Ablativne operacije iz domena hirurgije bola podrazumevaju presecanje puteva za bol, odnosno prekid veze između prijemnika za bol (nociceptora) i mozga, gde se i doživljava osećaj bola. Ove operacije spadaju u hirurgiju bola u užem smislu reči. Bol se preseca na različitim nivoima, počev od periferije (nociceptori), do centra (moždana kora). Efekat presecanja bola je privremen, odnosno bol se opet javlja posle izvesnog vremena.

Što je presecanje proksimalnije (bliže mozgu) efekat je bolji i dugotrajniji, ali su i intervencije tehnički zahtevnije i povezane sa većom mogućnošću komplikacija. U hirurgiji bola važi pravilo da „bol beži od noža“. Ovo znači da je mesto svakog narednog presecanja bliže mozgu. Primera radi, kada se nakon presecanja perifernog nerva bol opet javi, sledeće presecanje se radi na nivou senzitivnih korenova kičmene moždine, pa sledeće u samoj kičmenoj moždini i tako redom do centara u moždanoj kori.

Bol se najčešće preseca na nivou perifernih nerava, senzitivnih korenova kičmene moždine, kičmene moždine i mozga.

Postherpetična neuralgija je bol u regiji zahvaćenoj herpes zoster infekcijom. Veoma je jak, žareći i sevajući, a često se pojačava dodirom zahvaćene kože. Posledica je oštećenja perifernih nerava nastalim usled infekcije.

Virus herpes zostera izaziva karakteristične kožne promene, koje oštećuju nervne završetke, te ovi šalju abnormalne impulse ka mozgu gde se formira osećaj bola. Bol može trajati danima, mesecima ili doživotno.

Starije osobe sklonije su postherpetičnoj neuralgiji. Ona se javlja kod manje od 10% inficiranih u dobi ispod 60, a u oko 40% slučajeva u dobi preko 60 godina.

Bol kao posledica virusne herpes zoster infekcije može biti akutni i hronični. Akutni nastaje u vreme ili neposredno pre izbijanja kožnih promena i traje kraće od tri meseca, odnosno povlači se sa izlečenjem infekcije. Hronični bol traje duže od tri meseca, odnosno prisutan je mesecima ili godinima nakom povlačenja kožnih promena i on je, u stvari, postherpetična neuralgija u užem smislu reči.

Meso je glavni izvor proteina i sadrži oko 15-20%.Zatim sadrži gvožđe, fosfor, magnezijum, vitamin B kao i sve aminokiseline neophodne za održavanje ćelija i njihovo obnavljanje.Meso je siromašno kalcijumom, zbog toga ga treba kombinovati sa drugom hranom bogatom kalcijumom i vitaminom C koga u mesu takođe slabo ima.U 100g. mesa ima oko 150-250 cal.U ishrani odojčeta i malog deteta najviše se koristi krto meso piletina, teletina, govedina i riba.Meso kuvano u vodi,treba da se kuva u što manjoj količini vode.Ova voda ne sme se baciti.U toku kuvanja mesa izgubi se 20% tiamina.Kuvano meso se daje odojčetu pomešano sa povrćem ili odvojeno.U ishrani se koristi pored mesa i unutrašnjih organa(iznutrice) kao što je džigerica, mozak, bubrezi.
Kuvana pileća džigerica
potrebno je:
1-2 pileće džigerice,malo soli Pileća džigerica sveža dobro se opere i posoli se.Staviti u posudu u kojoj se doda malo vode, da džigerica ogrezne.Kuva se 15-20 min.Nakon skuvanja se izmiksa i pomeša sa vodom u kojoj se kuvala.
Teleće pečenje
potrebno je:
100 g. telećeg mesa 1 kafene kašičice ulja, malo soli.Meso posloiti i staviti u posudu sa malo vode i kuvati sat vremena.Nakon kuvanja izmiksati i servirati uz neko povrće.
Pileće meso u sosu
potrebno je:
300 g.pileće belo meso,malo soli, malo putera, 100 ml. vode, jedna cela jabuka, jedan krompir jedna šargarepa.
Stavite u posudu pileće belo meso, posolite i prelijte sa vodom.Poklopite da se kuva 30min.Nakon kuvanja dodajte izseckan krompir, šargarepu i jabuku na kriške spremljene.Zatim još kuvajte 20 minuta.Izgnječite uz dodavanje putera i toplo servirajte.

