U razvijenim zemljama je uobičajeno neprimetno videti ženu, kako doji bebu na javnom mestu.Kod nas to spada u retkost jer podaci govore da svega oko 25% žena doji svoju bebu.Smatram da veliku ulogu igra nezaposlenost roditelja, nekvalitetna ishrana, stambena situacija, besparica, teška materijalna situacija i razočarenje u život društva.Nekad se majke ustručavaju negativnih reakcija, kako podojiti bebu na javnom mestu?
Stručnjaci savetuju na povratak prirodi-dojenju, to je najzdraviji način ishrane za bebu lekovita, jeftina, uvek pripremljena, ista temperatura, najkvalitetnija, doprinosi otpornost imunog sistema i formira psihičko zdravlje odnosno postoji bliži kontakt majke i bebe.
Na žalost naše društvo ne pita zašto je natalitet u padu?
Današnja majka nema nikakvu podršku od strane društva, da se stvori atmosfera  i da se što veći broj žena hoće i može da doji svoju bebu pa čak i na javnom mestu.Na zapadu postoji program podrške dojenju  i cifra nam govori da 60% žena doje svoje dete ne birajući pa i na javnom mestu.

Selektivni Mutizam je poremećaj kod dece, karakteristika je nemogućnost govora, u nekim socijalnim situacijama.Ta deca u opuštenoj sigurnoj, sredini normalno govore.Nekad se dogodi da ne razgovaraju ni sa odredjenim osobama kod kuće.Većina slučajeva se dešava u školi, ili u drugim nepoznatim sredinama.Istraživanja pokazuju da selektivni mutizam je povezan sa sramežljivošću, ili nekim oblicima anksioznošću.Sa tim poremećajem komuniciraju ne-vervbalno, recimo klimanje glavom, pokazivanjem prsta, većina želi govoriti ali ne mogu zbog straha, sramote, anksioznosti.Uzrok selektivnog mutizma može biti genetska ili biološka  činjenica, zatim uticaj okoline ili stresne situacije.Može da se izvrši uporedjenje bojaznosti i sramežljivosti od selektivnog mutizma, razlika se vidi u tome da selektivni mutizam onemogućuje detetovo svakodnevno funkcionisanje.Ako se ne leči vrši značajan uticaj-posledice na školovanje, opstanak i socijalni razvoj.
Osim izostanka govora kod te dece vidi se  sledeća karakteristika:
*Osetljivost i izrazito emocionalnost.
*Kući su nefleksibilni, brzo se rasplaču, puno pričaju (za razliku od kontakta sa drugim ljudima).
*Imaju sklonost za umetnost i kreativni su.
*Pojačana zabrinutost i razni strahovi ( uglavnom kod dece starija od 6 godina).
*Noćna i dnevna enureza (nevoljno ispuštanje mokraće) ili enkopreza (nevoljno ispuštanje stolice).
Tu veliku ulogu i vaspitanje ima roditelj, pokazati veliko razumevanje, pružiti podršku u svaku situaciju, kad plače, ili ga je strah, kad je napeto.
Važno je dodati da ta deca sa selektivnim mutizmom mogu govoriti putem telefona, tada se osećaju bezbednim.

Gajenje blizanaca nije uopšte toliko teško koliko se misli. Roditelji dvojki ponekad su u panici da li će uspeti da se istovremeno dovoljno posvete i jednom i drugom mališanu. Hoće li za jednog imati više razumevanja nego za onog drugog ili kako da oboma udovolje istovremeno. Psiholozi, međutim, kažu da je vaspitanje blizanaca ponekad mnogo lakše nego vaspitanje dece koja su različitog uzrasta.
- Teže je usaglasiti potrebe dece koja nisu istog uzrasta. Ono što je dobro kod blizanaca je to što vrlo brzo shvate da ne mogu istovremeno da dobiju uslugu i pažnju. Vrlo brzo se naviknu da čekaju, a strpljivost i tolerancija će im kasnije biti od velike koristi - smatra Eleonora Vlahović, psiholog i majka dečaka blizanaca, i dodaje da roditelji ne treba da se osećaju loše ako jedno dete čeka da bude usluženo, to jednostavno tako mora.

