naglo otvara da bi oslobodila prolaz vazdušnoj struji izdisajnog vazduha.Kašalj je refleksna radnja u kojoj učestvuju grane vagusnog živca, smeštena u zonama iritacija na kašalj  (uho, ždrelo, grkljan, pluća), koja odlaze u bulbarni centar za kašalj kao i centrifugalna živčana vlakna (kičmeni živci), koja dostignu do abdominalnih mišića.Nagla kontrakcija trbušnih mišića prouzrokuje kašalj.Kašalj je simptom  i mož ebiti: suvi kašalj, neproduktivan kod oboljenje plućne maramice koji je zamoran i može biti uzrok nesanice.Suprotno tome može biti praćen izbacivanjem ispljuvka odnosno produktivan i prepoznaje se po karakterističnom zvuku, čak i kod bolesnika koji ne umeju da kašlju.U ovom slučaju kašalj je kao fenomen odbrani refleks koji sprečava začepljenje vazdušnih puteva od strane  patološkog sekreta.Kašalj još može biti promukao, hrapav, pojavom dva zvuka istovremeno jednog dubokog i jednog visokog.Može biti u vidu zacenjivanja  (veliki kašalj) može prouzrokovati i povraćanje.Kašalj je skoro stalni pratilac svih oboljenja disajnih organa.

Suvi kašalj

Se odlikuje kada sa malo sekreta ili ga uopšte nema.Izdisajni mišići slabo naprežu, nastaje slabo čujan suvi kašalj odnosno kašljucanje,jer se onda vazduh u plućima nalazi pod neznatnim pritiskom.Naprotiv ovome  iz dubine kod jačeg pritiska na dušnik čuje se krupan kašalj promuklosti kao dvoglasnog kašlja "kašalj kao lavež psa" (kod laringitisa).
Kašljem se rasipaju u okolinu sitne čestice sluzi iz disajnih puteva.U njima se nalaze razne bakterije, koje mogu da prenesu bolest.To su tzv. Fligeove kapljice kojima se šire mnoge bolesti.
Lečenje: sprovodi se dezinfekcija grla, raznim antiseptičkim sredstvima.Uključuju se oriblete i pastile za grlo.U zavisnosti od uzrasta daju se antitusična terapija u vidu rastvora, sirupa i tableta.Po potrebi zbog sekundarne infekcije daju se i antibiotici uz simptomatsko lečenje.

Adenoidna vegetacija nosi naziv treći krajnik. Adenoidni i ždrelni krajnik je limfno tkivo, smešteno u sredini zadnjeg zida nosnog ždrela.Adenoidi  su već prisutni pri rodjenju i od tada se već povećavaju.Krajnici se povećavaju od 5-8 godina, i daju različite simptome kao teškoće sa disanjem, začepljenosti nosa, hrkanje.Ukoliko ovo tkivo više raste nego što je potrebno, skraćuje protok vazduha ili onemogućava protok kroz nos, uzrokuje razne infekcije nosa, grla, uha, sinusa i natera deteta da diše kroz usta.
Simptomatologija adenoida karakteristična je trijas simptoma to su:
-Disanje na usta-ukazuje na povećanje adenoida,
-Nazalni govor-govor začepljenog nosa,
-Hrkanje:
Osim ovih simptoma postoje još razni simptomi kao poremećen govor, oslabljen sluh, slab glas, slabo uzimanje hrane, gušenje u snu, dugotrajan kašalj, sekret iz nosa dužeg trajanja.Ovi bolesnici imaju karakterističan izgled lica tzv.facies adenoides -adenoidno lice, otvorena usta, kratka gornja usna, usko lice, izbočeni sekutići, podočnjaci, upaljene oči, stiču se utisak nezainteresovanog deteta.Vrlo slabo jedu, ne napreduju.
Može biti jako opasno jer povećani treći krajnik često je uzročnik zapaljenju uha, nosa, ždrela, krajnika, i stalno začepljenost nosa.Adenoidi mogu biti značajan faktor kod akutnog i hroničnog sinuzitisa, adenoiditisa.Uzročnici kod raznih infekcija su hemolitički streptokok, stafilokokus aureus, hemofilus influenze.
Lečenje primenjuje se antibiotska terapija ali najčešće je potrebna hirurški zahvat.Odstranjuje se adenoidne vegetacije, adenoidi-treći krajnik.
Indikacija za operaciju trećeg krajnika:kada treći krajnik zatvara deo ždrela, iza nosnih hodnika, česta gnojna-purulentna upala uha, stalno začepljenost nosa, začepljenost Eustahijeve tube, abnormalan govor, poremećaj razvoja zuba.
Kontraindikacije za odstarnjivanja adenoida kod poremećaja zgrušavanja krvi, akutna upala srčanog mišića, srčana mana, neregulisan šećer kod infektivnih zaraznih oboljenja.
Posle hirurškog zahvata moguća je nastajanje krvarenja odmah ili za nekoliko dana, dehidratacija, disajne komplikacije, bol u ušima, upalne komplikacije (flegmona,apsces, sepsa), nazalni govor zbog oštećenja mekog nepca, zaostatak dela tkiva krajnika, rast limfnog tkiva u ždrelu, na korenu jezika, ožiljci, oštećenja mišića koji remete funkciju Eustahijeve tube.
Prva tri do četiri dana detetu treba dati puno tečnosti.Prvog dana mirovanje, bez jela što više tečnosti i sokova.
Drugi dan posle operacije mogu uzeti laganu hranu kao krompir pire, jaja, voće, povrće.Davati analgetike zbog bolova.Posle zahvata nekad se pojavi temperatura porebno je dati antipiretike  na svaka četiri sata, sa dosta tečnosti i polagano preći na normalnu ishranu.