Od začeća do rođenja djeteta, rast i razvoj ploda ovisi o nutrijentima koje majka unosi hranom. Potrebe za određenim nutrijentima povećane su tijekom trudnoće pa se stoga smatraju kritičnima za pravilan rast i razvoj djeteta te zdravlje buduće majke. U te nutrijente spadaju: folna kiselina, vitamin B12, vitamin C, vitamin D i vitamin A. Od minerala, vrlo je važno paziti na adekvatan unos kalcija, cinka, magnezija i željeza. Tijekom prvog tromjesečja „kritični“ nutrijenti su folna kiselina, vitamin B12 i cink, a tijekom drugog i trećeg tromjesečja željezo, kalcij i magnezij.

Energija

Primarna potreba organizma je potreba za energijom. Energiju osiguravamo hranom odnosno hranjivim tvarima iz hrane.
Energetske potrebe buduće majke su povećane iz dva osnovna razloga. Prvi je pojačani metabolički rad svih tkiva i organa, dok je drugi pošteda bjelančevina. Naime, tijekom trudnoće bjelančevine su prvenstveno nužne za intenzivnu izgradnju tkiva, a ne u svrhu dobivanja energije.
Kako bi se osiguralo dovoljno energije za brz rast fetusa i tkiva prosječno je tijekom trudnoće potrebno unijeti dodatnih 55.000 kcal. Iako se na prvi pogled to čini teško zamislivim, preračunato to znači da trudnice trebaju tijekom 2. i 3. tromjesječja svakodnevno osigurati 300 kalorija više nego prije začeća. Tijekom prvog tromjesječja nema potrebe za dodatnom energijom, osim u trudnica koje su ušle u trudnoću sa osiromašenim energetskim rezervama. Njima se preporučuje unos dodatnih 300 kcal svaki dan tijekom cijele trudnoće.
300 dodatnih kalorija će otprilike osigurati 2 ½ šalice obranog mlijeka, 100 g sladoleda ili pecivo sa sirom. Nerijetko trudnice dolaze u napast da „jedu za dvoje“ ili udvostruče količinu hrane koju inače konzumiraju. Osim što takvi postupci mogu rezultirati prekomjernim gomilanjem kilograma, za njima nema potrebe. Dodatnih 300 kalorija je sasvim dovoljno da bi se osigurala energija neophodna za zdrav napredak trudnoće. Stoga moto buduće majke ne bi smio „jesti za dvoje“ već „jesti kvalitetno“.

Prenesena trudnoća može da prouzrokuje intrauterine smrt ploda ili nekih komplikacije prilikom porodjaja.To je period kada se više dana produži trudnoća u odnosu na očekivani termin porodjaja.Biološka prenesena trudnoća se razlikuje od vremenski produžene, kada ne postoji nikakva opasnost za plod.Ukoliko je plod intrauterino vremenski prenesen, ne mora biti prezrelo ili oštećeno novorodjenče, jer plodovi različito sazrevaju.Neki plodovi sazrevaju i pre 10.-og  lunarnog meseca a nekima je potrebno nešto duže, ali to ne znači prekomerne zrelosti.
Može se reći da prosečno trajanje trudnoće iznosi 280 dana računajući od prvog dana poslednje mesntruacije.Odstupanja su moguća u granicama normale  od -15 do +15 dana.
Uglavnom deca se radjaju u ovim okvirima, postoji i odstupanja kao prenesena trudnoća ili pokazuju znake prekomerne zrelosti.
Biološki prenesena novorodjenčad se smatraju preterano zrelom nekad ugroženom.Uzroci dužeg trajanja trudnoće su samo pretpostavke.Razvijene žene, višerotke duže nose trudnoću.
Primanje  progesterona u toku trudnoće može da odlaže termin porodjaja.Produžena trudnoća može biti i posledica usporenog intrauterinog razvoja ploda.

Za vreme trudnoće može da se desi infekcija preko materice, koji izaziva razna oštenjenja kod ploda.Na taj način može biti i oštećenja nerazvijenog mozga.To patološko stanje može da se desi i zbog genetskih grešaka.Dolazi do prevremenog zatvaranja fontanela, zbog usporenog rasta već oštećenog mozga.Ova deca imaju smanjen obim glave (mikrocefalus), često su mentalno i motorno oštećena.Često se beba rodi normalno, nakon par meseci glava prestaje da raste, fontanele se zatvaraju, nastaje psihomotorna retardacija.Tada se sprovodi razna ispitivanja, da se vidi uzrok oštećenja koja je trajna.