Ravnoteža

Ali, treba napraviti ravnotežu, savetuje dalje ona. Ako je u pitanju kupanje, danas se prvi kupa stariji, a sutra mlađi i obrnuto. Čak se može desiti vremenom da čuvanje dva deteta u drugoj, trećoj ili četvrtoj godini ne bude nimalo teže od čuvanja jednog. U početku, kao i sve bebe, blizanci su upućeni na mamu, a kasnije ih može čuvati neka osoba od poverenja. Vremenom blizanci nalaze sve više zajedničkih aktivnosti i tada nastupa period kada treba da dođu do izražaja vaši vaspitni postupci.
- To je period kada deca postaju svesnija i posebno tada je važno kako ih gajite, kakve im poruke dajete i šta od njih očekujete. Ono što je najlepše u gajenju blizanaca je mogućnost da posmatrate koliko je bogata interakcija između njih. Da gledate kakve poglede i dodire razmenjuju i kasnije kada progovore šta govore jedno drugom - kaže Vlahovićeva.
Prema njenim rečima, gajenje treba da bude transparentno, demokratsko i dosledno.

Današnji tempo života, zahteva često da roditelji budu prinudjeni, da se dete ostavi sam kod kuće.Dešava se da oba roditelja rade po ceo dan zbog egzistencije svoje porodice i tu najviše deca ispaštaju.Prerano ostaju sami kod kuće, ali su roditelji prinudjeni da ulaze u takav rizik.Dete mladje od 10 godina, nije preporučljivo ostaviti samog u kući.To zavisi i od zrelosti deteta za svoj uzrast, od snalažljivosti, samostalnosti.Zato roditelj treba već unapred da pripremi dete, npr. da ode do radnje, pijace.Zato je važno osmisliti dečje vreme dok ostaje sam, zadati razne zadatke, igrice na kompjuteru itd.Važnu ulogu igra poverenje roditelja, prethodna priprema kad je sam u kući.Ne sme da pusti u kuću nepoznato lice, da dira kućne aparate, plin, struja, hemikalije, šibicu, nož.Dete treba pripremiti za pisanje domaćeg zadatka samostalno da bude oko toga okupiran i po završetku zadataka da mu ostaje vremena za igru.Uvek treba voditi računa  o nepredvidjenim stvarima.Ako je nestalo struje, oseti se dim, nepoznato lice zvoni na vratima, neko jako lupa  šta onda?Zato treba ostaviti brojeve telefona što roditelj misli da su potrebne, ali naglasiti da se ne sme  zloupotrebljavati.Dete treba da zna svoju adresu.Psiholozi kažu da deca koja su sama kod kuće važno je da imaju kućnog ljubimca (psa), osećaju se mnogo sigurnija.U porodicama gde ima više dece stvari su mnogo drugačiji.Starije dete može da vodi računa o mladjem detetu.To na žalost roditelji praktikuju.Ako pogledamo sa psihološkog aspekta starije dete ne može biti odgovoran za mladje dete.

Svaka beba želi i voli majčinu toplinu, bolje sisa noću pored Vas u bračnom krevetu.Beba na taj način lako uspavljiva i može da navikne spavanje pored vas.Ne treba dopustiti, bez obzira koliko je željeno dete. Nakon sisanja potrebno je spustiti u svoj krevet, već od prvog dana nakon izlaska iz porodilišta.U bračnom krevetu mogu doći do raznih neudobnosti od strane roditelja.Ometanja drugoga sa raznim pokretima ili do prignječenja bebe u snu.Posebno je ugrožen seksualni život supružnika, što može biti izvor raznih sukoba i svadja.Dok je beba mala mora biti u vašoj sobi, da bi ste mogli pratiti svaki pokret.Iz kreveta treba skoliniti svaku igračku kada dete spava.Dete stariji od 5-6 godina poželjno je da ima svoju sobu, ne treba da spava sa roditeljima u istoj prostoriji.Ako ima brata ili sestru, ukoliko nije velika razlika u godinama mogu spavati u istoj sobi.

