Zbog identifikacije sluha kod svake novorodjene bebe, bi trebalo da se uradi rano ispitivanje sluha, naročito kod prevremene rodjene dece.Sa ciljem da li postoji oštećenje ili potpuni nedostatak sluha.Neotkriveni rani gubitak sluha vuče sa sobom poremećaj govora, intelektualne i emocionalne, psihosocijalne hendikepe.Na žalost u našoj zemlji postoji samo par takvih porodilišta koji može da sprovede skrining test  na novorodjenim bebama.Treba ipak naznačiti da skrining test daje grubu orijentaciju o stanju sluha.
Kada dete napuni godinu dana pomoću BERE, to je ispitivanje potencijala moždanog stabla, tačno može da se dijagnostikuje oštećenje sluha. Na osnovu toga može da se preduzme odgovarajuće lečenje.
Zato je od samog početka odgovornost na roditelje.Budite oprezni i pratite svoju bebu.

U godinama kada naša zemlja beleži značajan pad nataliteta i kada mlade žene odlažu materinstvo često i do poznih tridesetih godina, svaki vid podsticaja na rađanje je izuzetno dragocen. Udruženje babica Srbije je, zajedno sa Građanskom inicijativom Majka hrabrost i NVO Dokument pokrenulo još pre dve godine kampanju sa idejom da se porodilišta u Srbiji reformišu kako bi se u njima ostvarili što humaniji uslovi, po meri samih porodilja i njihovih beba. Za žene je, smatraju članice ovih udruženja, da žena tokom trudnoće, porođaja i perioda dojenja dobije pravu podršku, brigu i pažnju, kako bi i majčinstvo doživela na najlepši mogući način
Tim povodom razgovaramo sa Divnom Miljković, predsednicom Udruženja babica Srbije, koja se ovim divnim, ali i izuzetno odgovornim poslom bavi već skoro četiri decenije.
– Počela sam da radim kao babica još daleke 1973. godine, priča Divna. – Tada su u porođajnoj sali radile iskusne babice od kojih sam i ja naučila zanat. Bile su vrlo poštovane i pravi autoritet, kako za nas mlade babice i trudnice, tako i za lekare, pogotovo za mlade lekare na specijalizaciji. Često bi ti mladi specijalizanti govorili kasnije kako su upravo od babica naučili da porađaju. Tada se smatralo da smo uspešni u svom poslu ukoliko je manji procenat carskih rezova. Svaki carski rez morao je biti medicinski vrlo opravdan.
Vremenom se, smatra naša sagovornica, situacija promenila tako da se porođaji sve više kontrolišu i ubrzavaju pomoću sintetičkih hormona, ili se upotrebom lekova čine bezbolnim.
– Babice su u tim medikamentovanim porođajima izgubile svoju pravu ulogu i svele se na lekarske asistente. Trudnice su postale potpuno pasivne, a porođaj, koji je jedna prirodna pojava, počinje da se tretira maltene kao bolest, kaže Divna Miljković. – U takvim uslovima porodilje se ne snalaze dobro, nedostaje im samopouzdanja, ne doje decu...
Priče više od 700 žena objavljene na sajtu majkahrabrost.com svedoče o brojnim problemima i poniženjima sa kojima se one suočavaju u porodilištima širom naše zemlje, u kojima se, prema uverenju Divne Miljković, kao i Zorke Kovačević iz GI Majka hrabrost, još uvek primenjuju zastareli i nehumani bolnički protokoli koje treba reformisati i uskladiti sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije i bolničkim protokolima u zemljama Evropske unije.
– Veliki broj porođaja u skandinavskim zemljama odvija se kod kuće, samo uz pomoć babice, kaže Divna Miljković. - U drugim evropskim zemljama trude se da naprave kućnu atmosferu, gde babica ima najvažniju ulogu u vođenju porođaja. Kod nas se, međutim, na porođaj kod kuće još uvek gleda kao na neki vid egzibicionizma, ali se i ta predrasuda polako razbija i mladi medicinski radnici uviđaju da roditelji imaju prava na slobodu izbora. Dugi niz godina sam radila u porodilištu, i sama sam imala tri porođaja i prošla kroz tri različita iskustva. Znam kako se žene kod nas porađaju i uvek sam imala osećaj da to može drugačije i bolje.
Divna je uspela da deo svojih ideja ostvari učestvujući u programu psihofizičkih priprema za porođaj, razgovarajući intenzivno sa trudnicama, želeći da im poveća samopouzdanje, jer je to, smatra ona, važan faktor koji utiče na tok i ishod porođaja.
– Buduće mame je važno naučiti samoposmatranju, kao i da u toku porođaja uvek čine ono što im je ugodno. Kad sam se susrela sa jogom shvatila sam da ova tehnika kao i drugi prirodni načini pomaganja ženi imaju prednost jer su potpuno neagresivni. Praktikovanje joge pomaže ženi da otkrije i osnaži svoje fizičke i emotivne resurse koji će joj tokom trudova i porođaja koristiti da što bezbolnije prođe kroz ovo iskustvo, kao i da sačuva svoje i bebino zdravlje.
Žena koja se porađa, objašnjava dalje Divna Miljković, zaslužuje okruženje u kojem je poštovana njena privatnost, autonomija i emocionalna zaštićenost. Zbog toga je ideja vodilja Udruženja babica Srbije da porodilje, njihove bebice i cela porodica doživljavaju rađanje kao oplemenjujuće i osnažujuće iskustvo, a ne kao bauk.
– Uloga oca tokom trudnoće i porođaja podjednako je važna kao i uloga majke. On je taj koji snagom svoje volje i duha treba da obavije i majku i dete aurom smirenosti, sigurnosti i ljubavi.
Naša sagovornica smatra da je minut do dvanaest da se situacija u našim porodilištima promeni, kako bi ona postala humanija i toplija mesta, gde će se žene osećati kao kod svoje kuće.
– Porodilja mora da bude slobodna, da ima babicu uz sebe koja brine samo o njoj, da joj bude udobno, da nije gladna, žedna, uplašena... Poseban problem je prvi sat posle porođaja u kome novorođenče prirodno pripada samo majci, a upravo tih prvih sat vremena mogu odrediti i njihov budući odnos. Kod nas se o tome ne vodi računa i svi se trude da završe svoj „posao” što pre: presecanje vrpce, kupanje, merenje, ušivanje epiziotomije. Majka eventualno dobije bebu na sekund, jedva da je i vidi čestito. A za porodilju i bebu je idealno da ostanu zajedno što duže, jer to stimuliše izlučivanje hormona koji su važni za rađanje placente. I laktacija tada počinje, a majčino mleko je najbolja hrana za novorođenče, i najlepši izvor ljubavi i pozitivne energije. Ipak, žena je ta koja donosi odluku o načinu ishrane njene bebe i tu odluku treba poštovati. Kao dosledni zagovornik prirodnog porođaja, Divna Miljković nije pristalica ni epiduralne anestezije i tvrdi da je najbolji i najbezbedniji porođaj kako za majku tako i za dete onaj tokom kojeg se ne koriste lekovi i stimulansi, osim kad to naravno nije neophodno.
Izvor:B92