Rekurentna intrahepatična holestaza u trudnoći je benigno oboljenje, manifestuje se kliničkim i biohemijskim znacima holestaze, bez promena opšteg stanja i ima dobru prognozu. Posle porođaja klinički i biohemijski znaci se u potpunosti povlače. Ponavlja se i u sledećoj trudnoći.

Uzrok nastanka

Pretpostavlja se da je holestaza posledica visokih nivoa estrogena u krvi trudnice. Poremećen je metabolizam estriola.

Klinička slika

Simptomi i znaci oboljenja javljaju se najčešće između trećeg i desetog lunarnog meseca trudnoće. Najpre se javlja intenzivan svrab po čitavom telu, a posle 1-2 nedelje laka ili umereno intenzivna žutica. Mokraća postaje tamnija, a stolica svetlija. Bolesnica nema gastrointestinalne tegobe. Simptomi traju do kraja trudnoće, posle porođaja brzo nestaju. Bolest nosi određene opasnosti za plod. Jetra nerođene bebe ima skromne metaboličke mogućnosti "čišćenja" krvi od žučnih kiselina i praktično potpuno zavisi od majčine jetre. Rizik za bebu korelira sa nivoom žučnih kiselina. Smatra se da je preko 10 micromol/L već holestaza, ali velika opasnost za bebu počinje tek kada nivo žučnih kiselina u krvi trudnice dostigne ili premaši 40 micromol/L.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, laboratorijskih analiza.

Lečenje

Trudnica sa holestazom mora da se najpažljivije prati. Svrab se leči simptomatski ( holestiramin). Preporučuje se primena vitamina K i gvožđa. Jedna od zaštitnih mera je indukcija prevremenog porođaja u poslednjim nedeljama trudnoće da bi se beba što kraće izlagala povišenom nivou žučnih kiselina.
Izvor:stetoskop.info

Na tok i ishod porodjaja utiču tri faktora:
-plod
-porodjajni kanal
-prirodne porodjajne snage
U toku porodjaja, veličina ploda ima najvažniju ulogu odnosno njegov odnos prema porodjajnom kanalu,njegova sposobnost, prilagodjavanja porodjajnim putevima prvenstveno koštanom kanalu male karlice, njegov položaj stav i držanje.Porodjajni kanal učestvuje u poriđaju.Deli se na koštani i meki deo.Koštani deo porodjajnog puta čini mala karlica, a meki deo porodjajnog kanala čine grlić materice, vagina i medjica.U toku porodjaja je potrebno da se mekani delovi porodjajnog kanala dovoljno prošire, da bi omogućili prolaz ploda.U prirodne porodjajne snage spadaju porodjajne kontrakcije materice ili trudovi i naponi.Trudovi su bezvoljne kontrakcije materice koje se javljaju sa početkom porodjaja i sa pauzama traju sve do izbacivanja posteljice i ovojaka.U početku porodjaja kontrakcije materice, koje žena oseća kao porodjane bolove su retke, slabe i kratkotrajne.Javljaju se na 20-30 minuta i traju od 10-20 sekundi, i porodilja ih oseća kao lako stezanje materice koje polazi od krsta a završava se napred prema simfizi.Sa napredovanjem porodjaja kontrakcije materice su sve češće, jače i duže traju.Pred kraj u doba širenja kontrakcije materice su veoma jakog intenziteta traju oko jedan minut, a javljaju se na 2-3 minuta.U to vreme odnosno pred samu pojavu napona žena oseća najjače porodjajne bolove.Posle toga, intenzitet trudova popušta da bi se ponovo pojačao u momentu izlaska ploda.Naponi su bezvoljne kontrakcije prvenstveno dijafragma i trbušne muskulature porodilje, izazvana refleksnim putem usled pritiska prednjačećeg dela ploda na cervikalne ganglije.Naponi se javljaju istovremeno sa trudovima, odnosno nadovezuju se na njih.Porodilja svojom voljom može da utiče na intenzitet napona, tj. može da ih pojačava i oslabljuje.Naponi se javljaju u drugo doba porodjaja, pri istiskivanju ploda i traju sve do kraja trećeg porodjajnog doba dok ne izadje posteljica i ovojci.Porodjaj treba izvoditi u dobro pripreljenoj porodjajnoj sali.