Malo je onih roditelja koji saslušaju, poveruju i razgovaraju sa detetom, kad je u krizi, uznemiren, ili ima neke probleme.Nažalost roditelji su ti, koji blokiraju dečju emociju.To zavisi kako se roditelj oseća u momentu kada im se dete obraća.Uvek u  žurbi, umorni, ili zaposleni a dete ostaje razočaran, nervozan, bez utehe.Ne izraženi, potisnuti osećaj nagomilava se i dovede do emocionalnih poremećaja.Ukoliko roditelj još kažnjava detetovu tugu,  bes dete postane oprezan sa izražavanjem svojih osećanja  i više nikakve emocije ne izražava spontano.
Oceni na licu roditelja kako da se ponaša.Izražavanje svojih osećanja dovodi dete u svom strahu, besu, tuzi i nema načina da se oslobodi energija strvorene raznim emocijama.
Ispred deteta je roditelj kao ogledalo, na njih ugleda, kada retko vidi ili čak ne vidi svoje roditelje da se smeju, da su zadovoljni, uživaju i dobro se slažu.Kod takve dece se razvija mržnja, nepoštovanje, psihosomatska bolest, depresivnost.Kada odrastu nastaje zavisnost od alkohola, nikotina, narkotika.Zanemarena deca skrivaju svoja osećanja tugu, odbačenost.U adolescentno doba ne dopuštaju intimnost ili bliske emocionalne veze.
Zato je važno da roditelj stvori uslov , da dete spontano izražava svoja osećanja, izraženost ljutnje zatim priznavanje, i vrednovanje svojih osećanja.
Roditelj treba da pomogne u izražavanju osećanja na zdrav način, da nadje vremena za odgoj deteta, za razgovor, igru i vaspitanje.

Zbrižni i odgovorni roditelji pre odlska na spavanje svojoj deci čitaju ili pričaju priče-bajke za laku noć.Na taj način se porodica više zbližava.Pričanje priče-bajke utiče na kreativnost, pamćenje, govor, osećanje i priprema dete na samostalno čitanje i naviku.
Ukoliko se radi o školskom detetu, čitanje priče doprinosi veću koncentraciju a samim tim i bolje ocene.Dokazano je da test inteligencije je veća kod one dece kojima su roditelji puno čitali pre spavanja.Ako se u ranom detinjstvu slušaju priče, kasnije u školsko doba neće imati problema sa čitanjem  lektira.Čitanje ili pričanje treba da protekne u miru, bez slušanja muzike, ili pored televizora.Važno je da su priče kratke, lake i umirujuće.Utiču na psihu deteta i kognitivne sposobnosti.
U današnje vreme na žalost sve to izostaje, od strane roditelja.Dete sam gleda televizor, čak već od 4-5 god. sam rukuje, što jako loše utiče na njegov psihički razvoj.Za to vreme su roditelji slobodni bez ikakvih obaveza.

