Emocija može da se definiše kao doživljaj vrednovanje subjektivnog odnosa prema ljudima, stvarima, dogadjajima i prema sopstvenim postupcima.Postoji veliki broj izraza za izražavanju različita emocionalna stanja to su: radost, simpatija, briga, ponos, stid, nada, očekivanja, strepnja, strah, tuga.Emocije u toku razvoja propraćene su spoljašnjim i unutrašnjim promenama.Spoljašnji znaci su izraz lica, reakcija govora, telesna napetost.Unutrašnji pratioci su promene u radu pojedinih organa npr. kod disanja, probavnih organa, otkucaji srca.Posledice izvesnog emocionalnog stanja može biti plač, smeh, zagrljalj, napad, promena boje lica.Emocija kod dece veoma rano se javlja već u prvoj godini, to je rezultat genetskog nasledja.Dečje emocije su kratke, brzo se javljaju i prestaju.Čas su suze u očima, za nekoliko minuta smeh na licu.Dečje emocije bitno se razlikuju od emocije odraslih.Ta razlika se vidi u učestalosti, načinu izražavanja, dužina trajanja.Kod dece nedostaje gradacija emocije, stepen intenziteta, male reakcije ih isprovociraju i burno reaguju.To se dogadja jer nisu sposobni da razmatraju situaciju, nemaju pažnju i koncentraciju a svoja osećanja ne umeju da objasne.Sazrevanjem i imitiranjem odraslih dečja emocija se produbljuje, to su već specifične emocije koje se javljanu učenjem.Sa razvojem dečje mašte i emocionalni razvoj je intenzivniji.Na dečju emociju utiču i hormoni, zato devojčice ili dečaci različito reaguju na odredjene stvari.Emocije se usmeravaju vaspitanjem, dete uči da suzdrži ili da se prilagodi.U predškolskom uzrastu deca su najemotivnija, ne umeju da prikriju svoja osećanja, zato se kaže da su najiskrenija u ovom uzrastu.Osećanja su spontana i vrlo labilna.Svoje emocije pre izražavaju pred svojim vršnjacima nego pred roditeljima, jer nema ograničenja što bi roditelji odredili, zato je potrebna socijalizacija deteta da se druže sa drugom decom.Kako dete raste i emocije su složenije, svesnije, mogu da sakrivaju svoja osećanja, manje su egocentrične, redje imaju napade besa.Kada već pohadja školu od strane roditelja potrebno je pohvaliti, nagraditi, ohrabriti.Najvažniji faktor u životu deteta da odraste u zdravoj sredini sa ljubavlju, podrške roditelja, da bude bezbrižno, aktivno, veselo i raspoloženo dete.Na emociju deteta utiču razni faktori kao:
-Bolest, tada svoju emociju intenzivnije pokazuje, treba pustiti da ozdravi zatim objasniti neke stvari.
-Doba dana pred spavanje ili za vreme obroka dečja emocija je više izražena.
-Sredina možda najviše vrši uticaj na razvoj emocije imitiranjem okoline-preuzimaju reakcije, zato ispred deteta ne treba burno reagovati.
-Gnev reakcija na neke aktivnosti u sledećim situacijama odlazak na spavanje, oblečenje, navikavanje na toalet, pranje kose.Gnev se ispoljava više kod bolesne, gladne i umorne dece.
-Ljutnja se ispoljava odmah nakon gneva u ranom detinjstvu, česta reakcija jer time dete skreće pažnju na sebe.

Ako imate dilemu kada i da li uopšte da vašeg mališana učite slova kako bi do polaska u prvi razred bio pismen, onda je dobro znati da će vam najvažniji znak da je došlo vreme za "opismenjavanje" dati samo dete. Kada bude pokazalo interesovanje da napiše svoje ime, tada i počnite da ga učite slova. To se obično dogodi već do četvrte ili pete godine, u doba kada deca učenje azbuke doživljavaju kao igru, pa je statistika impresivana: većina dece kada prvi put sedne u školsku klupu zna da napiše 80 odsto slova.
Kako je svako dete priča za sebe, to im treba različito pristupati kada je reč o učenju pisanja. Pri tom treba imati na umu da nisu sva deca spremna da nauče slova u isto vreme, te da ne moraju sva da znaju da pišu već u petoj godini. To praktično znači da treba posmatrati dete i njegove sklonosti i želje. Vidite da li ga pisanje interesuje i da li komunicira posredstvom znakova i simbola, zatim da li ima dovoljno razvijenu motoriku da drži olovku i da je pomera po podlozi, da li shvata da svaki znak ima nekakvo značenje, da li razume princip pretvaranja govora u slova, odnosno glasa u znak, kao i to da li može da razlikuje slova.
Izvor:Novosti.rs