Plod je začetak posle trećeg meseca trudnoće, kada je organogeneza  (stvaranje njegovih organa) u potpunosti završena.Od trećeg meseca lice počinje da dobija svoj budući izgled, udovi postaju srazmerni u odnosu na dužinu tela, razviju se spoljašnji polni organi, već se po njima može da odredi pol.Plod se relativno brzo razvija u matrici.Njegov rast u dužinu izračunava se kad se broj meseci njegove starosti podigne na kvadrat.Tako se dobija da je začetak od mesec dana dugačak 1 cm.Od dva meseca, 4 cm, od tri meseca 9 cm, od četiri meseca 16 cm, od 5 meseci 25 cm.Od šest meseci pa nadalje dužina ploda se dobija kad se broj meseci pomnoži sa brojem 5. tako je pold na kraju šestog lunarnog meseca dugačak 30 cm.
Tokom trećeg meseca  dužina glave iznosi polovinu dužine trupa, oko petog meseca  trećinu a pri rođenju četvrtinu.
Do petog meseca plod-fetus raste brzo,  ali se njegova težina slabo povećava. Na kraju petog meseca iznosi samo 500 gr.Naprotiv tokom druge polovine razvoja, težina se znatno povećava.U početku je naboranog izgleda, zbog slabo izraženog potkožnog tkiva, tek u poslednja dva meseca se zaobljuje, jer se tada razvija i raspoređuje se potkožno masno tkivo.
Donesen plod je dugačak oko 50-52 cm, a težak je oko 3200-3500 g.Koža je poktivena masnom i beličastom masom (sirasti ) i zove se vernix  caseosa.Kosa oko 1 cm i više, nokti formirani.Na leđima ramenima i zadnjoj strani vrata vide se tanke malje-lanugo.Od obima svih delova tela najveće je obim glave.Kosti glave nisu potpuno okoštene, i odvojene  su jedna od druge, u predelu šavova što dozvoljava izvesnu promenu pri porođaju.Mesta gde se nađu ovi šavovi nazivaju se temenac-fontanela.Pre rođenja krvotok fetusa je vezan za krvotok posteljice preko pupčane vene prima iz posteljice krv bogatu kiseonikom.Fetus ne diše, snabdeva se preko posteljice.Pluća-alveole još nisu raširene  i organi za varenje su u mirovanju.Tanka creva  su ispunjene  ljigavom, zelenkastom masom.Lučenje mokraće se vrši još pre rođenja i izlazi u plodovu vodu.Neuro-muskularni sistem je još nedovoljno zrelo.

Zdravstvena zaštita koju uživaju buduće majke u toku trudnoće, stručna pomoć u porodjaju i zaštita majke i deteta posle porodjaja, predstavljaju faktore koji imaju značajan uticaj na proces reprodukcije populacije.Redovnom stručnom kontrolom u toku trudnoće mogu se otkloniti brojni faktori, koji nepovoljno utiču na pravilan razvoj ploda i normalan tok trudnoće, podrazumevajući i decu sa nedovoljnom težinom pri rodjenju i prevremenu rodjenu decu.Odredjeni periodi u životu žene uslovljeno biološkom funkcijom,  u toku procesa reprodukcije tj. za vreme trudnoće, porodjaja i posle porodjaja. Značaj žena koja je po svojoj prirodi nosilac biološke reprodukcije i funkcija materinstva i sve veća ulaga i angažovanost u privrednom i društvenom životu.U periodu vršenja funkcije materinstva obuhvata niz preventivnih i kurativnih mera zdravstvene službe koje imaju za cilj:
**da obezbede fiziološki tok trudnoće i razvoj ploda,
**da blagovremeno otkrivaju eventualna opšta i specifična oboljenja vezana za trudnoću,
**da obezbede stručna medicinska pomoć u porodjaju,
**putem pružanja  stručne nege i kontrole posle porodjaja spreče  eventualne komplikacije,
**obuhvaćenost trudnih žena radom savetovališta pruža odgovarajuće savete i vrši kontrolne preglede.
Zdravstveno stanje trudnica je značajan faktor, od koga zavisi zdravlje budućeg deteta.Značaj savetovališnog rada ogleda se u zdravstveno vaspitnom radu  i kontroli zdravlja trudnice.Nepravilna ishrana, uslovi stanovanja i rada, nivo prosvećenosti, loši socijalno ekonomski uslovi su od bitnog uticaja na zdravlje majke i ploda.Zaštita majke ne obuhvata samo zaštitu trudnoću već mora početi mnogo ranije u smislu pripremanja žene za reproduktivnu funkciju,što će doprineti čuvanju njenog zdravlja, boljoj pripremi za brak i porodični život, trudnoću i odgoj deteta.Stručno obavljen porodjaj obezbedjuje povoljnu perinatalnu zaštitu, utiče na zdravlje  trudnice, majke, novorodjenčeta kao i postnatalni period.

