Listerioza odojčeta je infekcija baktreijom  Listeria, kojom se može inficirati za vreme trudnoće, znači pre ili posle rodjenja deteta.Kod buduće majke je bezazlena bolest, čak ne mora da ima simptome ili deluje kao blaga prehlada.Usled infekcije ploda, beba se radja prerano sa sepsom novorodjenčeta ili mrtvorodjeno.Listerioza se leči antibioticima širokog spektra sa manje ili više uspeha.Zato trudne žene treba da izbegavaju nepasterizovano mleko i mlečne proizvode, sirovo povrće dobro oprati.Gotovu hranu dobro zagrevati takodje i meso i mesnih preradjevina (viršle, kobasice) izbegavati paštetu i konzerviranu hranu.
Dijagnoza se potvrdjuje serološkim metodama ali je najtačnija izolacija uzročnika.Svaka trudna žena treba da obrati pažnju na prevenciju bolesti.

Trudnicama se preporučuje uzimanje probiotika, na taj način se unosi u organizam Imunoglobulin A, koji štiti od infekcije.Naučno je dokazano da za vreme trudnoće ako buduća majka konzumira namirnice sa probioticima, smanjuje se mogućnost alergije kod bebe u prvim godinama.Najviše probiotika sadrže fermentisani mlečni proizvodi jogurt, sir, kiselo mleko, kefir.Probiotici imaju sposobnost da šećer uključujući i laktozu i druge ugljene hidrate pretvore u mlečnu kiselinu.
Probiotici su mikroorganizmi slični onima, koji se već nalaze u ljudskom intestinalnom traktu.Probiotici su "dobre bakterije", koji sprečavaju infekcije, alrgije, i povećavaju imunitet.Sam organizam sadrži preko 400 tipova probiotika koji sprečava razvoj štetnih mikroorganizama.
Od najpoznatijih korisnih bakterija u organizmu su Bifidobacterijum i Lactobacillus acidophilus, koji se nalaze u probiotskim jogurtima.Sa unošenjem dosta probiotika, može da se ojača imunitet, da se smanji krvni pritisak i holesterol.

Roditeljstvo je jedan od jatežih "poslova" na svetu i mit radosti, zbog ogromnog ulaganja koja deca zahtevaju.Biti roditelj se razlikuje od realnosti.To je životna aspiracija pojedinca.Roditeljstvo je emocionalno, intelektualno, iscrpljujući, odgovornost često zahteva profesionalnu i finansijsko odricanje.Preduslov za roditeljstvo je pslihološka zrelost, jer rodjenje deteta donosi velike promene u životu svih članova, jer sa detetovim rodjenjem postaje majka i otac.
Iz istorijske perpektive gledano, pre su deca imala ekonomsku vrednost, zajednu su radili sa roditelljima, doprineli koćnom budžetu, i bili su nezahtevni.Detinjstvo nije bilo sentimentizovano, nežno, privrženo.Danas se suočavamo sa paradoksnom stanjem ekonomska vrednost dece je nestala, a troškovi su se povećali  zajedno sa demokracijom roditelj-dete.
Kod malog deteta ima dosta tehničkih pitanja, kada porastu dominira životna egzistencija.Svaki roditelj  želi svom detetu najbolje, ali to uveliko zavisi od sopstvenog detinjstva, kulture, serdine, inteligencije i materijalnom stanju.
Psiholozi pominju tri vrste strategije roditeljstva: -toplina-doslednost-otvorenost.
Roditeljstvo je usko povezano sa partnerskim odnosom, postoji odgovornost  za podizanje deteta od strane oba lica.Što se tiče podizanja deteta računa se odgoj, vaspitanje, školovanje, sazrevanje i formiranje snažne ličnosti.Vaspitanje podrazumeva naredjivanje, insistiranje, pohvale, zabrane, kazne.
Svako dete zaslužuje srećno i bezbrižno detinjstvo podršku i ljubav oba roditelja.

Detaljna studija u kojoj je učestvovalo dve hiljade majki pokazala je da žene koje imaju decu provedu čak trećinu života vodeći računa o njima. Pod tim se podrazumevaju kupovina, kuvanje i različiti poslovi u kući.
Istraživači su nedavno došli do zapanjujućeg rezultata koji pokazuje da zauzete majke na brigu o mališanima tokom života potroše više od 27.000 sati - što je 1.135 dana.
Anketu je inicirao servis za onlajn kupovinu "Milk & More", čiji portparol je izjavio:
- Svi znaju da je majka kičma porodice, ali nije naročito zabavno provesti skoro polovinu jedne godine samo u kupovini namirnica.
Rezultati pokazuju da na kuvanje majke potroše 3.603 sata svog života, a na pranje 2.442 sata. Među ostalim aktivnostima koje oduzimaju vreme jesu sređivanje, peglanje, pomaganje oko domaćeg zadatka i slično.