Razvojna disfazija je razvojni jezicki poremecaj na nivou CNS-a, odnosno poremecaj sposobnosti da se razume,struktuira i izrazi jezicka misao.Deca ispoljavaju teskoce u:
-razumevanju govora i izrazavanju svojih potreba i dozivljaja,skacu sa teme na temu;
-paznji,koncentraciji i pamcenju;
-izgovoru velikog broja glasova,posebno suglasnickih skupova;
-usvajanju gramatickih kategorija;
-snalazenju u prostornoj i vremenskoj orjentaciji;
-usvajanju redosleda,kolicine broja i rednih brojeva.

Ovi pokazatelji su individualni i variraju od deteta do deteta.

Postoje dva tipa razvojnih disfazija:motorna(ekspresivna) ili senzorna disfazija.Retko
se javljaju izolovano uglavnom se javlja kombinovani tip.Deca sa motornom disfazijom
obicno kasnije prohodaju,nespretna su,teze usvajaju motorne sposobnosti kao sto su
penjanje na tobogan,skakanje,bacanje i hvatanje lopte,lose hvatanje olovke,izbegavanje crtanja a kasnije i pisanja,na mladjem uzrastu ne umeju da duvaju,
daju poljubac, imitiraju konjski kas,dodirnu jezikom gornju usnu.Razvoj govora kasni i
dete ima puno glasova i reci koje nepravilno izgovara.Pamcenje moze a i ne mora da bude u skladu sa uzrastom.Deca sa senzornom razvojnom disfazijom percipiraju maternji jezik kao strani.Na svoje ime se ne odazivaju.Ne razumeju govor okoline pri cemu se povlace ili imaju napade besa,progovaraju obicno na vreme ali 'svojim' jezikom koji je nerazumljiv za okolinu.Izuzetno su kreativna i motorno spretna.Na ranom uzrastu
cesto podsecaju na decu sa autisticnim spektrom.Kada razviju govor,govor je agramatican,recnik siromasan,recenicna struktura neorganizovana.

Pre izgovorene prve reči, dete može da razvija repertoar specijalnih neverbalnih simbola, kojima izražava svoje želje, raspoloženje, potrebe.Stvar odraslih kako reaguju na te signale. Za razvoj govora ima uticaja verbalnih i neverbalnih signala izmedju deteta i odraslih.Za razvijanje jezičke aktivnosti treba održavati govor, gukanjem, pevušanjem.Ljudski glas je prava radost za bebu, podstiče njegove aktivnosti, reaguje, odgovara sličnim emocijama "svojim govorom", kao brbljanjem, davanje raznih glasova, gukanjem.To je period od 6-8 meseci, kada dete obraća pažnju na razne predmete, situaciju sa čime su povezani izgovorene reči.Još ne znaju da kažu šta žele izražavaju plačom.Oko devetog meseca već kreću prvi slogovi-kao mama, tata.Tada je fond reči još je u početnoj fazi.Dete često upire prst u predmete što želi, to treba iskoristiti i glasno imenovati jer na taj način mnogo lakše reprodukuje.Oko godinu dana uzrasta već izgovara 6-8 reči, često u iskrivljenom obliku.To roditeljima bude simpatično, ali nikako ne treba usvojiti, već pravilno izgovarati a u suprotnom kasnije će biti problem ispraviti.Dete zahteva puno truda, rada, razumevanja.Nije lako biti roditelj-tu nemate radnog vremena niti godišnjeg odmora.

