|
krv
|
subota, 28 januar 2012
musteknet
 Zeleni čaj (Green Tea) je nefermentisan i neoksidisan, jer se brzim sušenjem tek ubranog lišća, pod strogo određenim uslovima, zaustavlja delovanje oksidativnih enzima (teaza). Sadrži više katehina nego crni ili običan čaj. Katehini su jaki antioksidansi. Obrani listovi se izlažu pari i suše, pazeći da se listovi ne slome, jer samo pravilno proizveden čaj sadrži sve aktivne supstance. Kofein je vezan za stimulativnu supstancu tein, koji se postepeno predaje organizmu. Na taj način je stimulativno dejstvo čaja usporeno, efekat traje duže, on osvežava i stimuliše i ne izaziva uznemirenje.
Zeleni čaj je nežne zelene boje i kiselkastog je ukusa. Sadrži: mineralne materije (kalcijum, gvožđe, kalijum, magnezijum, fosfor, cink), vitamine (A, B, B12), sekundarne biljne supstance (katehine, karotenoide, flavonoide). Katehini su grupa supstanci, lovci na slobodne radikale i odstranjuju štetne materije iz ćelija. Sadržaj kofeina je po pravilu veći nego u kafi, a u kombinovanom obliku sa katehinom učinak je vrhunski. Flavonoidi utiču na neurotransmitere koji prenose informacije o osećaju gladi, štite od upalnih procesa i infekcija, podižući imuninet. Tanini imaju dejstvo na razređivanje krvi (protiv zgrušavanja krvi) kao i aspirin.
Preporučuju se kod čajne dijete 2-3 šoljice čaja dnevnu za vreme 3 meseca. I jeftine vrste čaja imaju isti efekat kao i najskuplje.
petak, 06 januar 2012
musteknet
 Prelomi kondila tibije (Fractura condily tibiae), nastaje prilikom pada sa visine pri opruženom kolenu ili udarac na gornji deo potkolenice.
Klinička slika:
Nastaje sa deformacijom kolena, prisutan je jak bol, otok uzrokovan izlivom krvi iz prelomljenih fragmenata.Pasivni pokreti su veoma bolni, usled sile može nastati i povreda neurovaskularnih elemenata.
Dijagnoza:
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, RTG snimak u dve projekcije.
Lečenje:
Sprovodi se gipsanom imobilizacijom kod običnog preloma bez dislokacije.Pošteda povredjene noge 3-4 meseca.Dislocirani prelomi se leče operativnom metodom unutrašnjom fiksacijom-osteosinteza.Ako se radi o otvorenom prelomu vrši se metoda spoljne fiksacije.
četvrtak, 29 septembar 2011
musteknet
 Prema ovom režimu ishrane, koji topi suvišne kilograme, mogu se jesti sve namirnice u neograničenim količinama, ali u određeno vreme i prema određenom rasporedu.Hrononutricija je grana medicine koja se bavi dijetetikom i individualnim režimom ishrane prema zakonitostima prirodnih ritmova lučenja hormona i enzima u našem telu. Njeno polazište je da svaki čovek ima jedinstven genetski zapis prema kojem se odvijaju sve naše fiziološke funkcije i koriste namirnice za dobijanje energije, kako je objasnila doktorka Ana Gifing iz beogradskog Antiejdžing dijagnostik centra, koja je svoja iskustva i usavršavanje u Austriji ispisala u knjizi „Alhemija mladosti – kako usporiti starenje”. Ova medicinska disciplina je sačinila najprecizniju kartu dnevnog ritma našeg metabolizma. Određuje ga izlazak sunca, podne, posle podne, zalazak sunca, noć. Zato nije isto ako u jedno doba dana jedemo vrstu hrane koju prema ritmu lučenja hormona i enzima ne možemo iskoristiti u to doba dana, a mogli bismo imati veliku korist da smo je pojeli nekoliko sati ranije ili kasnije. Ako uzimamo namirnice kada im nije vreme, zbunjujemo naše žlezde i tražimo od njih da se aktiviraju i u vreme kad se one prirodno odmaraju. Posledica je poremećaj metabolizma koji vodi u hronične bolesti i gojaznost, kako opšte, tako i parcijalne (taloženje masnih naslaga u određenim delovima tela).