U medicini postoje dve definicije za ovaj pojam i to:jedna akušerska i druga pedijatrijska, što vrlo često pravi zabune, mada i jedna i druga imaju svog opravdanja.U akušerstvu se pod pojmom nedonošče podrazumeva se novorodjenče koje je rodjeno pre normalnog isteka trudnoće odnosno pre 280 dana ili pre 10 lunarnih meseci po 28 dana.U pedijatriji odnosno, neonatologiji pod pojmom nedonošče ili prematurus podrazumeva se svako novorodjenče, koje je pre rodjenju lakše od 2500 grama a kraće od 47 cm.,bez obzira na trajanje života u utrobi majke.
Po klasičnom shvatanju dete čija telesna težina pre porodu iznosi izmedju 4oo  do 999 grama, dužina tela od 28 do 35 cm., a dužina nošenja u trudnoći
22 do 28 nedelja.Ovo dete nije sposobno za život, ili samo uz nasavršeniju tehnička pomagala može održati u životu.Dete koje je pri rodjenju teško od 1000 do 2499 grama a dužina tela od 35 do 47 cm., i nošeno je od 29 do 38 nedelja.Ovakvo dete može lako uz stručnu negu održati u životu.Ova grupa nedonešene dece podeljeno prema telesnoj težini još u tri podgrupe:
prva grupa: deca teška pri porodu od 1ooo--15oo grama,
druga grupa:deca sa 1500--2000 grama,
treća grupa: deca sa težinom pri porodu od 2000--2500 grama.
Ova podela u podgrupe je potrebna zbog različite anatomske i funkcionalne razvijenosti.