Živimo u vremenu koje teško da može da se poredi sa ijednom poznatom istorijskom epohom po količini volje, energije i novca koji se ulažu u fizički izgled. Biti mršav, danas znači biti srećan, pa se milioni ljudi širom planete izgladnjuju i iscrpljuju napornim vežbama, kako bi dostigli savremeni ideal - vitku i zategnutu figuru
Trudnoća, period u kome žensko telo prolazi kroz mnogobrojne promene, kako bi najbolje «služilo» životu koji u njemu raste, za žene je do nedavno predstavljala jedinstvenu priliku da se konačno opuste i oslobode večitog pritiska da izgledaju savršeno. Međutim, izgleda da je to vreme prošlo. Sve je više trudnica za koje devet meseci iščekivanja postaje devet meseci nemilosrdne borbe sa svakim dodatnim gramom, a kamoli kilogramom. Za njih izraz «jesti za dvoje» dobija značenje «gladovati za dvoje». Kada ovaj zabrinjavajući fenomen ode u krajnost i preti da ugrozi zdravlje majke i budućeg deteta, naziva se «pregoreksija».

Roditi vanbračno dete pre samo pola veka bilo je sramotno i tragično. Danas se na to odlučuje čak trećina žena razvijenog dela sveta, a u Srbiji svaka peta trudnica odlazi na porođaj bez venčanog lista.
Da li je reč o supermamama, koje mogu da zamene oba roditelja, ili su partnerski odnosi u tako dubokoj krizi da žene, u nemogućnosti da zasnuju ozbiljnu partnersku vezu i porodicu, biraju samostalno materinstvo kao jedini mogući način da dobiju dete.
Olivera J., službenica iz Beograda, počinje svoju neobičnu životnu priču. „…Imala sam 38 godina i osetila da je moj život dospeo u neku vrstu ćorsokaka. Radila sam posao koji nisam volela, i koji je bio prilično monoton. Povremeno sam izlazila sa muškarcima, ali bismo posle jednog ili dva sastanka jednostavno prekinuli kontakt. Ali, i takvih je susreta bivalo sve manje, jer sam upala u onaj začarani krug posao-kuća. Većina drugarica već su bile udate i imale decu, samim tim nisu mogle da izlaze, na radnom mestu nije bilo prilike da upoznam neku novu osobu, pogotovo ne zanimljivog i neoženjenog muškarca mojih godina.

