Saznajte sve što Vas interesuje o Trudnoći - Majčino Mleko, Dojenje, Ishrana Bebe

bubna opna
Zujanje_u_uimaZujanje u ušima je osećaj percepcija zvuka bez spoljašnjeg zvučnog pokretača.Tačno rečeno čovek čuje ono čega nema.Zujanje može biti različite jačine i kvaliteta.Često ga pacijenti opisuju kao  zujanje, šištanje,  pulsiranje,  zviždanje,  fijukanje,  cvrkutanje.
Zujanje-tinitus može izazvati različita patološka stanja u predelu glave ili vrata.Ovo stanje često remeti koncentraciju, razmišljanje, spavanje i druge aktivnosti.Uzroci mogu biti različite etiologije:
-Promena na krvnim sudovima glave ili vrata to su uglavnom stenoze (suženja)  arterija, arteriovenske malformacije i paragangliomi.Kroz suženje prolazi krv što stvara karakterističan pulzacioni-šišteći zvuk u jednom ili oba uha.
-Grč mišića-spazam srednjeg uha.Na dnu spoljašnjeg ušnog kanala nalazi se bubna opna, kada zvučni talasi dovedu do treperenja bubne opne i tako se zvuk prenese u unutrašnje uho.Ušni mišići imaju ulogu zatezača bubne opne, ukoliko dodje do spazma zatreperi i opna prouzrokuje zujanje u ušima.
-Bolesti u samom uhu: otitis (zapaljenje uha), nagli gubitak sluha, slabost sluha (zbog buke), otoskleroza ( okoštavanje slušnih koščica), cerumenski čep (nakupljanje masnoće iz ušiju-cerumen).
-Neurološki-neurohirurški uzroci: povrede glave, povrede vrata, degenerativno oboljenje nervnog sistema, tumori zadnje lobanjske jame, vaskularna kompresija.
-Infektivna oboljenja:meningitis (zapaljenje moždanih ovojnica), Lajmska bolest (posledica ujeda krpelja), sifilis.
-Upotreba raznih lekova: Antibiotici, Acetisalna kiselina, NSAIL (Nesteroidni  Antiinflamatorni  Lekovi), Diuretici (lekovi za izmokravanje), Hemioterapeutici (za lečenje malignih oboljenja).
-Idiopatski tinitus  (zujanje ušiju nepoznatog uzroka)
Nakon detaljnog ispitivanja postavlja se dijagnoza, nekad se javlja kod fenomena somatizacije gde se psihološki problemi nastaju kroz telesne tegobe.
Lečenje: otkloniti uzrok zujanja je najbolji način lečenja ukoliko je to moguće:Somatski oblik odnosno idiopatski se leči antidepresivima, anksioliticima, antiepilepticima.Kod neprijatnog zujanja od pomoći je maskiranje-pokrivanje zvuka koja uz korist slušalica sluša se muzika ili prijatan zvuk što pokriva nepijatan osećaj.
 
Frakture_temporalne_kostiFrakture temporalne kosti mogu biti direktne i indirektne, da zahvate piramidu temporalne kosti, ušni kanal, mastoidni nastavak, ili kombinovane.Česte su nakon saobraćajnih udesa, u slučajevima udarca donje vilice.

Klinička slika:

Frakture piramide su značajne jer se razvijaju opšti i otološki simptomi.U opšte simptome spada:traumatski šok, znaci komocije  (potres), ili kontuzija (nagnječenja) mozga i znaci povećanog intrakranijalnog pritiska.
Otološki simptomi zavise gde prolazi frakturna linija.Ukoliko se javi longitudinalna fraktura piramide simptomi su sledeći:krvarenja, iz spoljašnjeg ušnog kanala i srednjeg uha, nagluvost.Kod transverzalnih  fraktura  piramide javlja se paraliza facijalisa, hematotimpanon (bubna opna poplavi).Oštećenja kohleje, a ispad vestibularnog dela vremenom se popravlja, nastaje povraćanje i vrtoglavica.Kod poprečnih fraktura nastaje izliv  krvi u bubnu duplju, bez povrede bubne opne.

Dijagnoza:

Postavlja se na osnovu heteroanamneze, kliničke slike, otoskopskog pregleda, RTG nalaza.

Lečenje:

Zavisi od težine povreda CNS-a i opšteg stanja bolesnika.Pružati prvu pomoć ozledjenom.Uvo se ne sme ispirati, niti vaditi koagulum, hospitalizacija, potpuno mirovanje, borba protiv šoka.Primenjuju se antibotici.Nakon smirivanja traumatskog šoka, pristupa se otološko lečenje.Ukoliko postoji opasnost od otogenih komplikacija indikovano je operativno lečenje.
 
Traumatska_ruptura_bubne_opneNastaje pod dejstvom stranih tela, čačkanja uha stranim oštrim predmetom, kod ispiranja uha, usled opekotina, kod naglog porasta pritiska, kod plivanja-pritiska tečnosti, kod preloma kostiju baze lobanje.
Klinička slika: osoba oseća jak bol, pa slabiji i nagluvost različitog stepena, zujanje sa vrtoglavicom.Kod težih povreda pojavi se krvarenje iz spoljašnjeg ušnog kanala.Otoskopski može se videti defekt bubne opne, u vidu pukotina koja je jednostruka ili višestruka.
Dijagnoza: se postavlja na osnovu kliničke slike i otoskopskog nalaza.
Lečenje: potrebna je revizija fragmenata bubne opne, fiksacija  u anatomski položaj, sterilna tamponada uha, bez ispiranja.Zbog pojave sekundarne infekcije dati antibiotski tretman.
 
cerumenU spoljašnjem ušnom kanalu se nakupi velika količina cerumena (ušna mast).To je produkt ceruminskih žlezda koja se nalazi u hrskavičavom delu kanala, a u kostnom delu ima manje.
Nastanak cerumenskih čepova je posledica hipersekrecije ceruminskih žlezda, ili je posledica normalnog eliminisanja stvarajućeg cerumena.Suženje spoljašnjeg ušnog kanala olakšava stvaranje cerumenskih čepova.Cerumen obturans je kao strano telo, ali nije.Cerumen je žućkasta boja, polučvrsta, dužim stajanjem u ušnom kanalu dobija braunkastu boju i stvori se čep, čvrste konzistencije.Moguće je nagluvost, sa autofonijom, zujanje u ušima i osećaj punoće i pritiska u uho.
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze i kliničke slike, ORL pregleda otoskopski.
Lečenje:ispiranje uha mlakom vodom, pri čemu se ušna školjka povuče nazad i gore, a vrh tupog nastavka šprica se usmerava prema zadnjem zidu kanala, zbog povrede bubne opne.
Ako na taj način nismo postigli efekat, ukapavamo 3% hidrogena od 5-10 kapi i sačekamo 15-20 minuta, da se cerumen omekša i onda ponovo ispiramo ušni kanal.Cerumen se ne odstranjuje štapićima za uši, raznim instrumentima, da ne bi došlo do povreda spoljnog ušnog kanala i bubne opne.
 
 

Korisni Linkovi

Ko je Online