Voće ujutru – nikada!
U hrononutritivnom režimu nema ograničenja u količini namirnica, slatkiša i masnoća. Ne postoji brojanje kalorija, nema spiskova recepata po danima. Primenom principa ove ishrane se bez velike muke trajno gubi višak kilograma, a ukoliko postoji poremećaj u vrednostima šećera, holesterola i triglicerida u krvi, ovaj je režim omogućava postizanje normalnih vrednosti i sprečavanje nastanka dijabetesa, bolesti srca, krvnih sudova i maligniteta. Međutim, izostavljanje doručka je najteži mogući prekršaj u ishrani. Jedino jutarnje uzimanje namirnica aktivira masne ćelije da ispuštaju iz skladišta masti. Ako preskačemo doručak, umesto da se isprazne rezerve se pune. Osim toga, klinički je dokazano da voće ne treba uzimati ujutro. Idealan doručak trebalo bi da sadrži masti, belančevine i sporo resorbujuće ugljene hidrate (žitarice), jer je naš organizam prilagođen da samo ujutro može dobro da vari i iskoristi te kombinacije. Ujutro se proizvodi takozvani endogeni holesterol u jetri, neophodan za sintezu hormona i za mnoge druge funkcije. Za doručak se ne uzimaju prosti šećer (med, običan šećer, voće).
subota, 20 avgust 2011
musteknet
 Šta znače i kako razumeti rezultate analiza krvi i urina.
Krvna slika
RBC - eritrociti (crvena krvna zrnca) koji prenose kiseonik iz pluca u ostale delove tela. WBC - leukociti (bela krvna zrnca) koji služe za odbranu organizma od bakterija, virusa i gljivica. PLT - trombociti (krvne pločice) koji učestvuju u stvaranju ugrušaka i zaustavljanja krvarenja. Hb - koncentracija hemoglobina. Hct - udeo krvnih ćelija ili hematokrit u ukupnoj zapremini krvi. MCV - srednja zapremina eritrocita. MCHC - srednja koncentracija hemoglobina u eritrocitima. RDW - širina distribucije eritrocita, sortiranje eritrocita po veličini. MTV - prosečna srednja zapremina trombocita.
NORMALNE VREDNOSTI KRVNE SLIKE
Eritrociti (crvena krvna zrnca) - normalno: 3,8 - 5,8 xE12/1 Snižene vrednosti su najčešće znak anemije ili gubitka krvi usled krvarenja. Povišene vrednosti mogu biti i kod zdravih ljudi. Leukociti (bela krvna zrnca) - normalno: Odrasli 3,8 - 10; Deca 5 - 13xE9/l Rezultat niži od granične vrednosti najčešće je znak virusne infekcije, a viši bakterijske. Trombociti (krvne pločice - zadužene za zgrušavanje krvi) - normalno: 150-400 xE9/l Povećan broj trombocita može da dovede do stvaranja krvnog ugruška u kardiovaskularnom sistemu. Sniženi su kod hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisa C... Sedimentacija eritrocita - normalna:2-12 mm/h mm/2h (nespecifičan parametar) Povećan je kod akutnih i hroničnih oboljenja, maligniteta, velikog broja bolesti, raznih upala... Snižene vrednosti nemaju dijagnostički značaj.