U mnogim slučajevima, kada roditelj naljbolje želi i hoće da postigne sa detetom, izaziva suprotan efekat.
*Preterano maženje je jedna od greške roditelja, čime se postiže da dete bude epicentar oko koga se okreće ceo svet odnosno, ukućani i cela porodica zavisi od njega.Svaka želja mu se ispunjava, umesto da dete sluša roditelje obratno se dogadja.
*Erotizirano vaspitanje (majmunska ljubav), javlja se u razbijenim porodicama, uglavnom žena kad je nezadovoljna u braku ili udovica, sasvim se posveti detetu i strepi nad svakom sitnicom koju kod deteta zapaža.
*Sprovodjenje preteranog principa autoriteta je veoma česta greška.Kažnjavanjem zatim batinama dete se primorava da izvrši roditeljska naredjenja.za svaku sitnicu je opomenuto ili kažnjavano na kraju stiče utisak da je pogrešno bilo šta uradi.Od ove vrste dece se kasnije u životu stvaraju veoma neprijatne, nemilosrdne osobe.Nikad nisu zadovoljni onom što postižu u životu, stalno su nezadovoljni, kritički sa sobom i sa okolinom u kome žive.
*Jedna od najvećih grešaka u porodicama je kada su roditelji razvedeni.Dete im služi kao teret u svakom pogledu.Na kraju oba roditelja nadje svoju utehu, (poslovno, zabavno), a na dete se slabo misli.Veliki broj dece ostaje bez ljubavi i brige jednog ili oba roditelja.To osećanje da nikom ne treba, nosi u duši do kraja života.
   Detetu je potrebna ljubav kao najjače vaspitno sredstvo.Ljubav, prekor, kazne  nekad moraju biti obostrani od oba roditelja.
Roditelji moraju biti dosledni  u svojim zahtevima, pravedni prema detetu i jednaki  u ponašanju prema svojoj deci.

Kada dete polazi u vrtić najviše vremena provede u igri.Može biti u zatvorenom ili otvorenom prostoru.To su aktivnosti skakanje, trčanje, puzanje, pa čak i sedenje, zahteva adekvatnu garderobu.Zato je potrebna odgovarajuća garderoba izbor boja i dezen, tkanina da bude vrlo izdržljiva.Kada krenete u kupovinu treba dobro otvoriti oči, jer kućni budžet  možete oštetiti sa lošom kupovinom.Obavezno pogledajte etiketu na garderobi da je 100% ni pamuk, pa čak možete i da pipnete da bi ste bili sigurni da je prijatno za nošenje.
Najviše zimi roditelji se strepe da će im mališan prehladiti, tokom igre i zato im rado kupuje se debeli džemperi.Medjutim to baš nije tako, jer igrajući im je toplije nego odraslima i zato je potrebno obačiti slojevito.Debeli džemperi nisu baš pogodni jer  se dašava da grebu ili su glomazni.Nežnu dečju kožu mogu iritirati ili izazvati svarb pa čak i nervozu.Kod  dečje garderobe izuzetno je važno da budu što jednostavniji.U hladnim danima za igru napolje noge treba dobro zaštititi.Za devojčice su izbor debele hulahopke i pantalone a za dečake su potrebne dugačke gaće i pamučne pantalone.
Zato dragi roditelji ne treba kupovati skupe stvari za decu već treba gledati da su jednostavni i što toplije.

Uglavnom supružnici, partneri ravnopravno započinju svoj bračni ili partnerski odnos.Često tu ravnotežu menja rodjenje deteta.Sprovedene studije pokazuju da se često taj odnos, nakon rodjenja deteta oslabi.Po nekima je taj odnos stabilan, i još više se poboljšava.Može da se konstatuje, da su deca u većoj meri, povezajuća snaga roditeljskog odnosa, i da taj brak, partnerstvo duže ili večito traje.

Trudnoća je dokaz za zbližavanje

Žena tokom graviditeta,više je osetljiva nego inače.Često oseća zavisnost, nezaštićenost.Zato je od velikog značaja da veruje svom supružniku, jer od njega očekuje pomoć sa svim mogućim tegobama.
Muški svet ima različito mišljenje.Nekima je to milo i lepo, pažljivi su, dok drugima odgovara da žena zavisi od njih, dosta su netolerantni i grubi.U svakom slučaju trebalo bi da postoji pravi bračni ili partnerski odnos, da bi uspešno prošli kroz ovu fazu života.