Uprkos činjenici da sve ispitane majke imaju i stalan posao, manje od polovine njih je izjavilo da dobija pomoć od ostalih članova porodice.
Izvor:Blic.rs

Preobražaj porodice počinje kad dete počne da se budi u uslovima bez upotrebe kazne i nagrade... Drugi deo rada na ulasku u stvaralačko vaspitanje je poprilično težak. Celokupna tehnologija rada se, na svu sreću, nalazi u knjizi „Porodični bukvar“. PROBLEM:
Preda mnom desetogodišnji lep, napredan i vrlo mudar dečkić. Na moje pitanje da li ima nekih problema, kao neki starac sa ogromnim životnim iskustvom kaže: “Ja problema nemam, očigledno problem ima moja majka koja Vas je i zvala u pomoć“. Mati krši ruke, teško uzdiše, a onda iz nje navali bujica reči: “Osim što je drzak, kao što ste videli, ništa ne uči, tek je četvrti razred a same dvojke, na času je nesnosan, više je kod psihologa nego na nastavi, na rekreativnoj je namučio učiteljicu, u kadu ulazi tek pošto krenem batinom na njega, posle pedesete opomene, molbe, vikanja možda će i oprati zube, njegova soba, to Vi ne možete zamisliti, pred TV-om i kompjuterom je satima,

Najlepši i najčudesniji životni trenutak, kada prvorotka prvi put u ruke dobije svoju rodjenu bebu.To izgleda kao da je bajka.Najlepše je videti majku kako ljubi svoje čedo.Može da se pomisli da je to veza izmedju bebe i majke, koja se stvorila u trenutku rodjenja.
Postoji biohemijska reakcija, koja omogućava na takvu privrženost.Kada majka uzme bebu miluje po licu, ispituje mekoću kože, dodiruje prstiće, poljubi i traži sličnosti u porodici na koga najviše liči.Nakon prvog plača majka upozna glas svog deteta, razlikuje od ostale dece.
Majka često ljubi svoje dete, tu se već razvija emocionalni razvoj.Počinje da priča, da miluje i srećna je što je dala život jednom novom biću.