Može da se desi, nakon rodjenja nije moguće opipati veliku fontanelu.Treba sačekati par dana, jer u nekim slučajevima bebe teško se provuku kroz porodjajni kanal pa im kosti lobanje budu preklopljene.Narednih dana se pojavi fontanela, a obim glave prividno poraste.Uglavnom su to zdrava deca, glava raste odredjenom brzinom, a fontanela se smanjuje i postepeno nestaje.Ukoliko se dete rodi bez fontanele, sa opipljivim grebenima na mestu spojeva kostiju, predstavljaju prerano formirane šavove i tada se najverovatnije radi o sinostozi.
To je patološko stanje, onemogućava rast mozga i zahteva  razdvajanje kostiju lobanje hirurškim putem.Mogu biti srasle samo pojedine kosti.Zato je potrebna precizna, tačna dijagnoza, uraditi RTG snimak lobanje.Intervenciju je potrebno uraditi još u prva tri meseca života sa tačno pstavljenom dijagnozom.Operacija daje dobre rezultate.

Unutrašnji organi novorodjenčeta su relativno teži u odnosu na težinu tela, nego kod odraslog čoveka.Mozak je težak 350-400 g. Što iznosi 13-14% od  telesne težine, dok  kod odraslog čoveka iznosi 2%.
Timus je težak 13-14 g. Kod odraslih po pravilu nedostaje.
Jetra je teška oko 180 g. Što iznosi 5% telesne težine kod odraslih svega 2%.
Slezine i endokrine žlezde su takodje relativo veće.
Creva novorodjenčeta iznosi 6 telesnih dužina, kod odraslog čoveka samo 4,5.

Kako starimo, stari i naše telo i to je, nažalost, nemoguće izbeći. Istraživanja skorijeg datuma pokazala su da nada ipak postoji. Ukoliko se u svakodnevnu ishranu uključi određena vrsta hrane, mogu se i te kako povećati šanse da u dubokoj starosti mozak i dalje ostane mlad.

Borovnica - neki u lekarskim krugovoma vole da se šale i zovu je - "mozgovnica", među njima i doktor Stiven Prat, autor knjige "Super hrana: 14 vrsti hrane koje će vam sigurno promeniti život". On navodi da se nakon istraživanja sprovedenim nad životinjama otkrilo da borovnica pruža zaštitu mozga od oksidacionog stresa, kao i da može ublažiti efekte poremećaja koji se javljaju u starosti, poput Alchajmerove bolesti ili demencije. Ono što su istraživanja takođe pokazala jeste da režimi ishrane u kojima obiluje borovnica veoma pozitivno utiču na sposobnost učenja i pamćenja i motoriku kod pacova u godinama, čineći ih po mentalnom sklopu bližim mlađim pacovima. Brojni eksperti za ishranu savetuju i barem jednu šoljicu borovnice dnevno u bilo kom obliku - sveže, zamrznute ili suve borovnice.

Divlji losos - riba koja živi na velikim dubinama, poput lososa, izuzetno je bogata omega-3 mastima, koje su jako bitne kada je reč o normalnom funkcionisanju mozga. Zato mnogi stručnjaci preporučuju lososa zbog svoje "čistoće" i činjenice da ga je veoma lako naći. Ono što takođe treba znati o omega-3 mastima jeste da one sadrže i čestice koje sprečavaju razvijanje upala. Među ostalim vrstama riba koje su bogate ovim mastima jesu i sardine i haringa. Preporučuju se 2-3 puta nedeljno (veličina porcije - 100 grama).

Jezgrovita i semenasta hrana - veoma je bogata vitaminom E, za koji se smatra da usporava slabljenje kognitivnih funkcija kako starimo. A ukoliko u toku dana dodate još i 30 grama oraha, lešnika, brazilskog oraha, badema, kikirikija, suncokreta, susama ili lana, sive ćelije biće vam više nego zahvalne.

Avokado - kada je reč o održavanju mozga, avokado se nalazi prsa uz prsa sa borovnicom, ističe dr Prat. Istina je da je avokado bogat mastima, ali treba znati da su to nezasićene masti, koje poboljšavaju cirkulaciju krvi u telu. Poznato je da dobra cirkulacija znači i zdrav mozak. Avokado takođe snižava i krvni pritisak. Preporuka je jesti četvrtinu ili polovinu avokada uz dnevni obrok, kao dodatak.

Žitarice u ishrani - ovsena kaša, integralni hleb i smeđ pirinač - smanjuju rizik od pojave srčanih oboljenja. Preporučujemo za ishranu polovinu šolje žitarica i jednu krišku integralnog hleba 2-3 puta dnevno.

