Saznajte sve što Vas interesuje o Trudnoći - Majčino Mleko, Dojenje, Ishrana Bebe

leukociti
Tumaenje_rezultata_analize_krvi_i_urinaŠta znače i kako razumeti rezultate analiza krvi i urina.

Krvna slika

RBC - eritrociti (crvena krvna zrnca) koji prenose kiseonik iz pluca u ostale delove tela.
WBC - leukociti (bela krvna zrnca) koji služe za odbranu organizma od bakterija, virusa i gljivica.
PLT - trombociti (krvne pločice) koji učestvuju u stvaranju ugrušaka i zaustavljanja krvarenja.
Hb - koncentracija hemoglobina.
Hct - udeo krvnih ćelija ili hematokrit u ukupnoj zapremini krvi.
MCV - srednja zapremina eritrocita.
MCHC - srednja koncentracija hemoglobina u eritrocitima.
RDW - širina distribucije eritrocita, sortiranje eritrocita po veličini.
MTV - prosečna srednja zapremina trombocita.

NORMALNE VREDNOSTI KRVNE SLIKE

Eritrociti (crvena krvna zrnca) - normalno: 3,8 - 5,8 xE12/1
Snižene vrednosti su najčešće znak anemije ili gubitka krvi usled krvarenja.
Povišene vrednosti mogu biti i kod zdravih ljudi.
Leukociti (bela krvna zrnca) - normalno: Odrasli 3,8 - 10; Deca 5 - 13xE9/l
Rezultat niži od granične vrednosti najčešće je znak virusne infekcije, a viši bakterijske.
Trombociti (krvne pločice - zadužene za zgrušavanje krvi) - normalno: 150-400 xE9/l
Povećan broj trombocita može da dovede do stvaranja krvnog ugruška u kardiovaskularnom sistemu.
Sniženi su kod hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisa C...
Sedimentacija eritrocita - normalna:2-12 mm/h mm/2h (nespecifičan parametar)
Povećan je kod akutnih i hroničnih oboljenja, maligniteta, velikog broja bolesti, raznih upala...
Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.
Opširnije...  
Koliko puta vam se desilo da dobijete rezultate krvne slike i ne znate na šta ukazuju povišene ili snižene vrednosti, a nestrpljivi ste da otrijete pre nego što odete kod svog lekara. Mr ph Ivana Tadić, medicinski biohemičar Poliklinike “Beo-Lab Laboratorija”, objašnjava čitaocima „Blica“ kako da protumače rezultate krvne slike i biohemije.

Eritrociti

Smanjenje broja eritrocita, crvenih krvnih zrnaca, kao i prosečnog sadržaja hemoglobina koji je „nosilac“ kiseonika u krvi, upozorava na postojanje nekog oblika anemije. U slučaju da nalaz pokazuje povišene vrednosti eritrocita, treba posumnjati na relativnu policitemiju (npr. dehidrataciju).

Leukociti

Povišen broj leukocita najčešće ukazuje na neki inflamatorni, upalni proces u organizmu, mada se može javiti i kod leukemije, trovanja, opekotina. Snižene vrednosti, odnosno leukopenije, najčešće se javljaju kod virusnih oboljenja, hemoterapije ili korišćenja nekih lekova.
Trombociti
Povišen nivo se javlja u sklopu trombocitoze koja je povezana sa zapaljenjima, smanjenom funkcijom slezine ili nedostatkom slezine, krvarenjem, davanjem nekih lekova, nefrotskog sindroma.

Hemoglobin

Reč je o proteinu iz eritrocita koji vezuje kiseonik i prenosi ga do tkiva. Snižen nivo hemoglobina ukazuje na anemiju ili krvarenje.
Sedimentacija eritrocita
Sedimentacija je brzina kojom se krvne ćelije izdvajaju iz seruma. Ako se krv koja sadrži antikoagulans pusti da stoji u uspravno postavljenoj pipeti, eritrociti će postupno početi da se talože na dno. Brzina kojom se ove ćelije talože je osetljiva na indeks reakcije tela na povredu ili bolest, kao što je leukocitoza ili groznica. Normalna brzina sedimentacije ne isključuje mogućnost postojanja bolesti, ali ubrzana sedimentacija je indikator za dalja ispitivanja.