nedelja, 25 septembar 2011
musteknet
 FIDIKETOZOL sadrži ketokonazol (derivat imidazola), protugljivičnu djelatnu tvar (antimikotik) koja djeluje na brojne gljivice. FIDIKETOZOL šampon koristi se za liječenje i sprječavanje peruti i nekih gljivičnih bolesti kože (Pityriasis versicolor i seboroični dermatitis). Što je FIDIKETOZOL i za što se koristi? FIDIKETOZOL šampon sadrži ketokonazol (derivat imidazola), protugljivičnu djelatnu tvar (antimikotik) koja djeluje na brojne gljivice. Ovaj lijek pripada skupini pod nazivom dermatici, antimikotici dermatici, derivati imidazola i triazola (antimikotik za lokalnu uporabu). FIDIKETOZOL šampon se koristi za liječenje i sprječavanje peruti i nekih gljivičnih bolesti kože (Pityriasis versicolor i seboroični dermatitis). Ne prelazi kroz kožu u krv, pa ne djeluje na druge organe. Prije nego počnete koristiti FIDIKETOZOL Nemojte koristiti FIDIKETOZOL: • ako ste preosjetljivi (alergični) na ketokonazol ili na bilo koji sastojak šampona. Ukoliko niste sigurni, obratite se svom liječniku. Budite oprezni s FIDIKETOZOLOM Ukoliko ste prije početka korištenja FIDIKETOZOL šampona dulje vrijeme upotrebljavali kreme ili masti koje sadrže djelatne tvari nazvane kortikosteroidi, nastavite koristiti oba lijeka još 2-3 tjedna, ali ne istovremeno (jedan ujutro, drugi uvečer) i postupno smanjujte uporabu lokalnog kortikosteroida, kako bi spriječili pogoršanje znakova bolesti (»rebound« učinak). Šampon ne smije doći u oči. Ukoliko do toga dođe, oči isperite vodom.
utorak, 01 februar 2011
musteknet
Rekurentna intrahepatična holestaza u trudnoći je benigno oboljenje, manifestuje se kliničkim i biohemijskim znacima holestaze, bez promena opšteg stanja i ima dobru prognozu. Posle porođaja klinički i biohemijski znaci se u potpunosti povlače. Ponavlja se i u sledećoj trudnoći.
Uzrok nastanka
Pretpostavlja se da je holestaza posledica visokih nivoa estrogena u krvi trudnice. Poremećen je metabolizam estriola.
Klinička slika
Simptomi i znaci oboljenja javljaju se najčešće između trećeg i desetog lunarnog meseca trudnoće. Najpre se javlja intenzivan svrab po čitavom telu, a posle 1-2 nedelje laka ili umereno intenzivna žutica. Mokraća postaje tamnija, a stolica svetlija. Bolesnica nema gastrointestinalne tegobe. Simptomi traju do kraja trudnoće, posle porođaja brzo nestaju. Bolest nosi određene opasnosti za plod. Jetra nerođene bebe ima skromne metaboličke mogućnosti "čišćenja" krvi od žučnih kiselina i praktično potpuno zavisi od majčine jetre. Rizik za bebu korelira sa nivoom žučnih kiselina. Smatra se da je preko 10 micromol/L već holestaza, ali velika opasnost za bebu počinje tek kada nivo žučnih kiselina u krvi trudnice dostigne ili premaši 40 micromol/L.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, laboratorijskih analiza.
Lečenje
Trudnica sa holestazom mora da se najpažljivije prati. Svrab se leči simptomatski ( holestiramin). Preporučuje se primena vitamina K i gvožđa. Jedna od zaštitnih mera je indukcija prevremenog porođaja u poslednjim nedeljama trudnoće da bi se beba što kraće izlagala povišenom nivou žučnih kiselina.