Rođenje zdravog i za život sposobnog novorođenčeta, znači ostvarenje životnog sna roditelja čija je ljubav u ovom nežnom biću, toliko milom i dragom ali i toliko bezpomoćnom,
nežnom i neotpornom najmlađem ali i najstarijem stanovniku Sveta.
Naše danas, naše juče naše sutra- to je naša Beba.
Pri dolasku na Svet oglasila se plačem. Plač će uglavnom biti njen govor tokom sledećih nekoliko meseci. Postepeno će se ovaj prvi govor zamenjivati osmehom punim zadovoljstva,
životne radosti, zahvalnosti za ljubav,  za pruženu negu i ishranu, za nežne reči tepanja, za učenje i vaspitanje, za sve što smo joj mogli pružiti. Minule i zaboravljene bolove koje je majka
pretrpela, nagradiće osmeh željenog i voljenog bića. Smenjivaće se dani radosti sa bezsanim noćima, suze radosnice i suze sreće. Snaga majke savladaće mnoge i mnoge prepreke
dok beba ne prohoda, progovori, poraste.
Od spoljšnjih činilaca koji utiču na život i zdravlje našeg miljenčeta ishrana je najvažnija. Zbog toga je i prirodno da ona postane glavna briga roditelja. Ali ta briga ne sme da se pretvori u
preokupaciju, u opsesiju, da li je beba uzela dovoljno mleka, dovoljno hrane, da li je majčino mleko dobro, da li je beba gladna, zašto je malo bljucnula itd. Ova i mnoga druga pitanja
mogu svakodnevno da iskrsavaju i mogu dovesti da se i najveća radost pretvori u strepnju,   nepoverenje u samog sebe u svoju brigu i ljubav za namilije biće.
Zato treba upoznati prednosti prirodne ishrane- ishrane majčinim mlekom. Pravilnom ishranom obezbeđujemo zdravlje deteta,  obezbedimo pravilan telesni i duševni razvoj a time mu se u najvećoj meri obezbeđujemo zaštitu od bolesti.
Uz vašu ljubav i požrtvovanosti saveti iz kuvara za bebe svakako će vam dobro doći i doprineće da vaša beba raste i napreduje u telesnom duševnom i socijanom blagostanju jer kako je davno rečeno: " Budućnost se bori da ne bude pobeđena"

Pre nego što se dete progovori služi neverbalnom komunikacijom, da bi se iskazala svoje potrebe, osećanje, želje.Plač bebe je kao prva komunikacija, kada nešto boli jako plače.Ako je usamljena čuje se tužan plač.Kada je gladna, žedna, ukakana plač je drugačiji, ubrzan uz mahanje rukama i nogama.Plač je poruka da mu nešto treba.Neverbalna komunikacija poručuje emotivna osećanja, pružanje ruke, raširenost očiju, bacakanje po krevetu, zgrčenost, namrštenost.Dete uči neverbalne poruke iz oblasti života, emotivne, socijalne, kognitivne u tome umnogome utiče kulturna sredina, zatim porodična atmosfera značajno utiče na razvoj verbalne i neverbalne komunikacije sa odredjenim poverenjem i optimizmom.Kada dete već govori dijapazon neverbalnih komunikacija se ne smanjuje već se komplikuje sa drugim porukama kao stid, sakrivanje, žurba, nestrpljivost, razdražljivost, nerazumevanje govora.
Za detetovo psihičko zdravlje je vrlo važno da od ranog detinjstva susreće sa verbalnim i neverbalnim porukama, koji su identične.

Roditelji su ubedjeni da bebe uče govor slušajući, a nikako se ne pomisli da prate govor čitajući sa usana.Odojče od šest meseci uzrasta, već je u stanju da prati govor sa usana, osobe koja mu se obraća.Beba imitira zvuk, tako što namešta usne kako je to zapazila.Posmatra sagovornika, naročito usne, čekajući smernice za proizvodnju glasova.Ako pogledamo razne uzraste bebe, onda možemo da shvatimo koji uzrast gde usmerava pažnju.
Beba od četiri meseca prati samo očima.
Šestomesečna beba podjednako prati očima i usnama.
Devetomesesečna beba pažnju usmerava na usne.
Jednogodišnje dete pažnju zadržava na usnama, naročito ako se ne govori na maternjem jeziku.
Beba od 8-12 meseci već koju reč izgovara.
Izmedju 12-18 meseci raspolaže već sa 20 reči, ili povezuje dve kraće reči.
Dete oko dve godine već izgovara rečenice od 3-4 reči.
Vežbanje govora zavisi i od roditelja. Ukoliko se više priča sa detetom, naučiće više reči, i pre će progovoriti.