Glukoza

Krvna slika može u velikoj meri da pomogne u otkrivanju dijabetesa, na šta ukazuje visok nivo glukoze u krvi.
Normalne vrednosti: 3,9-6,1 mmol/l
Gvožđe
Koncentraciju gvožđa u serumu određuje nekoliko faktora uključujući apsorpciju iz creva, deponovanje u crevima, jetri, slezini i kostnoj srži, gubljenje hemoglobina i sinteza novog hemoglobina.
Povišeno je kod višestrukih transfuzija, prekomernog davanja preparata gvožđa, povećanog i ubrzanog razaranja crvenih krvnih zrnaca, hemohromatoze i virusne upale jetre.
Normalne vrednosti:
M 6,5 – 29,5 umol/l
Ž 5,5 – 28,5 umol/l

Minerali

Niske vrednosti pojedinih minerala i oligoelemenata u nalazima krvi ukazuju da ih ne unosimo dovoljno putem hrane.
Tako se kao posledica gladovanja, jednolične ishrane ili pothranjenosti može javiti nedostatak magnezijuma, kalijuma, gvožđa, natrijuma ili kalcijuma, koji su važni za normalno funkcionisanje organizma. Natrijum, recimo, reguliše raspodelu vode u organizmu, kalijum utiče na funkciju nerava i mišića (srca), gvožđe koje se nalazi u hemoglobinu služi za prenošenje kiseonika do svih ćelija u organizmu.

Mokraćna kiselina

Razlog povišenog nivoa mokraćne kiseline može biti giht (taloženje kristala mokraćne kiseline u zglobovima). Povišene vrednosti mokraćne kiseline povezane su i sa kardiovaskularnim oboljenjima. Loša ishrana, bolesti bubrega takođe dovode do njenog porasta.
Normalne vrednosti:
M 210 – 420 umol/l
Ž 150 – 350 umol/l
Proverite vrednosti holesterolOMEGOL
Vaša linija zdravlja.a
Loš i dobar holesterolOMEGOL
Vaša linija zdravlja. daju konačnu vrednost holesterolOMEGOL
Vaša linija zdravlja.a.
LDL - HOLESTEROL
Povišene vrednosti lošeg holesterolOMEGOL
Vaša linija zdravlja.a (LDL) ukazuju na ishranu bogatu mastima i veći rizik od kardiovaskularnih bolesti, posebno ateroskleroze. Ukoliko nalazi pokažu veći nivo LDL holesterolOMEGOL
Vaša linija zdravlja.a, treba dalje ispitati i da li postoje neka hronična oštećenja jetre ili bubrega ili poremećaj u radu štitaste žlezde.
Niže vrednosti u najvećem broju slučajeva upućuju na pothranjenost, na naslednu lipoproteinsku deficijenciju, cirozu jetre, virusnu upalu jetre ili hipertirozu, povećanu aktivnost štitne žležde.
Poželjne vrednosti: do 3,30 mmol/l.
HDL- HOLESTEROLŠto su više vrednosti HDL holesterolOMEGOL
Vaša linija zdravlja.a, to je bolje, jer ovaj holesterolOMEGOL
Vaša linija zdravlja. „čisti“ krvne sudove i štiti od kardiovaskularnih bolesti. I minimalno smanjenje upućuje na povećani rizik od ateroskleroze, odnosno taloženja masnoća na unutrašnjim zidovima krvnih sudova, što dovodi do njihovog začepljenja i bolesti kao što su infarkt srca i moždani udar.
Poželjne vrednosti HDL-a: veće od 1.55 mmol/l
Poželjne vrednost ukupanog holesterolOMEGOL
Vaša linija zdravlja.a: do 5,18 mmol/l

TRIGLICERIDI

Povećan unos masnoća i stres odraziće se i na trigliceride u krvi, te će se u nalazu pokazati kao povišeni. S obzirom na to da se masnoća iz hrane apsorbuje u ćelijama sluzokože creva, odakle ulazi u limfne sudove i deponuje se u jetri, viši trigliceridi mogu da ukažu i na oštećenje funkcije ovog važnog organa.
Poželjne vrednosti: do 1,70 mmol/l.