Izvor:stetoskop.info
sreda, 20 april 2011
musteknet
 Urea ili karbamid je organsko jedinjenje hemijske formule (NH2)2CO, odnosno po strukturi je diamid ugljene kiseline, a može se smatrati diamidom karbaminske kiseline. Urea je krajnji produkt metabolizma belančevina. Urea nastaje u procesu razgradnje proteina u jetri u ciklusu ureje. Organizam sintetiše ureu iz amonijaka, produkta razgradnje proteina. Izlučuje se putem bubrega tj. mokraće. U normalnim okolnostima te materije se gotovo uvek odstranjuju putem mokraće. Za 24h čovek izlučuje putem mokraće oko 30 grama uree. Količina izlučene uree je utoliko veća što je ishrana bogatija proteinima. Azotemija ili uremija predstavlja gomilanje azotnih jedinjenja u krvi zbog poremećene funkcije bubrega. Normalne vrednosti uree u krvi: 2,8-7,2 mmol/l Povišena koncentracija uree u serumu je kod bolesnika koji imaju smanjenu funkcionalnu sposobnost bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefroskleroza) i kod bolesnika kod kojih je povećana razgradnja proteina u organizmu (groznica, nekroza) i povrede. Snižena je kod dugotrajnog gladovanja i teških oštećenja jetre.
nedelja, 10 april 2011
musteknet
 Srce je šuplji organ koji se sastoji od dve komore i dve pretkomore. Najveći deo srca izgradjen je od srčanog mišića. On svojim kontrakcijama (grčenje i opuštanje) obezbedjuje osnovnu funkciju srca, a to je pumpanje krvi bogate hranljivim materijama i kiseonikom do tkiva i organa. Srce je smešteno u grudnom košu iza grudne kosti (sternuma). Povezano je sa organizmom sistemom arterija i vena. Srčani mišić svojim kontrakcijama usisava prekom vena krv u desni deo Potom se ova krv pumpa kroz pluća gde se očisti od ugljen dioksida i obogati kiseonikaom, nakon čega stiže u snažno levo srce. Ono svojom kontrakcijom ispumpava krv u sistem arterija, koji je raznosi do tkiva i organa.U toku jednog minuta ovaj proces se ponovi od 60 do 100 puta. To su otkucaji koje možemo osetiti kao puls na našoj ruci. Kod čoveka prosečne težine (75 kg), srce ispumpa oko 5 l krvi u minuti, dok se pri naporu količina krvi višestruko povećava. U stanju mirovanja srce izbaci krv od 60 do 100 puta. Srčane šupljine su medjusobno razdvojene srčanim zaliscima koji obezbedjuju jednosmeran tok krvi. Oni funkcionišu po principu ventila, i naizmenično se otvaraju i zatvaraju i tako sprečavaju da se krv vraća unazad tokom srčanog ciklusa. Postoje četiri srčana zalistka; trikuspidni - izmedju desne pretkomore i komore; plućni izmedju desne komore i plućnih krvnih sudova; mitralni - izmedju leve pretkomore i leve komore i aortni zalistak izmedju leve komore i aorte. Aorta je glavni i najveći arterijski krvni sud u telu. Izvor:kardiohirurgija.rs
sreda, 29 septembar 2010
musteknet
 U eri modernog načina života sve više žena pronalaze vrijeme za različite hobije koji uključuju tjelesnu aktivnost: aerobik, vožnja biciklom, fitness, tenis, badminton i sl. prema vlastitim mogućnostima ili jednostavno žive toliko užurbanim životom pa su trajno u pokretu. Zbog sve većeg broja radnih mjesta koja zahtijevaju dugotrajno sjedenje, tjelesna aktivnost se nameće kao potreba jer pruža ugodu i relaksaciju. I kad se najednom, planirano ili ne, nađu u "blaženom stanju", navike je teško promijeniti i nameće se važno pitanje: smiju li nastaviti sa tjelesnim aktivnostima i kako to utječe na bebu. I konačno, kako odoliti najsunčanijem godišnjem dobu? Naš savjet je: ne odolijevajte, prepustite se i zaplivajte.