Novorođeno dete željno očekuje majka, otac  i svi članovi porodice.Zajednička želja je da se tom detetu pruži zdravo, veselo i bezbrižno detinjstvo.Trudnica treba da se oslobodi straha od rađanja.U savetovalištima za trudnice organizuju se kursevi za pripremu porođaja.Porođaj treba obaviti u porodilištu, gde postoji sve mogućnosti da se zaštite majka i dete.Za dete koje će se roditi veoma je značajno, da svi ukućani budu zdravi, da ne bude izloženo infekciji.Majka mora znati da bolesnim osobama nije dozvoljeno nikakav kontakt sa bebom, sa priborom za hranjenje.Jasno je da bebici treba obezbediti sve što je neophodno:soba, krevetić, pribor za negu i ishranu, odeću, kozmetiku itd.

Ljubomora je vrlo snažan osećaj, čak i kod odraslih, ali  je još teže podnose deca mladja od 5 god.
Sebičnost, nedruštvenost, osećaj nesigurnosti často podstakne od snažnog osećanja ljubomore, zbog rodjenja mladjeg brata, ili sestrice.
Ljubomora spada u životne činjenice i ne može se potpuno izbeći u porodičnom životu. Teška ljubomora malog deteta može dovesti do ozbiljnih poremećaja u njegovom životu.
Da bi se to sprečilo, sve treba pokušati. Dobro je unapred obavestiti dete, da će dobiti brata ili sestricu, ( samo ne treba obećati pol deteta ), jer deca vrlo ozbiljno shvaćaju obećenja ove vrste. Dolazak drugog deteta ne sme uticati na život prvog deteta. Kada se majka vrati iz porodilišta kod kuće obično nastaje veliko uzbudjenje. Majka je umorna, uzrujana. Otac žuri po kući i pomaže. Starije dete sve to posmatra zbunjeno sve što se dogadja, i oseća se napuštenim. Ako je moguće dete treba odvesti na šetnju, pre nego majka i novorodjenče stigne kući.
Kad je uzbudjenje prošlo, sve je stavljeno na svoje mesto i majka se malo odmorila, vreme je da se prvo dete vrati kući. Majka će ga zagrliti i porazgovarati s punom pažnjom.
Kad dete bude spremno majka će započeti razgovor o novorodjenčetu. Treba dopustiti da mu doda bočicu, sa vodicom, da pomogne oko kupanja, da drži peškir.

Po dolazku iz porodilišta beba će više spavati ili plakaće zbog premorenosti. Postoji takozvani fiziološki pad telesne težine - kaliranje posle rođenja, što će beba nadoknaditi za desetak
dana. Moguća je i žutica, to je prirodna pojava prilagođavanje na spoljnu sredinu. U tom periodu dajte više prokuvanu vodu, krevetac okrenite prema prozoru, odnosno na svetlost.
Ako žutica duže traje obratite se lekaru. Zbog adaptacije na spoljnu sredinu moguće je perutanje kože i alergijski osip. Kod neke bebice možemo zapaziti i otok mlečnih žlezda, čak i
krvarenje kod devojčica iz vagine i takozvane komedoni to su beličaste sitne tačkice po  nosu. Sve ovo je dejstvo majčinih hormona i bez ikakve probleme spontano prolazi nakon dve nedelje.  

Savetujem Vam po dolazku mame i bebe kući iz porodilišta u prvom mesecu svi spavajte u istoj sobi. Mami je potrebna pomoć oko sebe i deteta. Po gotovo ako je majka sečena još
više obratite pažnju i pomozite joj. Porodilje su sklone postpartalnoj psihozi, depresiji koja može da traje oko 40 dana. Da bi se sve funkcionisalo kako treba, bitno je što bolje da se
organizujete, i sve pripremite na vreme. Fotografišite bebu, upišite i datum na fotografije. Snimite kamerom ako ste u mogućnosti, što češće, jer dete brzo raste.
Za ime deteta neophodna je saglasnost  oba roditelja, da kasnije ne biste imali problema. Imenom deteta možete obradovati čak i neke značajne ličnosti iz porodice.
U roku od 30 dada prijavite bebu u opštini (matičaru ) da da bi ste dobili IZVOD iz matične knjige rođenih. Ponesite sa sobom venčani list  ličnu kartu, bebinu otpustnu listu.