Savet

Da biste sačuvali zdravlje i funkcije mozga, dodajte navedene namirnice u svoj jelovnik i rezultati će biti vidljivi.
Izvor:Krstarica.com

Nervi su deo perifernog nervnog sistema (PNS). Oni povezuju centralni nervni sistem (CNS- mozak i kičmenu moždinu) sa perifernim organima (oko, koža, mišić, nos, srčani mišić...). Najvažniji deo nerva su nervna vlakna koja sprovode impulse od CNS-a (motorna vlakna) ili prema CNS-u (senzitivna vlakna). Većina nerava su mešoviti nervi tj. njihovim oštećenjem dolazi do slabosti ili paralize nekih mišića, kao i utrnulosti nekih delova tela.
Hirurgija nerava je posebna neurohirurška disciplina. Ona od neurohirurga zahteva specifična znanja iz: anatomije, hirurškog rada sa nervom, te korišćenja intraoperativne stimulacije (pregled nerva tokom operacije).
Izvor:neurohirurgija.in.rs

Pravilna istraha i vežbanje nisu bitni samo za  zdravlje tela nego i za moždanu kondiciju.
Koliko ste puta zaboravili gde ste ostavili ključeve od automobila pa ih potom uzaludno tražili? Da ne spominjemo naočari na čiju ste potragu izgubili 20 minuta, a onda shvatili da su vam na glavi?! Možda bi se takve situacije ređe ponavljale ili se ne bi uopšte ogađale kada biste svom mozgu posvećivali pažnju koju posvećujete i telu. Često zaboravljamo da mozak treba da treniramo podjednako kao i telo, hraniti ga pravilnom hranom te ga poticati na razvijanje učenjem i upijanjem novih znanja.
Fizičko vežbanje od velike je važnosti za mozak, a istraživanje Instituta Duke pokazuje da  oni koji jedu zdravo i vežbaju u proseku tri do četiri puta nedeljno imaju 30 posto bolje mentalne funkcije. Trening povećava telesnu kondiciju, ali i koncentraciju, pa i kapacitete.
Ishrana nije ništa manje važna za moždane vijuge. Masnoće, alkohol, šećer i slično utiču podjednako loše na telo i mozak! Hrana koja jača mozak mora dati dovoljno energije, a uključuje ugljenohidrate, vlakna, neke proteine te malo masnoća. Prema izboru portala AskMen, mozgu dodatnu energiju daju jaja s povišenim omega-3 kiselinama, grašak  i buranija, orašasti plodovi, sveže voće, hleb od žitarica..

* Poremećaji ličnosti: plašljivost, tvrdoglavost, razdražljivost, preosetljivost, stidljivost nedostatak društvenosti, sanjarenje.
* Poremećaj ponašanja: izostajanje iz škole, lutanje, nastupi besa, laganje, kradljivost, surovost odbijanje hrane i razgovora.
* Poremećaji navika: nervozno pomanjkanje apetita i mršavljenje,nervozno povraćanje, nervozni zatvor, gojaznost, smetnje spavanja, noćni strah, nesanica, noćno mokrenje,mucanje,
   grizenje noktiju, sisanje palca.
* Psihoneuroze: stanje straha, histerija, fobija.
* Psihoze: shizofrenija, manijačno-depresivna psihoza, rani infantilni autizam.
* Epilepsija
* Mentalna defektnost ( hereditarna i nepoznatog porekla )
* Psihički poremećaji kod organskih oboljenja: encefalitis, trauma, trovanja, tumori mozga.

Uzročnik je Burkholderia pseudomallei (Malleomyces pseudomallei, Actinobacillus pseudomallei), gram negativna bakterija, koja je prisutna na tlu i u vodama u tropskim predelima. Rezervoari su domaće životinje (koze, konji, svinje, ovce), divlji glodari, majmuni. Čoveki se inficira inhalacijom kapljica ili direktnim kontaktom sa kontaminiranom vodom, hranom ili tlom. Postoje i slučajevi prenošenja seksualnim putem.
Ova bakterija je interesantna jer se smatra potencijalnim biološkim oružjem u biološkom terorizmu.
Inkubacioni period nije tačno definisan i može trajati od 2 dana pa i do nekoliko godina.
Akutna lokalizovana infekcija: karakteriše se nodulima (čvorićima) koji se stvaraju na mestima ulaska uzročnika kroz prethodno oštećenu kožu. Ove promene može pratiti povišena telesna tempeartura, generalizovani bol u mišićima, može se brzo širiti putem krvi po celom organizmu.
Plućna infekcija: počinje sa visokom temperaturom, glavoboljom, anoreksijom i slabošću mišića. Čest je bol u grudima i kašalj. Klinička slika može ličiti na brojna plućna oboljenja od bronhitisa do teške pneumonije.
Generalizovana infekcija: javlja se kod bolesnika sa oslabljenim imunitetom (HIV, bolesti bubrega, dijabetes i sl.) karakteriše se respiratornim distresom, teškim glavoboljama, groznicom, prolivom, gnojnim promenama na koži, slabošću mišića, dezorjentacijom i često rezultira sepsom.
Hronična infekcija: uglavnom zahvata zglobove, limfne čvorove, kožu,  mozak, jetru, pluća, kosti i slezinu.
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, izolovanja uzročnika iz krvi, urina, sputuma, kožnih lezija.
Ordiniraju se antibiotici, najčešće cefalosporini III generacije, penicilin, hloramfenikol ili trimetoprim-sulfametoksazol.
Krstarica.com