Komunikacija znači proces razmene informacije izmedju dva ili više učesnika, odvija se putem jezika, ili  dogovorenim sistemom znakova.Jezik nije samo govor i pisanje, već obuhvata i procese nešeg mišljenja.Mislimo rečima, izražavamo se jezikom i kada smo emotivni, postoje i neverbalni signali koje koristimo to su elementi jezika, gestovna komunikacija.Govor je kao oblik komunikacije, svaki jezik ima svoja pravila i gramatiku, akcente, žargone.Komunikacija se ne vezuje isključivo za reči, verbalna komunikacija već postoji i neverbalna komunikacija, kada umesto reči uputimo pogled i slegnemo ramenima, ili izražavamo pogledom.Na osnovu držanje tela može da se zaključi da li je neko zauzet, premoren,  bolestan, besan, raspoložen.Činioci komunikacije su:
-Osoba koja šalje poruke.
-Poruka koja se prenosi-razne informacije.
-Put-kanal  kojim poruka prelazi.
-Osoba koji prima poruku.
Komunikacija je ostvarena kada primaoc tačno zna, svatio šta je pošaljilac poslao.
Povratne informacije mogu biti verbalne i neverbalne: pružanje ruke, klimanje glavom kao znak pokazatelja postizanja dogovora.

Selektivni Mutizam je poremećaj kod dece, karakteristika je nemogućnost govora, u nekim socijalnim situacijama.Ta deca u opuštenoj sigurnoj, sredini normalno govore.Nekad se dogodi da ne razgovaraju ni sa odredjenim osobama kod kuće.Većina slučajeva se dešava u školi, ili u drugim nepoznatim sredinama.Istraživanja pokazuju da selektivni mutizam je povezan sa sramežljivošću, ili nekim oblicima anksioznošću.Sa tim poremećajem komuniciraju ne-vervbalno, recimo klimanje glavom, pokazivanjem prsta, većina želi govoriti ali ne mogu zbog straha, sramote, anksioznosti.Uzrok selektivnog mutizma može biti genetska ili biološka  činjenica, zatim uticaj okoline ili stresne situacije.Može da se izvrši uporedjenje bojaznosti i sramežljivosti od selektivnog mutizma, razlika se vidi u tome da selektivni mutizam onemogućuje detetovo svakodnevno funkcionisanje.Ako se ne leči vrši značajan uticaj-posledice na školovanje, opstanak i socijalni razvoj.
Osim izostanka govora kod te dece vidi se  sledeća karakteristika:
*Osetljivost i izrazito emocionalnost.
*Kući su nefleksibilni, brzo se rasplaču, puno pričaju (za razliku od kontakta sa drugim ljudima).
*Imaju sklonost za umetnost i kreativni su.
*Pojačana zabrinutost i razni strahovi ( uglavnom kod dece starija od 6 godina).
*Noćna i dnevna enureza (nevoljno ispuštanje mokraće) ili enkopreza (nevoljno ispuštanje stolice).
Tu veliku ulogu i vaspitanje ima roditelj, pokazati veliko razumevanje, pružiti podršku u svaku situaciju, kad plače, ili ga je strah, kad je napeto.
Važno je dodati da ta deca sa selektivnim mutizmom mogu govoriti putem telefona, tada se osećaju bezbednim.

Diskalkulija  je skup izvodjenja računarskih radnji usvajanje matematičkih pojmova, operacija i relacija.To su ozbiljna odstupanja, koja stvara poteškoće za rešavanje matematičkih zadataka.Neki stručnjaci ukazuju na posledicu neharmoničnog razvoja, ili organsko oštećenje CNS-a.Može da se pridruži sa disgrafijom, dislalijom, i disleksijom ili sa oštećenjem sluha.Važno je napomenuti da su ta deca sa normalnom inteligencijom.Terminološki se razlikuje:
-Diskalkulija i
-Akalkulija
Diskalkulija je terminologija delimičnog poremećaja ili specifičnost za usvajanja matematike, pri tome slabo napreduje-neadekvatno.
Akalkulija označava potpunu nesposobnost za usvajanja gradiva iz matematike.Postoji dva oblika primarna i sekundarna.Uglavnom je stečeni odnosno sekundarni oblik, koji se dogadja u odrasloj dobi zbog bolesti živčanog sistema ili moždane lezije.
Kod dece se najčešće govori o razvojnoj diskalkuliji, koji se formira još pre rodjenja, a primećuje se, kada dete počinje upoznavati sa računarskim radnjama.Diskalkulija može biti samostalna i jedina teškoća tj.strukturalni poremećaj matematičkih sposobnosti  što vuče korenje iz onog dela mozga koji je anatomski i psihološki neposredno odgovoran za sazrevanje matematičkih pojmova.