 
Kada se dim cigarete udahne i dospe u pluća, on je u stvari ubačen u krvotok, pušač to oseća kako mu se blaženstvo širi kroz telo.Preko cele respiratorne površine neprekidno se razlivaju puno-puno eritrocita koji su došli u disajne puteve da predaju u spoljašnu sredinu produkte metabolizma i da prime kiseonik koji nas održava u životu.Kada udahnete duvanski dim, više hiljada otrova prelazi u eritrocite i umesto za život neophodnog kiseonika, eritrociti po organizmu raznose otrove.Dva-tri duboka udisaja duvanskog dima posle fizičkog napora unesu u krvotok, više otrova nego što bi uobičajnim načinom pušenja uneli za 15-20 minuta.Ako pušite, imate vlastitu fabriku ugljenmonoksida u džepu.Jedan gram duvana za vreme pušenja razvija 60-80 cm3 ugljenmonoksida, koji prelazi u eritrocite, vezuje se za hemoglobin i stvara se vrlo jaka veza a spolj se zove karboksihemoglobin.Zato pušači nemaju dovoljno kiseonika u krvotoku, brže zamaraju, jer se umesto kiseonika vezao jak krvni otrov.Ovo može biti još ozbiljnije, ako se pušenjem započne u ranoj mladosti, jer dolazi do stvaranja arteriosklerotičnih,promena u krvnim sudovima, smanjenjem saturacije centralnog nervnog sistema, padom nivoa hormona, smanjenjem muskularne mase pa čak i rast.Pod dejstvom mnogobrojnih duvanskih otrova leukociti smanjuju fagocitozu, pad produkcije fermenata i antitela a to doprinosi prodor infekcije posebno virusnog porekla.
 
Spada u oboljenja osipnih dečjih bolesti.To je akutna bolest odojčadi i male dece. Počinje sa žestokom temperaturom od tri dana.Nakon smirivanja temperature pojavi se osip makulo-papuloznog tipa.Virus se nalazi u bronhijalnim žlezdama, u sekretu nosa. Širenje infekcije je značajna za vreme febrilne faze pre izbijanju ospe.Trodnevnu groznicu obeležava visoka temperatura i do 40 C stepeni, koja traje 3-5 dana, nakon toga sledi osipni stadijum.Ospa počinje na trupu širi se prema vratu i ekstremitetima.Koža ne svrbi a na pritisak se bledi.Dete je malaksalo, iscrpljeno tu igra ulogu i pojava proliva nekad se manifestuje i kašalj.postoji splenomegalija (povećana slezina).Zatim encefalopatija i eritem konjktive.Bolest je uglavnom bezopasan zato se uzme samo krvna slika najviše zbog povišenosti temperature.Može se zapaziti  smanjenje broja leukocita, ali obično za desetak dana se vraća u normalne okvire.Lečenje se svodi na snižavanje temperature tuširanjem, surupi, čepići, oblozi sa antipireticima koje sadrže paracetamol.
Eventualne komplikacije su retko moguće kao febrilne konvulzije, encefalitis, meningitis i hepatitis.
 
Leukociti ili bela krvna zrnca su zaštitnici, čuvari i čistači, našeg organizma.Oni ne dopuštaju prodor mikroba u organizam, a ako se desi, leukociti uništavaju-fagocitiraju sa svojim fermentima, ili stvaranjem antitela protiv njih.Broj leukocita normalno iznosi 4.0-11.0 jedinice 10"9/l.Smanjen broj leukocita je stanje koje se zove leukopenija ili leukocitopenija.
Život leukocita je kratak obično traje 2-3 dana.Leukocite se dele u dve glavne grupe a)granulocite, koje stvara koštana srž i čija je protoplazma zrnasto granulirana.b) agranulocite to su monocite i limfocite koje stvara slezina i limfne žlezde.Prema njihovoj osobini granulociti se dele na neutrofilne, eozinofilne i bazofilne.Kao što je već rečeno leukopenija ili leukocitopenija predstavlja smanjenje broja leukocita ispod normalne vrednosti.Postoji i potpuno zdrave osobe kod kojih stalno su leukociti ispod normale.To je konstituciona leukocitopenija u kojoj je uglavnom smanjen broj neutrofilnih granulocita.Leukocitopenija, je najčešće posledica smanjenja neutofilnih granulocita.Ređe postoji eozinopenija i limfocitopenija.
Leukocitopenija se najčešće javlja;
-izvesnim infekcijama kao što je grip, boginje, sepsa, milijarna tuberkuloza.
-nekim bolestima krvi kao što je perniciozna anemija, aplastična anemija.
-anafilaktičnom šoku
-posle uzimanja nekih lekova, kao što je duža upotreba antibiotika, sulfonamida,
-usled delovanja fizičkih činilaca kao jonizirajuća zračenja.
 
 

Korisni Linkovi

Ko je Online