Trudnoća donosi brojne promjene za organizam i većina njih se zbiva u prvih mjesec dana. Raste broj srčanih otkucaja, povećava se i volumen plazme i broj crvenih krvnih stanica te količina krvi koju srce u jednoj minuti preda oragnizmu. Umjerena tjelesna aktivnost se preporučuje jer može ublažiti neke simptome trudnoće, umanjiti stres, spriječiti nastanak gesatcijskog (trudničkog) dijabetesa te pripremiti organizam za zahtjevni događaj - porod. Plivanje se drži odličnim izborom. U vodenom okruženju koje umanjuje gravitacijsku silu i na taj način djelomično štiti od ozljede, hidrostatski pritisak vode potiskuje krv iz tkiva u vensku cirkulaciju i povećava optok.
sreda, 08 decembar 2010
musteknet
 Srce je teško između 200 i 450 grama i nešto je veće od veličine Vaše pesnice. Prosečan broj otkucaja srca u toku dana je oko 100.000 puta. Za to vreme ispumpa oko 7.500 litara krvi.
Vaše srce je lokalizovano u sredini grudnog koša, između pluća, iza i nešto ulevo od grudne kosti. Obavija ga srčana kesa (pericardium), membrana koja se sastoji iz dva sloja. Spoljašnji sloj obavija koren velikih krvnih sudova srca i pripaja se delom za kičmeni stub, dijafragmu i druga tkiva u okolini. Unutrašnji sloj je vezan za srčani mišić. Tanak sloj tečnosti razdvaja ova dva sloja i omogućava srcu da se pomera, iako je vezano za telo.
Srce se sastoji od 4 šupljine: gornje šupljine su leva i desna pretkomora, a donje leva i desna komora. Mišićni zid (septum) razdvaja levu i desnu pretkomoru i levu i desnu komoru. Najčešće se koristi podela na levo srce (leva pretkomora i komora) i desno srce (desna pretkomora i komora), pošto tako cirkuliše krv. Normalno se u srcu ne meša krv iz levog i desnog srca. Leva komora je najveća i najjača šupljina srca. Ona ispumpava krv u nejveću arteriju tela - aortu koja preko svojih grana snabdeva celo telo krvlju tj. kiseonikom i hranjljivim materijama.
SRČANI ZALISCI
Protok krvi kroz srce regulišu 4 zaliska (valvule):
-
Trikuspidalni zalistak reguliše protok krvi između desne pretkomore i komore
-
Pulminalni zalistak kontroliše protok krvi iz desne komore u pulmonalnu arteriju koja odnosi krv do pluća
-
Mitralni zalistak reguliše protok krvi između leve pretkomore i leve komore
-
Aortni zalistak kontroliše protok krvi iz leve komore u aortu.
Kroz desno srce protiče krv sakupljena iz svih delova tela preko velikih vena, siromašna kiseonikom (redukovana krv) i odlazi u pluća gde se obogaćuje kiseonikom (oksidovana krv). Oksidovana krv se odvodi preko plućnih vena u levo srce, a zatim aortom do svih delova tela.
Električni impulsi u srcu dovode do grčenja (kontrakcije) srčanog mišića (miokarda). Impulsi se stvaraju u desnoj pretkomori u tzv. SA čvoru koji se naziva i „prirodni pacemaker srca“. Električni impulsi putuju preko mišićnih vlakana pretkomora i komora i izazivaju grčenje (kontrakciju) srca. SA čvor šalje impulse određenom brzinom (frekvenca srca). Normalna frekvenca srca u stanju mirovanja je od 60-100/min. Međutim, frekvenca se menja u toku telesnog opterećenja, spavanja, stresa ili hormonalnih faktora. U toku spavanja frekvenca može pasti do 40/min, a u toku fizičkog opterećenja porasti na 160/min.