Porođaj se deli na četiri porođajna doba:
-doba šitrenja ili dilatacije,
-doba istiskivanja ploda ili ekspulzija,
-doba rađanja posteljice i ovojaka ili placentno doba,
-postplacentno doba.
Prvo doba porođaja ili doba širenja, karakteriše se izravnavanjem grlića i dilatacijom cervikalnog kanala materice.Počinje sa prvim porođajnim kontrakcijama, a završava se potpunom dilatacijom spoljnjeg ušća materice.Doba širenja kod prvorotki traje od 12-16 časova, a kod višerotki od 6-10 časova.U porodilištima-akušerskim odeljenjima uz prisustvo lekara, babice trajanje porođaja u celini skraćeno na račun doba dilatacije.Vodenjak je deo plodovih ovojaka i plodove vode, koje se nalazi ispred prednjačećeg dela ploda.On se formira u početku porođaja.Pri kraju prvog doba porođaja, nastaje spontano prskanje vodenjaka.posle izvesnog stapena  sirenja ušća materice postojanje vodenjaka usporava dalju dilataciju i produžuje porođaj, pa se zato pri dilataciji spoljnjeg ušća za tri poprečna prsta vodenjak se veštački prokida.U prvo doba porođaja porodilji i plodu prete izvesne opasnosti zato je neophodna kontrola od strane lekara i babice.Stanje porodilje se stalno kontroliše, izgledom kože, vidljive sluzokože, krvni pritisak, telesna temperatura, kontrola disanja i učestalost pulsa.Povremenim spoljašnjim i unutrašnjim pregledima prati se tok porođaja, odnosno napredovanje dilatacije i utiskivanje prednjačećeg dela ploda kroz porođajni kanal.U ovo doba se kontrolišu i porođajne kontrakcije materice odnosno trudovi.U isto vreme kontrolišu stanje ploda, njegovih srčanih tonova, i praćenjem krivulje dobijene EKG.
Drugo doba porođaja tj. vreme istiskivanja ploda, počinje od potpune dilatacije spoljnjeg ušća materice i završava se rađanjem novorođenčeta.U ovo doba porođaja pod dejstvom materičnih kontrakcija i napona plod se spušta kroz proširene porođajne puteve prema izlazu porođajnog kanala.Kod višerotki traje oko pola sata, a kod prvorotki nešto duže.Drugo doba porođaja ne sme da traje duže od 2 časa.Uz strogu kontrolu porodilja i ploda.Stanje ploda se kontroliše povremenim slušanjem srčanih tonova.Srčani tonovi ploda izvan kontrakcije materice, treba da su jasni ritmični i određene frekvencije koja se kreće od 120-140 otkucaja u minuti  (zbog preteće asfikcije ploda).Pojava svežeg mekonijuma u plodovoj vodi, ako glavica prednjači takođe je znak da plod pati.Važan znak preteće intrauterine asfikcije ploda jesu njegovi vrlo živahni i učestali pokreti.Plod ne miruje, koprca se jer nema dovoljno kiseonika ,odnosno nagomilani ugljendioksid u krvi draži njegove centre u produženoj moždini, usled čega se kontraktuje njegova telesna muskulatura.U slučaju sumnje da plod pati u doba istiskivanja mora se porođaj završiti carskim rezom.Ako porođaj teče u najboljem redu pri kraju drugog doba porođaja, pri prelasku prednjačećeg dela ploda preko međice, i ako je međica visoka i rigidna može doći do njenog cepanja, pa čak i do ruptore.U tom slučaju treba izvršiti epiziotomiju.Čim se dete rodi babica ga prihvata za nožice i podiže u vis da bi se iz disajnih puteva iscedila aspirisana sluz i plodova voda.Čim prestaje pulzacija pupčane vrpce iz pupčanika se prema novorođenčetu, istisne zaostala krv pa se pupčanik podveže i preseče. Novorođenče se opere pod mlaz i obriše se patrljak pupčane vrpce se ponovo podveže, iscedi i skrati se na to se stavlja sterilna kabel gaza  sa Betadinom.Novorođenče se pregleda od strane pedijatra  (zbog eventualne anomalije u razvoju, naročitu pažnju treba obratiti na prirodne otvore, čmar, spoljne polne organe, usta, ekstremiteti).Izmeri se težina i dužina novorođenčeta, zatim obim glave i apgar scor.
Treće doba porođaja  ili placentno doba, počinje od momenta rađanja ploda i završava se rađanjem posteljice i ovojaka.Izlazkom ploda i plodove vode materica se oslobađa glavnog dela svog sadržaja.Posteljica se odvaja od materice zu otvaranje uteroplacentnih krvnih sudova što je praćeno krvarenjem.Na taj način između materice i posteljice se stvara krvni ugrušak tzv.retroplacentni hematom, koji rastući i pod dejstvom povremenih kontrakcije i retrakcije materice nastavlja odvajanje posteljice i ovojaka.Odvaljena  (odlubljena) posteljica se spušta na predeo grlića materice, i pritiskujući na cervikalne ganglije izaziva napone.Ovi naponi omogućavaju izbacivanje posteljice iz porođajnog kanala.Nekad može da se desi da je potrebna stručna intervencija za istiskivanja posteljice, preko trbušnog zida, ili ručno se izvrši odlubljivanje.
Četvrto doba porođaja je po izlasku posteljice završava se treće placentno doba i počinje postplacentno doba porođaja.Značajnosti ovog doba je u tome što u to vreme porodilja može obilno krvariti, usled čega je ponekad ugrožen i njen život.Zato mora da bude pod stalnom kontrolom lekara i babice.Porodilju posle porođaja, najpre treba dobro utopliti i preneti u sobu za babinjare, gde može da se odmori.

Izmedju 3-5 dana života kod novorodjenčeta oba pola, javlja se kao posledica delovanja hormona koji su intrauterino prošli u krvotok ploda iz organizma majke.Primeti se otok u predelu grudnih žlezda, bez crvenila koji je bezbolan.Na pritisak može da se iscedi nekoliko kapi tečnosti slične mleku.Otok se povećava do desetog dana uzrasta, zatim lagano opada.
Pojava je bezazlena, nije potrebna nikakvo lečenje, istiskivanje tečnosti je strogo zabranjeno, jer s tim pojačavamo još više sekreciju.kao reakcija na hormone majke, može se javiti od 5-7 dana lako vaginalno krvarenje kod ženskog novorodjenčeta.Ova pojava je fiziološka. medjutim treba ipak budno pratiti ovu pojavu, da nije možda u pitanju patološko krvarenje novorodjenčeta.