U godinama kada naša zemlja beleži značajan pad nataliteta i kada mlade žene odlažu materinstvo često i do poznih tridesetih godina, svaki vid podsticaja na rađanje je izuzetno dragocen. Udruženje babica Srbije je, zajedno sa Građanskom inicijativom Majka hrabrost i NVO Dokument pokrenulo još pre dve godine kampanju sa idejom da se porodilišta u Srbiji reformišu kako bi se u njima ostvarili što humaniji uslovi, po meri samih porodilja i njihovih beba. Za žene je, smatraju članice ovih udruženja, da žena tokom trudnoće, porođaja i perioda dojenja dobije pravu podršku, brigu i pažnju, kako bi i majčinstvo doživela na najlepši mogući način
Tim povodom razgovaramo sa Divnom Miljković, predsednicom Udruženja babica Srbije, koja se ovim divnim, ali i izuzetno odgovornim poslom bavi već skoro četiri decenije.
– Počela sam da radim kao babica još daleke 1973. godine, priča Divna. – Tada su u porođajnoj sali radile iskusne babice od kojih sam i ja naučila zanat. Bile su vrlo poštovane i pravi autoritet, kako za nas mlade babice i trudnice, tako i za lekare, pogotovo za mlade lekare na specijalizaciji. Često bi ti mladi specijalizanti govorili kasnije kako su upravo od babica naučili da porađaju. Tada se smatralo da smo uspešni u svom poslu ukoliko je manji procenat carskih rezova. Svaki carski rez morao je biti medicinski vrlo opravdan.
Vremenom se, smatra naša sagovornica, situacija promenila tako da se porođaji sve više kontrolišu i ubrzavaju pomoću sintetičkih hormona, ili se upotrebom lekova čine bezbolnim.
– Babice su u tim medikamentovanim porođajima izgubile svoju pravu ulogu i svele se na lekarske asistente. Trudnice su postale potpuno pasivne, a porođaj, koji je jedna prirodna pojava, počinje da se tretira maltene kao bolest, kaže Divna Miljković. – U takvim uslovima porodilje se ne snalaze dobro, nedostaje im samopouzdanja, ne doje decu...
Priče više od 700 žena objavljene na sajtu majkahrabrost.com svedoče o brojnim problemima i poniženjima sa kojima se one suočavaju u porodilištima širom naše zemlje, u kojima se, prema uverenju Divne Miljković, kao i Zorke Kovačević iz GI Majka hrabrost, još uvek primenjuju zastareli i nehumani bolnički protokoli koje treba reformisati i uskladiti sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije i bolničkim protokolima u zemljama Evropske unije.
– Veliki broj porođaja u skandinavskim zemljama odvija se kod kuće, samo uz pomoć babice, kaže Divna Miljković. - U drugim evropskim zemljama trude se da naprave kućnu atmosferu, gde babica ima najvažniju ulogu u vođenju porođaja. Kod nas se, međutim, na porođaj kod kuće još uvek gleda kao na neki vid egzibicionizma, ali se i ta predrasuda polako razbija i mladi medicinski radnici uviđaju da roditelji imaju prava na slobodu izbora. Dugi niz godina sam radila u porodilištu, i sama sam imala tri porođaja i prošla kroz tri različita iskustva. Znam kako se žene kod nas porađaju i uvek sam imala osećaj da to može drugačije i bolje.
Divna je uspela da deo svojih ideja ostvari učestvujući u programu psihofizičkih priprema za porođaj, razgovarajući intenzivno sa trudnicama, želeći da im poveća samopouzdanje, jer je to, smatra ona, važan faktor koji utiče na tok i ishod porođaja.
– Buduće mame je važno naučiti samoposmatranju, kao i da u toku porođaja uvek čine ono što im je ugodno. Kad sam se susrela sa jogom shvatila sam da ova tehnika kao i drugi prirodni načini pomaganja ženi imaju prednost jer su potpuno neagresivni. Praktikovanje joge pomaže ženi da otkrije i osnaži svoje fizičke i emotivne resurse koji će joj tokom trudova i porođaja koristiti da što bezbolnije prođe kroz ovo iskustvo, kao i da sačuva svoje i bebino zdravlje.
Žena koja se porađa, objašnjava dalje Divna Miljković, zaslužuje okruženje u kojem je poštovana njena privatnost, autonomija i emocionalna zaštićenost. Zbog toga je ideja vodilja Udruženja babica Srbije da porodilje, njihove bebice i cela porodica doživljavaju rađanje kao oplemenjujuće i osnažujuće iskustvo, a ne kao bauk.
– Uloga oca tokom trudnoće i porođaja podjednako je važna kao i uloga majke. On je taj koji snagom svoje volje i duha treba da obavije i majku i dete aurom smirenosti, sigurnosti i ljubavi.
Naša sagovornica smatra da je minut do dvanaest da se situacija u našim porodilištima promeni, kako bi ona postala humanija i toplija mesta, gde će se žene osećati kao kod svoje kuće.
– Porodilja mora da bude slobodna, da ima babicu uz sebe koja brine samo o njoj, da joj bude udobno, da nije gladna, žedna, uplašena... Poseban problem je prvi sat posle porođaja u kome novorođenče prirodno pripada samo majci, a upravo tih prvih sat vremena mogu odrediti i njihov budući odnos. Kod nas se o tome ne vodi računa i svi se trude da završe svoj „posao” što pre: presecanje vrpce, kupanje, merenje, ušivanje epiziotomije. Majka eventualno dobije bebu na sekund, jedva da je i vidi čestito. A za porodilju i bebu je idealno da ostanu zajedno što duže, jer to stimuliše izlučivanje hormona koji su važni za rađanje placente. I laktacija tada počinje, a majčino mleko je najbolja hrana za novorođenče, i najlepši izvor ljubavi i pozitivne energije. Ipak, žena je ta koja donosi odluku o načinu ishrane njene bebe i tu odluku treba poštovati. Kao dosledni zagovornik prirodnog porođaja, Divna Miljković nije pristalica ni epiduralne anestezije i tvrdi da je najbolji i najbezbedniji porođaj kako za majku tako i za dete onaj tokom kojeg se ne koriste lekovi i stimulansi, osim kad to naravno nije neophodno.
Izvor:B92

Prevremeni (preterminski) porođaj je onaj koji započne pre navršene 37. nedelje trudnoće. Malene disturbancije kod osetljivih trudnica mogu izazvati prevremene trudove. Prevremene kontrakcije se obično javljaju iza 20. nedelje trudnoće. Ukoliko one postanu učestale i jake tada dolazi do opasnosti da dođe do prevremenog porođaja. Kako fetus još nije dovoljno sazreo, niti je spreman za spoljašnji svet mora nakon rođenja biti negovan u inkubatorima. Takvo novorođenče nazivamo nedonošče. Radi sprečavanja repvremenog porođaja, standardna procedura podrazumeva intravensko davanje jednog od lekova za sprečavanje grčenja mišića materice (tokolitici).

Kod većine dojenčadi koju su majke dojile duže od šest meseci primećen je manji rizik da kasnije u životu imaju mentalnih zdravstvenih problema, tvrde australijski naučnici.
Stručnjaci Teleton Instituta za istraživanje dečijeg zdravlja sa centralom u Pertu sproveli su istraživanje na 2.366 dece u Zapadnoj Australiji. Oni su pratili psihički razvoj dece starosti od dve, pet, osam, 10 i 14 godina. Utvrdili su da su se deca koju su majke dojile duže od šest meseci bolje nosila sa stresom.
- Dojenje više od šest meseci pokazalo se pozitivnim za psihičko zdravlje dece u mlađem uzrastu, ali i u adolescentskom dobu - objasnila je vođa istraživanja doktorka vendi Odi.
takođe je ustanovljeno i da su neka deca koju su majke dojile kraće od šest meseci kasnije pokazala agresiju u ponašanju, a u ekstremnim slučajevima se razvila i depresija.
Izvor:ekstravaganca.com