Srce funkcioniše kao pumpa i preko arterijskih krvnih sudova isporučuje krv bogatu kiseonikom i hranljivim materijama do svih organa, tkiva i ćelija tela. Krv preuzima iz srca najveća arterija u telu aorta koja na svom putu daje grane za glavu i vrat, srce, jetru, creva, bubrege i donje ekstremitete.Venski sistem prikuplja krv bogatu ugljen dioksidom i raspadnim produktima metabolizma iz svih delova tela i nosi je preko dve najveće vene u telu tzv. gornje i donje šuplje vene u desno srce gde preko plućne arterije ta krv odlazi u pluća na „prečišćavanje“. U plućima se krv ponovo obogaćuje kiseonikom, odnosi u levo srce a zatim ponovo do svih delova tela.
KORONARNE ARTERIJE
Pošto se srce sastoji od pretežno mišićnog tkiva, koje se kontinuirano grči i relaksira, ono mora biti konstantno snabdevano kiseonikom i hranljivim materijama. To mu obezbeđuju dve koronarne arterije (leva i desna) koje se odvajaju od korena aorte i obavijaju srce. Početni segment leve koronarne arterije se naziva glavno stablo (left main), a od njega se odvajaju dve grane: prednja silazna i cirkumfleksna grana. Prednja silazna grana leve koronarne arterije se spušta prednjom stranom srca do vrha, a cirkumfleksa ide duž leve strane prema zadnjoj strani srca. Desna koronarna arterija se spušta uz zadnji zid srca (zadnja silazna arterija). Postoje tzv. anatomske varijacije tj. kod nekih ljudi (15%) zadnja silazna arterija nastaje iz leve koronarne arterije (cirkumflekse). Sve ove srčane aterije daju manje grane koje prekrivaju celo srce, a neke ulaze dublje u sam srčani mišić. Koronarne vene prikupljaju krv siromašnu kiseonikom iz ćelija srca i odnose je u desnu pretkomoru.
Kada se holesterol nataloži u zidu koronarne arterije stvori se plak koji sužava lumen arterije i sprečava normalan dotok krvi do određenog dela srca. Posebno je opasno suženje glavnog stabla leve koronarne arterije jer ono daje dve grane koje ishranjuju veliki deo srca. Kada se poveća potreba srca za kiseonikom npr. za vreme većeg fizičkog napora, sužena koronarna arterija ne može da dopremi dovoljno krvi jednom delu srca. U ćelijama srca u toku metabolizma bez kiseonika (anaerobni metabolizam) stvara se veća količina mlećne kiseline (laktat) koja nadražuje nerve u srcu i nastaje bol u grudima tzv. anginozni bol.
ŠTA JE KOLATERALNA CIRKULACIJA?
Kolateralna cirkulacija je mreža tankih krvnih sudova koja u normalnim uslovima nije otvorena. Kada se koronarne arterije suze do tačke kada je protok krvi kroz srčani mišić limitiran (koronarna bolest srca), kolateralna cirkulacija može da se uveća i postane aktivna. To omogućava protok krvi oko blokirane (sužene) arterije do obližnje arterije ili do iste arterije ispod mesta suženja, štiteći srčano tkivo od oštećenja. Osobe koje su fizički aktivne imaju često dobro razvijenu kolateralnu cirkulaciju, što smanjuje učestalost infarkta srca.
KAKO RADI SRCE?
Srce se grči (kontrahuje) i širi (dilatira). Grčenjem obe pretkomore istovremeno, otvaraju se zalisci i krv odlazi u komore koje se šire da bi primile ovu krv. Kontrakcijom komora, zalisci između pretkomora i komora se zatvaraju kako bi sprečili povratak krvi iz komora u pretkomore. Kontrakcijom komora otvaraju se zalisci između komora i velikih arterija i krv se ubacuje u ove arterije. U isto vreme pretkomore se šire i preuzimaju krv iz venskog sistema. Iako se jednake količine krvi izbace iz leve i desne strane srca, leva komora stvara mnogo veći pritisak.
Izvor:Kardiologija.rs
|
|
|
|
|
|
